Izborna kampanja usred rata i siromaštva

Sedam godina kasnije nakon što su ruski i iranski saveznici njegovog režima intervenisali i promenili kurs rata, veći deo Sirije je ponovo pod Asadovom kontrolom. Sirijski građani će u sredu ponovo da izađu na birališta koja odražavaju privid demokratskog procesa, čiji je cilj da se predsedniku obezbedi prividni legitimitet i kod kuće i u inostranstvu, piše Gardijan.

„Raspoloženje je bilo drugačije 2014. Još uvek je postojala mogućnost da Asad ode. Sada Sirijci koji su još uvek u zemlji i mi koji smo otišli znamo da neće doći do vojnog prevrata. I režim i Rusija će iskoristiti izbore da pokažu da su oni pobedili, a tvrde da je Sirija bezbedna, tako da izbeglice mogu da se vrate. Izbori su takođe faktor u procesu rehabilitacije režima među arapskim zemljama i možda u Arapskoj ligi“, rekao je Suhail al Gazi, sirijski istražitelj i spoljni saradnik na Institutu za bliskoistočnu politiku Tahrir.

Porodica Asad je na čelu Sirije od 1970. kada su Parlamentu i Vladi oduzeta mnoga ovlašćenja za donošenje odluka, a na važne pozicije su postavljani simpatizeri, pošto je Baat partija radila na učvršćivanju svog statusa kao „lidera države i društva“.

Bašar al Asad, inače oftalmolog po struci, vlast je preuzeo 2000. nakon smrti svog oca Hafeza i tada je tvrdio da želi da sprovede reforme u zemlji, ali se na kraju ispostavilo da je brutalniji od svog oca. Ulični protesti za vreme Arapskog proleća 2011. prerasli su u kompleksan građanski rat nakon ekstremnog nasilja policije.

Na predsedničkim izborima 2014. kada je režim prvi put dozvolio višestranačje Asad je osvojio gotovo 90 odsto glasova nakon kampanje u kojoj je jedan od opozicionih kandidata poručio biračima da aktuelni šef države treba da ostane predsednik, podseća Gardijan.

Ovogodišnja kampanja je počela nakon što je Vrhovni ustavni sud pre nedelju dana odobrio kandidaturu za troje od ukupno 51 kandidata – za Abdulaha Salum Abdulaha, bivšeg člana sirijske zakonodavne vlasti, Mahmuda Ahmada Marijea, koji je učesnik mirovnih pregovora u Ženevi pod pokroviteljstvom UN i Asada.

Iako će, kako navodi britanski list, Asad sigurno osvojiti i četvrti sedmogodišnji mandat, sva tri kandidata su obećala da će oporaviti ekonomiju koja je pod teretom rata, sankcija i pandemije kovida 19 prošle godine pretrpela krah, kao i da će pet miliona izbeglica vratiti u zemlju. Abdulah je obećao i da će se boriti protiv korupcije.

Amnestija ranije ovog meseca više od 400 državnih službenika, sudija, advokata i novinara koji su uhapšeni tokom suzbijanja disidentstva na društvenim mrežama ocenjuje se u krugovima boraca za ljudska prava kao privid podrške demokratskim normama uoči izbora, a sličnog stava su i porodice desetina hiljada uhapšenih koji se i dalje vode kao nestali u režimskim zatvorima.

„Moj brat je nestao u režimskom zatvoru 2013. Još uvek ne znamo da li je živ ili mrtav. Ne daju nam nikakve informacije. Sve što se ovim predsedničkim izborima postiže jeste zataškavanje zločina i održavanje diktature“, rekao je Saed Eido, koji je inače iz Alepa, ali živi u turskom gradu Gazijantepu.

Pad vrednosti sirijske funte početkom 2020. znači da oko 90 odsto ljudi u područjima pod kontrolom režima živi u ekstremnom siromaštvu, ukazuje Gardijan. Iako se kritika na račun sve gorih životnih uslova ne toleriše, ova situacija je bila okidač za nemire u područjima Sirije gde je kontrola režima slabija. U Sveidi čije su većinsko stanovništvo Druzi na jugozapadu zemlje izborni plakati koji su postavljeni prošle nedelje su pocepani i isprskani crvenom farbom za samo nekoliko sati.