„FSB Rusije gradi novi Gulag“: Ruski novinari Irina Borogan i Andrej Soldatov detaljno o novom zakonu

To je rekonstrukcija, a snažni odjeci staljinističke ere mogli bi označiti trenutak kada se zemlja definitivno vraća u status neskrivenog diktatorskog režima ako već nije prešla tu mračnu granicu, ocenjuju u analizi za CEPA Irina Borogan i Andrej Soldatov, ruski istraživački novinari i suosnivači Agentura.ru, koji prate aktivnosti ruske tajne službe.

Ukazuju na novi zakon koji prolazi kroz ruski parlament a koji uglavnom služi kao formalna potvrda odluka Kremlja i nagoveštava oštru represiju širom Putinove despotske države.

Od februara, Državna duma priprema tri zakona — očekuje se da će biti usvojeni u julu i stupiti na snagu u januaru — koji bi stvorili novu mrežu zatvora i pritvorskih centara širom Rusije.

Prvi nacrt zakona podnet je u februaru. On će omogućiti FSB-u da stvara sopstvene pritvorske centre ili tačnije, zatvore. U ruskom pravnom okviru, osobe koje su uhapšene i zadržane nalaze se u zatvorima, dok se osuđeni šalju u kaznene kolonije.

U praksi, i pritvorenici i osuđenici bivaju zadržani u zatvorima mesecima, pa i godinama.

Zašto se menjaju zakoni kada uostalom, FSB-u ne nedostaje zakonskih ovlašćenja?

Odgovor je izuzetno zabrinjavajući. FSB očekuje nagli porast represije. U obrazloženju uz nacrt zakona navodi se: „Početkom specijalne vojne operacije značajno se povećao broj osumnjičenih i optuženih za izdaju, poverljivu saradnju sa stranim državama, međunarodnim ili stranim organizacijama, kao i za špijunažu“.

Dug je put FSB prešao od devedesetih godina. Tokom reformi Borisa Jeljcina, FSB, kao glavni naslednik KGB-a, izgubio je svoju zatvorsku imperiju, uključujući i njen „dragulj“ – Lefortovo, staru carsku vojnu tamnicu u istočnom delu Moskve, sa pet krila u obliku slova „K“.

Taj zatvor je stekao zloglasnu reputaciju tokom 1930-ih, kada su pogubljenja rutinski vršena u njegovom podrumu. U poststaljinskom periodu postao je mesto gde su držani politički zatvorenici i osumnjičeni za špijunažu. (Zatvor u sedištu službe bezbednosti – zgradi Lubljanka – zatvoren je 1960-ih.)

Predsednik Boris Jeljcin pokušao je da oslabi gigantski aparat KGB-a tako što je njegovom glavnom nasledniku, FSB-u, oduzeo istražna ovlašćenja i kontrolu nad pritvorskim ustanovama.

Svi pritvorski centri koje je ranije kontrolisao KGB, uključujući ozloglašeni Lefortovo, prebačeni su u nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova.

Međutim, nakon što su dvojica zatvorenika pobegla iz Lefortova — što je bio prvi takav incident u istoriji te ustanove — zatvor je tiho vraćen pod kontrolu FSB-a. Paralelno s tim, FSB je tiho obnovio svoj istražni odsek.

Godine 1996, kada je Rusija pristupila Savetu Evrope, Kremlj se obavezao da će „revidirati zakon o saveznim bezbednosnim službama kako bi ga uskladio s principima i standardima Saveta Evrope u roku od godinu dana od pristupanja“.

Konkretno, Rusija je tada obećala da će FSB-u biti oduzeto pravo da upravlja pritvorskim centrima. Evropljani su insistirali na razdvajanju istražnih tela i pritvorskih ustanova kako bi se sprečio bilo kakav oblik pritiska na pritvorenike.

FSB je godinama pružao otpor ovim zahtevima, a otpor je postao još žešći nakon što je Vladimir Putin došao na vlast 2000. godine. Ipak, u julu 2005. godine, uz veliku pompu, Putin je potpisao dekret kojim su svi zatvori pod kontrolom FSB-a – uključujući i Lefortovo – prebačeni pod nadležnost Ministarstva pravde.

Ali, kao i u sovjetsko vreme, stvarnost i privid nisu bili isto. Dekret iz 2005. bio je klasična dezinformaciona operacija – nikada nije bio namenjen stvarnoj primeni.

Kako su autori ovog teksta tada otkrili, osoblje zatvora pod kontrolom FSB-a jednostavno je „privremeno“ prekomandovano u zatvorsku službu.

Formalno su postali zaposleni u sistemu izvršenja kazni, ali su faktički ostali podređeni FSB-u kao tzv. „priključeni operativci pod pokrićem“. FSB nikada nije ni potvrdio ni demantovao ta otkrića.

Vremenom je sistem doveden gotovo do savršenstva. Oficiri koji služe u Lefortovu rutinski su dolazili iz redova FSB-a, često iz njegovog Istražnog odeljenja, koje je zgodno smešteno upravo unutar kompleksa zatvora Lefortovo.

To je i danas slučaj: Dmitrij Jelkin, koji je 2022. postavljen za upravnika Lefortova, prethodno je radio u ozloglašenom Prvom odeljenju Istražnog odeljenja FSB-a, koje se bavi slučajevima špijunaže. Drugim rečima, sistem nikada nije predstavljao stvarnu prepreku za FSB.

Zatvor Lefortovo je, između ostalog, u potpunosti zadržao svoju specifičnu atmosferu ustanove rezervisane za neprijatelje države što autori ovog teksta mogu lično da potvrde, jer su tokom 2000-ih više puta bili ispitivani upravo tamo.

Prema novim planovima, FSB ne želi samo da povrati punu kontrolu nad zatvorom Lefortovo, već i da uspostavi nove pritvorske centre širom zemlje, zajedno sa formiranjem sopstvenog logističkog sistema za transport pritvorenika između tih objekata.

Jedan od zakona nalaže da zatvorska služba, u saradnji sa FSB-om, izradi nacrt rasporeda specijalnih vagona koji bi se mogli kačiti na putničke, poštanske i prtljažne vozove.

Takođe se zahteva da zatvorska služba FSB-u obezbedi plovila i avione za transport osuđenika i pritvorenika u istražnom postupku. Te zatvorenike bi pratila novoosnovana FSB-ova služba za obezbeđenje.

Drugi predlog zakona daje FSB-u ovlašćenje da sprovodi istrage i kažnjava one koji prave probleme unutar pritvorskih ustanova u okviru sopstvenog sistema, bez spoljnog nadzora.

Specijalni vagoni, brodovi, avioni, ovlašćenje za obezbeđivanje osumnjičenih i puna kontrola nad disciplinom i tretmanom pritvorenika, sve to smešteno unutar rastuće FSB imperije, jasno ukazuje na pripreme za represiju razmera koje do sada još nismo videli.

Logistički odgovor koji FSB planira neodoljivo podseća na staljinistički model. Tridesetih godina prošlog veka, upravo razmere represije navele su Staljinovu NKVD da uspostavi Odeljenje za železnički i vodeni saobraćaj, kao i Glavnu upravu za puteve NKVD-a, koja je nadzirala sve drumove u ogromnom Sovjetskom Savezu.

Putin možda još uvek okleva da dodatno eskalira ratne napore, verovatno iz straha da ne sruši ekonomiju, ali njegova omiljena bezbednosna služba ne pokazuje nikakvo kolebanje kada je reč o povratku ka široko zasnovanoj represiji. Spremni su i pripremaju se za sledeću fazu.