Gore banke i vladine institucije, Njujork tajms prenosi da je oko 3.000 ljudi ubijeno: Protesti ne jenjavaju na ulicama Irana, ovo je najnovija odluka Trampa

Vlada je represijom odgovorila na talas nemira zbog teških ekonomskih uslova. Kako tvrde grupe za ljudska prava, ubijeno je na stotine ljudi, a više hiljada je uhapšeno.

Visoki zvaničnik iranskog ministarstva zdravlja, govoreći pod uslovom anonimnosti, rekao je da je oko 3.000 ljudi ubijeno širom zemlje, ali je pokušao da krivicu prebaci na „teroriste“ koji podstiču nemire. Brojka uključuje stotine pripadnika bezbednosnih snaga, rekao je on, piše Njujork tajms.

Drugi vladin zvaničnik, takođe govoreći anonimno, rekao je da je video interni izveštaj koji pominje najmanje 3.000 mrtvih i dodao da bi broj žrtava mogao porasti.

Svedoci su govorili o tome kako su videli snajperiste postavljene na krovovima u centru Teherana kako pucaju u gomilu; o mirnim protestima koji su se naglo pretvorili u scene pokolja i panike dok su meci probijali glave i torza ljudi, bacajući tela na zemlju; i o hitnom odeljenju koje je zbrinulo 19 pacijenata sa prostrelnim ranama za samo jedan sat.

„Režim je u pohodu ubistava“, rekla je jedna demonstrantkinja. Ona je, kao i drugi Iranci koje je intervjuisao Njujork tajms, zamolila da joj se puno ime ne navodi radi bezbednosti.

Nekoliko ljudi u Teheranu je uspelo da pozove američku agenciju Asošijejted pres.

Svedoci su rekli da slanje SMS poruka i dalje nije u funkciji i da korisnici interneta u Iranu mogu da se povežu sa veb-lokacijama koje je odobrila vlada lokalno, ali ne i u inostranstvu.

Građani su dali i kratak uvid u život na ulicama iranske prestonice tokom četiri i po dana odsečenosti od sveta. Opisali su da su videli jako prisustvo obezbeđenja u centru Teherana. Policijski službenici za razbijanje nereda, sa šlemovima i pancirima, nosili su palice, štitove, sačmarice i bacače suzavca.

Stajali su na straži na glavnim raskrsnicama. U blizini, svedoci su videli pripadnike dobrovoljačkih snaga Basidž (Basij) Revolucionarne garde, koji su takođe nosili vatreno oružje i palice. Službenici bezbednosti u civilu bili su vidljivi i u javnim prostorima.

Kako su naveli, nekoliko banaka i vladinih kancelarija je izgorelo tokom nemira. Bankomati su razbijeni, a banke su imale probleme da obave transakcije bez interneta, dodali su svedoci.

Međutim, prodavnice su otvorene iako je u prestonici bilo malo pešačkog saobraćaja. Teheranski Veliki bazar, gde su demonstracije počele 28. decembra, trebalo je da se otvori danas. Jedan svedok je opisao razgovor sa više vlasnika prodavnica koji su rekli da su im snage bezbednosti naredile da se ponovo otvore bez obzira na sve.

Iranski državni mediji nisu potvrdili tu naredbu, navodi AP. Svedoci su govorili pod uslovom anonimnosti iz straha od odmazde. Mnogi su i dalje zabrinuti zbog mogućeg vojnog udara SAD, čak i kada je predsednik Donald Tramp rekao da Iran želi da pregovara sa Vašingtonom.

„Moje mušterije govore o Trampovoj reakciji dok se pitaju da li planira vojni napad na Islamsku Republiku“, rekao je vlasnik prodavnice Mahmud, koji je dao samo svoje ime iz zabrinutosti za svoju bezbednost. On ne očekuje da Tramp ili bilo koja druga strana zemlja „mari za interese Iranaca“.

Reza, taksista koji je takođe dao samo svoje ime, rekao je da su protesti takođe u prvom planu za mnoge.

„Ljudi – posebno mladi – su beznadežni, ali govore o nastavku protesta“, rekao je.

U međuvremenu, izgledalo je da pripadnici bezbednosnih službi traže Starlink terminale dok su ljudi na severu Teherana prijavili da vlasti upadaju u stambene zgrade sa satelitskim antenama.

Iako su satelitske televizijske antene ilegalne, mnogi u prestonici ih imaju u svojim domovima, a zvaničnici su uglavnom odustali od sprovođenja zakona poslednjih godina.

Na ulicama su se takođe mogli videti ljudi kako izazivaju pripadnike obezbeđenja u civilu, koji su nasumično zaustavljali prolaznike. Državna televizija je takođe pročitala saopštenje o tome da su usluge mrtvačnice besplatne – signal da su neki verovatno naplaćivali visoke naknade za oslobađanje tela usred represije.

„Iranska vlada će se suočiti sa još većim protestima ukoliko ne odgovori na žalbe naroda“, izjavio je danas jedan iranski poslanik. Iran više od dve nedelje potresaju demonstracije koje su osporile legitimitet klerikalnih vladara zemlje.

„Ne smemo zaboraviti jednu stvar – ljudi su nezadovoljni i zvaničnici u vladi i parlamentu moraju da reše probleme, inače će se isti događaji dešavati sa većim intenzitetom“, rekao je na parlamentarnoj sednici Mohamadreza Sabagijan, koji predstavlja nekoliko okruga u centralnoj provinciji Jazd.

U međuvremenu, povećavajući pritisak na Iran dok se vlasti suočavaju sa jednim od najvećih izazova od Islamske revolucije 1979. godine, predsednik SAD Donald Tramp je kasno u ponedeljak objavio da će izvoz u SAD iz bilo koje zemlje koja posluje sa Iranom – velikim izvoznikom nafte – biti podložan novoj carini od 25odsto.

Teheran još nije javno odgovorio na ovaj potez, a Kina, glavni kupac iranske nafte, je ubrzo uputila kritike na njegov račun.

Iranske vlasti su u ponedeljak saopštile da drže komunikacione kanale sa Vašingtonom otvorenim dok Tramp razmatra kako da odgovori na iranske represije, uključujući pretnje mogućom vojnom akcijom.

„Imamo dužnost da vodimo dijalog i svakako ćemo to učiniti“, rekla je danas portparolka Vlade Fatemeh Mohadžerani na konferenciji za novinare, piše Rojters.

Ona je dodala da je predsednik Masud Pezeškijan naredio stvaranje radionica sastavljenih od sociologa kako bi se razumeli razlozi koji stoje iza besa mladih. „Vlada branioce (snage bezbednosti) i demonstrante vidi kao svoju decu. Koliko god je u našoj moći, pokušavali smo i pokušaćemo da saslušamo njihove glasove čak i ako su neki pokušali da konfiskuju (otmu) takve proteste“, rekla je Mohadžerani.

Protesti su počeli 28. decembra zbog pada vrednosti lokalne valute i prerasli su u šire demonstracije zbog velikih ekonomskih teškoća i prkosnih poziva na pad duboko ukorenjenog klerikalnog establišmenta.

Nema znakova podela u šiitskom klerikalnom rukovodstvu, vojsci ili bezbednosnim snagama. Demonstranti nemaju jasno centralno vođstvo.

„Odmah će svaka zemlja koja posluje sa Islamskom Republikom Iran plaćati carinu od 25 odsto na sve poslove koji se obavljaju sa Sjedinjenim Američkim Državama“, naveo je Tramp u objavi na društvenim mrežama kasno sinoć, u kojoj je najavio nove carine.

Iran, koji je već pod strogim američkim sankcijama, izvozi veliki deo svoje nafte u Kinu, a Turska, Irak, Ujedinjeni Arapski Emirati i Indija su među njegovim glavnim trgovinskim partnerima.

Kineska ambasada u Vašingtonu kritikovala je Trampov pristup, rekavši da će Kina preduzeti „sve neophodne mere“ da zaštiti svoje interese i usprotivila se „svim nedozvoljenim jednostranim sankcijama i dugoročnoj jurisdikciji“.

Na njenoj veb-stranici nije bilo zvanične dokumentacije Bele kuće o novoj carinskoj politici, niti informacija o zakonskom ovlašćenju koje bi Tramp koristio za uvođenje carina.

Bela kuća nije odgovorila na zahtev za komentar, piše Rojters, dok ga je iranska misija pri Ujedinjenim nacijama u Njujorku odbila.

Američka grupa za ljudska prava HRANA saopštila je da je do kasno sinoć potvrdila smrt 646 ljudi, uključujući 505 demonstranata, 113 pripadnika vojnih i bezbednosnih snaga i sedam prolaznika, i da istražuje još 579 prijavljenih smrtnih slučajeva.

Od početka protesta je uhapšeno 10.721 ljudi, saopštila je grupa. Rojters nije bio u mogućnosti da nezavisno potvrdi ove podatke.

HRANA je saopštila da je juče primila izveštaje i video-snimke sa teheranskog groblja Behešt Zahra gde su se članovi porodica žrtava „okupili na mestima sahranjivanja i skandirali protestne slogane“. Iran, koji nije objavio zvaničan broj žrtava u protestima za krvoproliće krivi mešanje SAD i ono što naziva teroristima koje podržavaju Izrael i SAD.

Državni mediji su usmerili pažnju na smrt pripadnika snaga bezbednosti.

Portparolka Bele kuće Karolina Livit rekla je novinarima u juče da iako su vazdušni napadi jedna od mnogih alternativa koje su otvorene Trampu, „diplomatija je uvek prva opcija za predsednika“.

„Ono što javno čujete od iranskog režima prilično se razlikuje od poruka koje administracija prima privatno i mislim da predsednik ima interes da istraži te poruke“, rekla je ona.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči rekao je da Teheran proučava ideje koje je predložio Vašington iako su one „nekompatibilne“ sa pretnjama SAD.

„Komunikacija između (specijalnog izaslanika SAD Stiva) Vitkofa i mene nastavljena je pre i posle protesta i još uvek traje“, rekao je on juče za Al Džaziru.

SAD su danas na internet-stranici virtuelne američke ambasade u Iranu objavile upozorenje svojim državljanima u Iranu da odmah napuste zemlju.

Vlada SAD nema diplomatske ili konzularne odnose sa Iranom, a interese SAD u Iranu zastupa Švajcarska preko svoje ambasade u Teheranu.

„Napustite Iran odmah. Treba da imate plan za odlazak iz Irana koji ne zavisi od pomoći vlade SAD. Ako ne možete da odete, pronađite bezbedno mesto u svom domu ili drugoj bezbednoj zgradi. Napravite zalihe hrane, vode, lekova i drugih neophodnih stvari“, piše u upozorenju, prenela je Beta.

Vlasti SAD su navele da državljani sa dvojnim državljanstvom moraju da napuste Iran koristeći iranski pasoš.

„Iranska vlada ne priznaje dvojno državljanstvo i tretiraće državljane SAD i Irana sa dvojnim državljanstvom isključivo kao iranske državljane. Državljani SAD su u značajnom riziku od ispitivanja, hapšenja i pritvora u Iranu. Pokazivanje američkog pasoša ili dokazivanje veza sa SAD može biti dovoljan razlog da iranske vlasti nekoga pritvore.“, piše u upozorenju.

Vlasti SAD navode da je Iran kopnenim putem mogće napustiti preko granice sa Jermenijom, Turskom i Turkmenistanom, i dodaju da je za prelazak u Turkmenistan državljanima SAD potrebno posebno odobrenje turkmenskih vlasti.

Juče je i Australija pozvala svoje državljane da odmah napuste Iran.

Ministarstvo spoljnih poslova te zemlje je objavilo da se broj komercijalnih letova iz Irana smanjuje i da je mogće skoro zatvaranje iranskog vazdušnog prostora.

Protesti u Iranu počeli su pre više od dve nedelje, 28. decembra, kada su prodavci izašli na ulice glavnog grada Teherana zbog još jednog naglog pada vrednosti iranske valute, rijala, u odnosu na američki dolar na otvorenom tržištu.

Rijal je pao na rekordno nizak nivo u poslednjoj godini, a inflacija je porasla, što znači da su svakodnevno artikli poput ulja za kuvanje i mesa rasli do zastrašujućih maksimuma.

Ekonomiju je oslabilo loše upravljanje vlade i korupcija, kao i sankcije zbog iranskog nuklearnog programa. Protesti su se proširili na druge gradove, uz šire pozive na političke promene.

Prema američkoj novinskoj agenciji Iranian Human Rights Activists News Agency, demonstracije su održane u najmanje 186 gradova i mesta širom svih iranskih provincija. Od tada su stotine demonstranata poginule, a hiljade povređene, prema podacima grupa za ljudska prava.

Zbog digitalnog nestanka struje većina Iranaca nije mogla da kontaktira sa spoljnim svetom, a milionima je bio odsečen pristup internetu, što otežava proveru informacija, piše BBC.