Generalni štrajk u Grčkoj, sindikati poručuju: „Dosta je bilo“

„Ne mogu da radim 13 sati dnevno, a to ne očekujem ni od mojih radnica“, kaže Ani, vlasnica kozmetičkog salona „64“ u centru Atine. Uverena je da ni njene klijentkinje ne mogu da budu zadovoljne radom iscrpljene kozmetičarke. Pa se pita zašto grčka ministarka rada Niki Kerameos po svaku cenu želi zakonski da dozvoli 13-časovno radno vreme?

Ministarkin odgovor u nekoliko intervjua glasi: to je samo izuzetak, radi se samo o 37 dana u godini, i sve je to „u interesu radnika“.

Sindikati odbacuju njene planove i pokušavaju da „miniraju“ nacrt zakona „o fleksibilnom radnom vremenu“, koji će se uskoro naći u parlamentarnoj proceduri. Zato su pozvali na opšti štrajk ove srede 1. oktobra. Žele da parališu Grčku: brodovi bi trebalo da ostanu u lukama, avioni da ostanu prizemljeni na aerodromima, a vozovi koji i inače retko saobraćaju u toj zemlji, da ostanu na železničkim stanicama.

Šestodnevna radna nedelja za zaposlene

I pre nacrta ovog novog zakona, konzervativna vlada premijera Kirjakosa Micotakisa pretvorila je grčko tržište rada u jedno od najfleksibilnijih u Evropi. Od jula 2024. radnici u industriji, maloprodaji, poljoprivredi i nekim uslužnim delatnostima moraju da rade šest dana u nedelji – ako njihov poslodavac tako odluči. Za dodatni šesti dan plaća se dodatak u iznosu od 40 odsto dnevne zarade.

Iako je 40-časovna radna nedelja još uvek generalno na snazi u Grčkoj, poslodavci smeju da zahtevaju do dva neplaćena sata prekovremenog rada dnevno tokom ograničenog perioda i zauzvrat radnicima ponude više slobodnog vremena. Iako se to (teoretski) dešava na dobrovoljnoj osnovi, u mnogim firmama radnici su praktično primorani da rade više sati bez ikakve naknade.

Ministarka rada takođe naglašava da bi radni dan od 13 sati trebalo da bude organizovan na dobrovoljnoj osnovi. Niko nije obavezan da radi prekovremeno, naglašava Niki Kerameos.

Negativan uticaj na produktivnost

No, može li neki zaposleni zaista da odbije ako se od njega zatraži prekovremeni rad? Teodoros Kutrukis, profesor radnih odnosa na Univerzitetu Demokrit u Trakiji, kaže: „Ne. To se ne može učiniti bez posledica, jer radnik kao pojedinac ima minimalnu pregovaračku moć.“

Kutrukis upozorava da nova zakonska regulativa neće imati pozitivan efekat na tržište rada. Produženje dnevnog radnog vremena verovatno će dovesti do smanjenja zadovoljstva zaposlenih poslom kojim se bave i do pada produktivnosti, rekao je on za DW. To će, pak, dovesti do pogoršanja kvaliteta proizvedene robe i usluga, pa čak i do povećanja jediničnih troškova rada. Nadalje, zakonski dozvoljeno produženje radnog vremena moglo bi da poremeti ravnotežu između porodičnog i poslovnog života i da ograniči mogućnosti zaposlenih da posvete dovoljno vremena svom profesionalnom razvoju, dodaje profesor.

Kutrukis još upozorava i na to da zakonski podsticaj za produženje dnevnog radnog vremena ne doprinosi produbljivanju partnerskih odnosa između radnika i poslodavca. Stručnjak zato predlaže uvođenje dodatnog radnog vremena, ali na kratko vreme i to u izuzetnim slučajevima – onda kada se to čini potrebnim u određenoj industriji ili proizvodnom sektoru. To bi poslodavci i zaposleni mogli da regulišu mehanizmom kolektivnog pregovaranja, smatra on.

Fleksibilno radno vreme prema potrebama poslodavca

Osim uvođenja 13-časovnog radnog dana, u nacrtu zakona grčke ministarke predviđena je i „fleksibilna“ raspodela dana godišnjeg odmora, fleksibilna i kratkoročna raspodela prekovremenog rada od 120 minuta dnevno, kao i dostupnost zaposlenih putem aplikacije. Kriterijumi su „hitne potrebe firmi“. Moguć je i četvorodnevna radna nedelja sa ukupno 40 sati rada.

Ministarka Kerameos oduševljena je tom reformom tržišta rada koja „prilagođava zakonodavstvo stvarnosti“. Stručnjaci za rad, međutim, klasifikuju je kao legalizaciju svih prekršaja od strane poslodavaca koji su zabeleženi u prošlosti.

Produženo radno vreme umesto dva posla

Zbog niskih plata, mnogi radnici u Grčkoj rade po dva posla. Novi propis omogućiće im da rade 13 sati dnevno za jednog poslodavca. „Ako to možete učiniti s dva poslodavca, što znači da možete uzeti motocikl i promeniti mesto rada, zašto ne biste mogli da imate priliku to da učinite s jednim poslodavcem i da zaradite 40 odsto više?“ – pitanje je koje ministarka Kerameos često javno postavlja.

Ali, iza toga leži pitanje zašto toliki broj ljudi u Grčkoj ne može da preživi od svog 40-časovnog posla i oslanja se na prekovremeni rad ili mora da ima dva posla. Prema Eurostatu, radnici u Grčkoj rade dugo, više od bilo kojih drugih Evropljana. Imaju ukupno više od 1.886 radnih sati godišnje. Ipak, imaju nižu produktivnost – možda zato što rade tako dugo – i nižu kupovnu moć (30 odsto ispod proseka EU). Dakle, Grci već sada rade dugo. A vlada želi da rade još duže.

Grčki sindikati: „Dosta je bilo!“

Grčka unija sindikata (GSEE) odbacuje 13-časovno radno vreme. „Iscrpljenost nije oporavak, ljudsko opterećenje ima svoje granice“ – to će biti moto protesta u Atini.

Umesto toga, sindikati se bore za smanjenje radnog vremena na 37,5 sati nedeljno, kako je to već implementirano u mnogim drugim evropskim zemljama.

U svom pozivu na generalni štrajk 1. oktobra 2025, rukovodstvo GSEE piše: „Grčki radnici, koji već rade više sati godišnje od bilo kog svog kolege u Evropskoj uniji i koji se u velikom broju žale na ’pregorevanje’ na poslu i preopterećenost radom, sada se suočavaju s distopijom. Dosta je bilo. Ne možemo to više da podnesemo.“

Može li ovaj štrajk da „sruši“ zakon o 13-časovnom radnom danu? Tek će se videti… U svakom slučaju, Grčka se, u vremenu u kojem ljudi u Evropskoj uniji traže 35-časovnu radnu nedelju ili četvorodnevnu radnu nedelju, kreće u sasvim suprotnom smeru.