Foto: EPA/ANTONIO BAT

Znatno veća robna razmena sa zemljama-članicama Evropske unije, ali i dalje uz veliku nepokrivenost uvoza izvozom – to je osnovni rezime trgovinskog bilansa Hrvatske u poslednjih pet godina. Tačnije, otkako je Hrvatska ušla u EU. Prema informacijama koje smo dobili od Hrvatske privredne (gospodarske) komore (HGK), pritom se u razmeni s pojedinim zemljama ističu – po značajnijem pomaku – odnosi sa Danskom, Belgijom, Bugarskom i Rumunijom.

S druge strane, na gotovo istim pozicijama ostao je izvoz i uvoz na relaciji s članicama CEFTA (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Makedonija, Moldavija, Srbija), a to su većinom zemlje Balkana koje još nisu u Evropskoj uniji.

Obratili smo se tim povodom određenim ekonomskim stručnjacima iz Hrvatske i regiona. Ali, pre njihove analize, predstavimo još i konkretne podatke u vezi s trgovinskim partnerima Hrvatske iz EU. Ukupna razmena Hrvatske sa zemljama EU – ako uporedimo 2012. i 2017. godinu – porasla je za pedeset odsto, tačnije sa 17,4 milijarde evra 2012. na 26,2 milijarde evra 2017. godine. Pokrivenost uvoza izvozom pritom se nešto poboljšala, odnosno pomakla se sa 48 na 53 procenta.

Profit na krvi

Vrednost izvozno-uvoznog poslovanja između hrvatskih i danskih preduzeća u tom periodu povećana je dvaput, ali je pokrivenost uvoza izvozom s hrvatskoga gledišta pala s 34 na 23 odsto, što znači da je mnogo više robe uvezeno iz Danske nego što je u nju izvezeno iz Hrvatske. Razmena s Belgijom povećala se 2,2 puta, a pokrivenost uvoza izvozom porasla je s 49 na 51 procenat. Zanimljivo je da najveću stavku u hrvatskom izvozu prema Belgiji za 2017. drže proizvodi od ljudske i životinjske krvi, s iznosom od približno 101 milion evra. Reč je, naime, o serumima vakcinama i slično, pa je dobro uočiti koliko je to u suštini potentno tržište i na zapadu, a ne samo na već potvrđenom istoku.

Nažalost, nije reč o Imunološkom zavodu koji je u Hrvatskoj držao primat u tim poslovima, ali već godinama nema mogućnost ozbiljnije proizvodnje i izvoza. Danas profit ubiru strane firme koje su preuzele kapacitete u Hrvatskoj.

Ali, završimo ovaj pregled istaknutijih razmena s članicama EU: s Bugarskom je ona za Hrvatsku porasla dvaput, a s Rumunijom je veća 1,54 puta. Pokrivenost uvoza izvozom s Bugarskom porasla je s 40 na 56 odsto, s Rumunijom sa 70 na 84 procenta. To su svakako osetno bolji rezultati od onih prema industrijski razvijenijim članicama EU, ako govorimo o primerima značajnijih pomaka u iznosu razmene.

Raseljavanje nije dobro razvojno rešenje

„Evidentno je da Hrvatska kada je reč o glavnom delu EU i dalje ne uspeva da poboljša pokrivenost uvoza izvozom“, ukazuje hrvatski ekonomski analitičar Guste Santini. Zato hrvatska preduzeća „da bi funkcionisala, moraju na drugom mestu da otvaraju radna mesta“. Santini skreće pažnju na činjenicu da Hrvatska tako još uvek uvozi višak direktnih stranih poreza, kao što se npr. kupovinom nemačkog automobila uvoze i svi direktni porezi koje Nemačka na njemu ubire: „Konačni efekat, zbog nemogućnosti da se građanima obezbede neophodna dobra, jeste deficit u smislu većeg zaduženja Hrvatske od drugih, nego drugih od nje.“

„To je svakako već hronična, a veoma opasna pojava. Roba nam je generalno loša, a usluge dobre – ali zahvaljujući komparativnim prednostima u vidu prirodne rente. Sama politika ni to ne ume da iskoristi. I ne uviđamo da se određena budžetska stabilizacija Hrvatske u novije vreme primarno dešava zbog egzodusa nezaposlenih, što znači da su i rashodi za socijalnu pomoć i zdravstvo manji. Ali ako raseljavate zemlju, to baš i nije neko razvojno rešenje. A drukčije nije ni moglo da bude, ukoliko znamo da je Hrvatska ušla u EU bez industrijskih strategija ili, recimo, pripreme agrara za novi kontekst“, smatra Guste Santini.

Privreda napreduje uprkos politici

Taj ekonomista upozorava i da zemlje s kojima Hrvatska ima izrazit trgovinski suficit – Srbija, Bosna i Hercegovina – teže uravnoteženijem odnosu. Drugim rečima, Hrvatska će ubuduće imati manje povlastica u odnosu na te zemlje. Trenutno stanje i petogodišnji pomak, nakon izlaska Hrvatske iz CEFTA i ulaska u EU, izgleda tako da je ukupna razmena Hrvatske s članicama toga slobodno-trgovinskog saveza, uprkos ranijim strahovima, porasla za gotovo četvrtinu. Iznos je porastao sa oko 3,06 milijardi evra, na približno 3,8 milijardi. Ali izvoz Hrvatske tamo više nije dvaput veći od izvoza, već 1,8 puta.

Po tumačenju HGK, hrvatske firme su u većem broju slučajeva, u cilju održanja udela uoči ulaska u EU cenovno su se prilagodile ili izmestile deo proizvodnje u Srbiju i BiH. Tradicionalno, BiH je područje najvećih stranih ulaganja firmi iz Hrvatske, dok im je Srbija na četvrtom mestu. To se dobro vidi po širenju npr. „Atlantik grupe“ i „Vindije“, o čemu mediji redovno pišu. „Za Hrvatsku je zona CEFTA bila i ostala najvažnije tržište, jer ona tamo ima konkurentsku prednost u odnosu na zemlje koje nemaju gotovo nikakvo ulaganje u istraživanje i razvoj“, kaže ekonomska analitičarka iz BiH Svetlana Cenić.

„Takođe, insistiranje Hrvatske i lobiranje preko zvaničnika EU da zadrži isti status u trgovini sa zemljama CEFTA onda kada je već pristupila EU, stvorilo je političke tenzije koje je bilo teško prevazići, posebno u BiH. Podsećam i na slučaj ’Agrokor’, gde su firme iz BiH oštećene dugovanjima te kompanije, a slično je bilo i u Srbiji“, kaže Cenićeva. Ona ističe da bez detaljnijih pokazatelja ne može da nešto više kaže o novijem prilagođavanju firmi iz Hrvatske u području CEFTA, ali smatra da privreda i u Hrvatskoj i u ostatku regiona generalno opstaje uprkos, a ne zahvaljujući državnim politikama.