Gardijan: Vučić odlučno drži poluge vlasti

„Gotov je!“ bila je mantra pobune 2000. godine koja je srušila srpskog postkomunističkog diktatora Slobodana Miloševića. Ovoga puta bila je usmerena na njegovog naslednika, predsednika Aleksandra Vučića, ali skandiranje nije daleko odmaklo među desetinama hiljada okupljenih u Novom Sadu, piše britanski Gardijan.

Reči su bile iz drugog doba, a studenti koji su predvodili protekla tri meseca protesta nemaju istinski interes za smenu rukovodstva, tvrdeći da nemaju poverenja da će postojeći politički sistem doneti bilo koga boljeg. Ne ističu da car nema odeću, kažu, samo da bi završio sa novim carem.

„Moramo da obnovimo sve od nule“, rekla je Ana Đurović, studentkinja filma, stojeći usred guste, vesele gomile na jednom od tri mosta na Dunavu koja su demonstranti blokirali u subotu. „Studenti ne pokušavaju da učestvuju u politici ili vladi. To nije plan.“

S obzirom da studenti oklevaju da se uključe u konvencionalnu politiku protiv dobro ukorijenjenog režima, nad euforijom protesta visi zabrinjavajuće pitanje: šta sad?

Srpske demokrate imaju razloga da budu oprezne. Miloševićev demokratski naslednik, Zoran Đinđić, bio je na funkciji premijera nešto više od dve godine pre nego što ga je snajperista, veteran specijalnih snaga, koji je primao naređenja organizovanog kriminala, upucao u srce.

Okidač za najnovije proteste bilo je još krvoprolića: živote 15 ljudi izgubilo je kada se 1. novembra srušio krov nadstrešnice ispred Železničke stanice u Novom Sadu, usred dokaza o rđavoj gradnji, prevari i korupciji.

Za demonstrante postoji zajednički niz: ono što je trulo u političkom telu Srbije ponovo je završilo ubijanjem sopstvenih građana. Amblem protesta postao je grimizni otisak dlana, koji prikazuje krvave ruke onih na vlasti.

Strategija studenata je da se fokusiraju na katastrofu u novosadskoj stanici sa specifičnim zahtevima za transparentnošću i odgovornošću, a nadaju se da će njihovo uporno insistiranje na te dve retke stvari nekako promeniti Srbiju.

„Ako budu uradili sve što studenti žele od vlasti, imaćemo totalnu promenu u našem društvu, jer će morati da počnu da hapse ljude iz vrha vlasti“, rekao je Ivan Bjelić, aktivista koji je proveo 23 dana u zatvor zbog učešća u demonstracijama.

Protesti su do sada uhvtili Vučića i njegovu Srpsku naprednu stranku (SNS) na pogrešnoj nozi, koji su više od decenije bili vešti u izbegavanju konvencionalne političke opozicije, mešanjem pokroviteljstva vlade i pretnji atentatom na karakter kroz prijateljske tabloide, smene ili finansijski pritisak.

Studenti se drže na distanci od opozicionih partija i deluju kolektivno kroz plenarne sastanke i direktnu demokratiju, bez prepoznatljivih lidera koje vlada može da cilja. I sa svakim tabloidnim optužbama ili sporadičnim fizičkim napadom, uključujući dva incidenta sa probijanjem automobila, protesti su rasli.

„Za ovu vlast je to zaista veliki izazov, jer ne znaju da razgovaraju sa ovim mladim ljudima koji samo traže pravdu i istinu“, rekao je Srdan Golubović, proslavljeni srpski filmski reditelj i jedan od Đurovićevih profesora sa Univerziteta u Beogradu.

Golubović i većina Fakulteta dramskih umetnosti u subotu su stajali sa studentima na jednom od novosadskih mostova. On je proteste uporedio sa masovnim protestima 1968. godine, s naglaskom na direktnoj demokratiji i sistemskim promenama, kao i sa njihovim golim razmerama.

„Ovo je počelo kao nešto malo, a postalo je veliki talas, jer se mnogi ljudi iz svih gradova i malih mesta u Srbiji više ne plaše. To je najvažnije – gubitak straha“, rekao je Golubović.

Širenje baze podrške studenata bilo je evidentno tokom sunčanog vikenda u Novom Sadu. Lokalni farmeri su dovezli desetine traktora, raspoređenih kao čelični čuvari jarkih boja na mostovima i gradskim ulicama. Srpska bajkerska zajednica stigla je na hiljadama motocikala koji su u subotu popodne ušli u dramatičnom stilu u pratnji nasmejane policije. U međuvremenu, vojni veterani marširali su u svojim beretkama kroz centar grada da odaju počast oštećenoj železničkoj stanici.

Do sada su protesti održani u oko 200 gradova. Uoči događaja za vikend, beogradski studenti su prepešačili 100 kilometara do Novog Sada kroz tradicionalno lojalna sela SNS-u i tokom celog puta bili slavljeni. Taksisti iz Beograda pojavili se u nedelju da im ponude besplatnu vožnju do prestonice, a istog dana, u prestonici, Nacionalna advokatska komora proglasila je jednomesečni štrajk solidarnosti.

Unutrašnji pritisak novinara pokazao je znake promene državnih medija. Provladine kuće su do sada umanjile proteste do te mere da ih ignorišu, ali je državni emiter RTS uživo prikazao slike gužve koja je zahvatila Novi Sad, na gnev SNS-a, koji je izveštavanje okarakterisao kao „skandalozno“.

Vučić je nastavio da nagoveštava, bez dokaza, da opskurne spoljne sile orkestriraju proteste. „Ne trebaju nam vlade nametnute spolja… bez izbora i bez volje naroda“, rekao je on na Instagramu.

Istovremeno, vlada je sve brže povlačila pedale. Za novosadsku katastrofu optuženo je više desetina ljudi, među kojima je i bivši ministar saobraćaja Goran Vesić. Vesić je podneo ostavku, a potom prošlog utorka i premijer Miloš Vučević.

Kao i prethodne pretnje vlade, ustupci su samo poslužili da ohrabre proteste i povećaju podršku javnosti studentima.

„Ova generacija je dokazala da nismo pasivni kao što su nas vaspitavali“ rekao je Đurović. „Odgajani smo da ne učestvujemo u politici. Učili su nas da ne možemo ništa da promenimo. Sada smo dokazali da je promena moguća“.

U svim sferama života u Srbiji postoji široka saglasnost da je u poslednjih nekoliko meseci došlo do dubokih promena u društvu, ali nema jasnoće šta će se dalje desiti. Studenti imaju niz principa i zahteva, ali slobodno priznaju da ne postoji nacrt.

„Mi samo želimo da imamo zakonitu državu za život i mirno društvo“, kaže Anja Stanisavljević, studentkinja novosadskog filozofskog fakulteta. „Ne mislim da imamo potpuni plan, ali mislim da nećemo stati dok ne dobijemo promenu koju želimo“.

Vučić ipak odlučno drži poluge vlasti. Ekonomija je jedna od najbrže rastućih u Evropi i nije pod naročitim pritiscima iz inostranstva, posebno iz zapadnih prestonica. Dok njegova retorika teži populističkoj i antizapadnoj, njegove akcije sve više naginju na drugu stranu.

Srbija je izvezla 800 miliona dolara municije zapadnim kupcima, koja je našla put do Ukrajine. U avgustu je vlada kupila francuske ratne avione Rafale da zameni MiGove iz sovjetske ere. EU je uglavnom ćutala od početka protesta. Ambasador Džoa Bajdena u Srbiji, Kristofer Hil, često je bio Vučićev navijač, a srpski lider je stavio depozit na račun nove administracije dajući dozvolu zetu Donalda Trampa, Džaredu Kušneru, da izgradi Trampov hotel u centru Beograda.

„Postoje ograničenja u tome kako se ulični protesti mogu artikulisati na način da dovedu do neke vrste tranzicije“, rekla je Ivanka Popović, univerzitetska profesorka i vodeća članica prodemokratske grupe ProGlas. „Mislim da studenti još nisu odlučili kako dalje, što znači da je sve nekako na čekanju i mislim da gospodin Vučić to koristi. On je veoma iskusan, vešt političar.“

Vučić je rekao da namerava da sastavi stručnu vladu, mada je malo verovatno da će njegovi verovatni izabranici ugušiti proteste. On bi takođe mogao da raspiše vanredne izbore, čime bi opozicija bila u dilemi da li da učestvuje.

Miša „Ronin“ Bačulov, poznati šampion u borilačkim veštinama i motivacioni govornik, koji je postao gradski većnik u Novom Sadu i istaknuti saveznik studenata, kaže da bi izbori bili besmisleni ako im ne prethodi zaista reprezentativna privremena vlada za stvaranje čak i igralište u iskrivljenim državnim medijima i izbornom sistemu.

„Sada je to kao ulazak u nameštenu utakmicu. Barem želimo da imamo fer šansu“, rekao je Bačulov, priznajući da nema garancije da su protesti učinili takve fundamentalne promene neizbežnošću.

„Kao da vodimo 20 bodova, a ovo je poslednje kolo“, rekao je on. „Ali u pravoj borbi, ne možete biti sigurni do poslednje sekunde da ćete pobediti“.