EPA/ROLEX DELA PENAPredsednik SAD Donald Tramp sebe je oduvek smatrao pre svega veštim pregovaračem, ali izgleda da je naišao na zid u odnosima s Iranom, jer njegova oštra retorika, pretnje, pa čak i vojna akcija nisu naterale Teheran da odstupi od svojih dugogodišnjih stavova, piše AP.
Uz promenljive ciljeve koji otežavaju procenu stanja američkih napora, Tramp i njegovi najbliži saradnici tvrde da su Sjedinjene Države već „pobedile u ratu“ i da je Iran spreman za dogovor nakon eskalacije američkih pretnji tokom krhkog primirja.
Ipak, Tramp je ponovo odustao, rekavši u ponedeljak da je obustavio planove za skoro obnavljanje napada na zahtev zalivskih arapskih država, jer se, kako je naveo, „ozbiljni pregovori sada vode i, po njihovom mišljenju, kao veliki lideri i saveznici, biće postignut dogovor koji će biti veoma prihvatljiv za Sjedinjene Američke Države, kao i za sve zemlje Bliskog istoka i šire“.
Iako je rekao da je otkazao udare planirane za utorak, Tramp je zadržao samouveren ton, navodeći da je naložio vojnim liderima da budu spremni za „pun, veliki napad na Iran u svakom trenutku, ako se ne postigne prihvatljiv dogovor“.
Tramp je više puta postavljao rokove Teheranu, a zatim od njih odustajao.
Uprkos rastućim unutrašnjim nemirima, osakaćenoj ekonomiji i smrti mnogih svojih lidera, nema dokaza da Iran namerava da ispuni zahteve Donalda Trampa – od kojih mnoge već dugo odbacuje.
Naprotiv, dodatno je učvrstio svoj stav. To je ostavilo Trampove glavne ciljeve neostvarenim: Iran još nije pristao da odustane od svog nuklearnog programa ili razvoja balističkih raketa, niti da prekine podršku svojim posredničkim grupama u regionu, uključujući one u Gazi, Iraku, Libanu i Jemenu.
Bela kuća je u ponedeljak branila predsednikov pristup, navodeći da je „Trampov izbor uvek mir i diplomatija“, ali da će prihvatiti samo dogovor koji stavlja Ameriku na prvo mesto.
„Predsednik Tramp drži sve karte u rukama i mudro zadržava sve opcije otvorenim kako bi obezbedio da Iran nikada ne dođe do nuklearnog oružja“, izjavila je portparolka Olivija Vejls u saopštenju za agenciju AP.
Iran i dalje ima ključnu polugu moći preko Ormuskog moreuza vitalne pomorske rute za globalne isporuke nafte, čak i dok američka vojska sprovodi sopstvenu blokadu iranskih luka.
Nagli preokreti na globalnom energetskom tržištu koji su usledili podigli su cenu benzina, što pogađa američke potrošače i potencijalno stvara probleme za Republikansku stranku Donalda Trampa pred izbore za Kongres u novembru.
Trumpova strategija zasnovana na pojačavanju pritiska – ekonomskog i vojnog – kako bi naterao strane vlade da popuste, ne daje iste rezultate u Iranu kao u Venecueli, Kubi i drugim zemljama.
Naftne blokade su u tim slučajevima ekonomski pritisle te države, a Trampova administracija je brzo uklonila venecuelanskog lidera Nikolasa Madura, ali Iran ima mnogo jaču pregovaračku kartu zahvaljujući kontroli nad Ormuskim moreuzom.
Kako rat sa Iranom podiže troškove za Amerikance, Trampov rejting po pitanju ekonomije je opao, pokazuje AP-NORC anketa sprovedena prošlog meseca, pri čemu čak i republikanci pokazuju manju veru u njegovo vođstvo.
Uprkos Trampovoj retorici, Iran odbija da prihvati ograničenja na bilo koju od svojih politika koja bi bila veća od onih na koja je pristao tokom pregovora o nuklearnom sporazumu sa svetskim silama za vreme administracije Baraka Obame.
Tramp je taj sporazum nazvao „najgorim ikada“ dogovorom koji su SAD zaključile i povukao se iz njega tokom svog prvog mandata 2018. godine.
Od kada je prošlog meseca stupilo na snagu krhko primirje u ratu, Tramp je oštro reagovao zbog sporog napretka pregovora o postizanju trajnog sporazuma.
„Za Iran, sat otkucava, i bolje im je da se brzo pokrenu, BRZO, ili od njih neće ništa ostati“, napisao je Trump na društvenim mrežama u nedelju, ubrzo nakon razgovora sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom.
Iranski odgovor je bio brz. „Prsti naših oružanih snaga su na obaraču, dok se diplomatija takođe nastavlja“, rekao je Mohsen Rezaei, vojni savetnik iranskog vrhovnog lidera, u izjavi za državnu televiziju.
Pat pozicija
Ali Vaez, direktor za Iran u Međunarodnoj kriznoj grupi, koji godinama prati neuspšne diplomatske pokušaje između Vašingtona i Teherana, rekao je da dugogodišnji protivnici ne smatraju da su poraženi u ovom najnovijem sukobu.
„Od početka primirja, i Vašington i Teheran deluju kao da veruju da vreme radi za njih: svaka strana smatra da blokada i kontra-blokada u Ormuskom moreuzu povećavaju troškove drugoj strani, dok istovremeno dobijaju predah za pripremu mogućeg nastavka sukoba“, rekao je Vaez.
Uprkos efektima američke kampanje ekonomskog pritiska, iranski zvaničnici, kako kaže, nisu dostigli nivo pritiska „do tačke u kojoj bi prihvatili ono što smatraju kapitulacijskim zahtevima“.
David Šenker, bivši pomoćnik američkog državnog sekretara za Bliski istok u Trampovoj prvoj administraciji, koji sada radi u vašingtonskom Institutu za bliskoistočnu politiku , opisao je trenutnu situaciju kao „pat-poziciju“.
Rekao je da Trump verovatno ima „rezervisanost“ prema ponovnom ulasku u potpuni vojni sukob, posebno zbog zabrinutosti zalivskih arapskih država oko iranske odmazde i nestabilnosti na energetskim tržištima, sa političkim posledicama u SAD.
Rič Goldberg, zagovornik tvrđeg pristupa Iranu i bivši zvaničnik Saveta za nacionalnu bezbednost u obe Trampove administracije, a sada član Fondacije za odbranu demokratije, tvrdi da Tramp i dalje deluje iz pozicije snage, uključujući i pitanje Ormuskog moreuza.
Goldberg, koji se posebno bavi američkom energetskom dominacijom, rekao je da bi ponovno otvaranje moreuza smanjilo „bol na pumpama“ koji osećaju mnogi Amerikanci, ali da to nije ključno pitanje.
„Kratkoročni bol na pumpama odvraća pažnju ljudi od ukupne energetske dominacije SAD“, rekao je. „Ovo nije trajna kriza“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
