EPA-EFE/IGOR KOVALENKOKirgistan je jedna od zemalja koja je primila najviše Rusa koji ne žele da ratuju u Ukrajini od početka mobilizacije koju je najavio Vladimir Putin. To je jedna od najzanimljivijih zemalja centralne Azije – poznata je po tome što je jedina demokratska država u tom delu sveta. Međutim, poslednjih godina iz nje stižu i brojne negativne vesti: sukobi sa komšijama, loš odnos prema ženama, siromaštvo, pa i propadanje često pominjane demokratije.
Iako vlada u Kirgistanu nije sigurna koliko je tačno Rusa stiglo u zemlju od početka mobilizacije, ovaj broj je po svemu sudeći veoma visok. Svi hoteli i hosteli u glavnom gradu Biškeku su puni, a Rusi su srećni što su napustili mogućnost ratovanja. – Svaki dan gledam u vedro nebo i hvala vam što ste ovde – rekao je Denis za Njujork tajms (NIT), kako ga je list nazvao da ne bi otkrio njegov identitet. Kirgistan je nekada bio deo SSSR-a i ekonomske i političke veze sa Moskvom su i dalje jake.
Svaki deseti građanin Kirgizije danas radi u Rusiji, a ekonomija zemlje zavisi od doznaka koje gastarbajteri šalju svojim porodicama. Međutim, predsednik zemlje Sadir Žaparov priznao je za NIT da je zadovoljan što je ovoga puta suprotno i što u njegovu zemlju dolazi mnogo Rusa. – Ovo je nova pojava za nas.
Više od milion Kirgiza radi u Rusiji, a građani te zemlje takođe mogu slobodno da dolaze ovde da rade. Ne moraju da se plaše ekstradicije. Ne vidimo nikakvu štetu, ali vidimo mnogo koristi – rekao je Žaparov. Politička scena zemlje je uglavnom prijateljski nastrojena prema Rusiji, kao i njeni građani, prenosi Večernji list.
Kirgistan nije jedina zemlja u koju beže Rusi koji se protive ratu. Neki se sele u Kazahstan, drugi u Gruziju ili Jermeniju, treći u siromašnije ‘Stans’, zemlje centralne Azije. Nezavisni ruski mediji javljaju da je 260.000 ljudi napustilo Rusiju u prva četiri dana nakon proglašenja mobilizacije.
Kirgistan se sredinom septembra našao u svetskim medijima kada je na granici sa Tadžikistanom izbio sukob u kome je stradalo više od stotinu ljudi. Dve zemlje su formalni vojni saveznici, ali borba za resurse u plodnoj Ferganskoj dolini često dovodi lokalne civile do borbi koje ponekad prerastu u oružane sukobe, u koje se potom uključuju vojske.
Biškek i nezavisni analitičari optužili su diktatorsku vladu Tadžikistana da je kriva za sukobe, što ona negira. Kirgistan je evakuisao više od 130.000 ljudi sa granice kako bi izbegao dalje sukobe, ali oni redovno izbijaju zbog komplikovanih i nedefinisanih granica.
Kirgistan je jedina delimično slobodna zemlja u regionu, prema kriterijumima međunarodno relevantne organizacije Freedom House, dok sve ostale u toj klasifikaciji nisu slobodne. U zemlji opstaju demokratija i relativno slobodni izbori, a do sada su građani rušili vlast na ulici u čak tri revolucije, 2005, 2010. i 2020. godine.
Poslednji put, posle navodno nepoštenih izbora, demonstranti su zauzeli zgrade vlade, a iz zatvora izvukli političara Sadira Žaparova, koji je, u gotovo filmskom sledu događaja, ubrzo proglašen za predsednika. Tada je pobedio na izborima i danas je na čelu zemlje. Međutim, referendum je promenio ustav i povećao njegova ovlašćenja, što su kritikovali brojni analitičari i Fridom haus.
Osim što se Kirgistan tradicionalno vezuje za nomadski način života i posebne šatore, jurte, koje se nalaze čak i na državnoj zastavi, ovdašnje društvo je možda najpoznatije po jednoj veoma problematičnoj tradiciji – otmici nevesta. U Kirgistanu je veoma uobičajeno da muškarac bukvalno kidnapuje devojku u koju se zaljubi kako bi je naterao da mu bude žena.
Međunarodne organizacije procenjuju da se skoro svaki četvrti brak u zemlji sklapa na ovaj način, a društvo tera otete neveste da se udaju za muškarca, zbog čega mnoge od njih u suzama pristaju pod pritiskom. Neki Kirgizi tradicijom brane običaje, a vlast je ovaj postupak zabranila tek 2013. godine, a sada, u principu, muškarcima koji kidnapuju devojke preti kazna od sedam godina zatvora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
