"Izgubili ste Herson, izgubićete sve": Rusija bi mogla da izgubi Melitopolj, Berdjansk i Mariupolj 1Foto: EPA-EFE/OLEG PETRASYUK

Posle poraza na zapadnoj obali reke Dnjepar, Rusija bi mogla da izgubi Melitopolj, Berdjansk i Mariupolj, piše Novaja Gazeta navodeći kako bi se to moglo dogoditi.

General Sergej Surovikin, glavni komandant Rusije u Ukrajini, izvestio je 9.novembra ministra odbrane Rusije Sergeju Šojguu sledeće: „Nakon temeljne procene trenutne situacije, predlaže se da zauzmemo odbrambene položaje na istočnoj obali reke Dnjepar“.

Drugim rečima, predloženo je da se napusti mostobran na zapadnoj obali reke koji je obuhvatao delove Hersonske i Nikolajevske oblasti Ukrajine, odnosno Hersona.
Prema rečima britanskog generala Ričarda Širefa, bivšeg zamenika komandanta NATO snaga, gubitak Hersona je „veliko poniženje“ za Putina.

Štaviše, gubitak zapadne obale reke Dnjepar je veliki vojni poraz za Rusiju, uporediv sa proterivanjem ruskih vojnika iz oblasti Harkova i proterivanjem njihovih snaga u Izjumu i Limanu, ukazuje Gazeta.

Možda bi to moglo imati još veći značaj. Dve impresivne pobede Oružanih snaga Ukrajine zaredom pokazuju da je sada realna mogućnost da Rusija izgubi rat. Posledice po Putina lično i vladajući režim su sve samo ne idealne.

Haotična evakuacija

Dana 10. novembra, dan nakon što je Rusija objavila evakuaciju sa desne obale Dnjepra, Oružane snage Ukrajine počele su da preuzimaju kontrolu nad naseljima koja su zaostale od neprijatelja, krećući se prema Hersonu sa severozapada (duž autoputa M14) i severoistoka ( uključujući i obalu reke Dnjepar).

Ministarstvo odbrane Rusije je 11. novembra saopštilo da je do pet sati ujutru „operacija usmerena na preraspoređivanje ruskih snaga na levu obalu Dnjepra završena. Na desnoj obali nije napuštena ni oprema ni naoružanje. Sprečene su ludske žrtve, guibitak naoružanja…“

Ali brojke govore da do organizovanog povlačenja nije moglo doći. Evakuacija ruskih trupa je, najverovatnije, ličila na haotično bekstvo, ukazuje nezavisni ruski list.

Od 10. novembra, prema rečima ukrajinskog ministra odbrane Aleksija Reznikova, oko 40.000 ruskih vojnika i oficira bilo je prisutno na zapadnoj obali reke Dnjepar. On smatra da bi bilo potrebno najmanje nedelju dana da se ovoliki broj vojnika prebaci na istočnu obalu.

Dana 9. novembra, američki general Mark Majli, rekao je da „veruje da je povlačenje u toku“, međutim, Rusija je „sakupila čak 30.000 vojnika u Hersonu“, tako da ne jedna, već nekoliko nedelja biti potrebna za potpuno povlačenje.

U međuvremenu, rusko Ministarstvo odbrane izvestilo je da je 30.000 ruskih vojnika i 5.000 jedinica naoružanja povučeno na istočnu obalu; štaviše, zadatak je obavljen za dva dana umesto za nekoliko nedelja.

Ovo je vremenski period koji navodi državna novinska agencija TASS.

Ali jedini način da se tako veliki broj trupa i opreme organizovano prebaci preko reke za dva dana pod neprijateljskom vatrom je teleportacija, navodi Gazeta.

Proruski „ratni dopisnici” su kasnije izvestili da je do jutra 11. novembra povučeno oko 20.000 ljudi i 2.000-3.500 jedinica vojne opreme. Ova procena je neproverljiva; međutim, zvuči verovatnije od informacija koje je dalo Ministarstvo odbrane.

Štaviše, do 10. novembra, ukrajinsko rukovodstvo je govorilo da se nikakva vojska zapravo ne povlači i da su sve poruke takve vrste koje su se pojavljivale na internetu bile pokušaj da se ukrajinske oružane snage gurnu ka napadu na utvrđeni veliki grad, što je moglo dovesti do značajnih gubitaka.

Verovatno je najmanje nekoliko hiljada ruskih vojnika, moguće nedavno regrutovanih, ostalo na zapadnoj obali reke Dnjepar do jutra 11. novembra. Bili su prepušteni sami sebi nakon što su elitne snage povučene na istočnu obalu – ruska komanda je prvenstveno bila zainteresovana da te snage održe u životu.

A pošto su most Antonivka i most preko brane hidroelektrane Kahovka dignuti u vazduh u ranim satima 11. novembra, najbolji scenario preostalih ruskih vojnika je da se predaju u zarobljeništvo.

Izjava ruskog ministarstva odbrane o „sprečenim žrtvama“ za celokupno osoblje i vojnu opremu tokom povlačenja deluje potpuno neuverljivo. Ovo će biti teška pilula za gutanje čak i za ruske generale, koji su navikli na sve vrste izjava.

Na primer, bivši komandant 58. armije, general Guruljov, trenutno član ruskog parlamenta, nedvosmisleno je opovrgao izjavu Ministarstva odbrane.

Povlačenje je, napomenuo je, jedan od najtežih vidova borbenih dejstava: „Stalno ste pod neprijateljskom vatrom, glavni pravci su očigledni, putevi su granatirani, manevar se ne može realizovati u potpunosti, da se povučete bez gubljenje pozicija je prilično teško.”

Do večeri 11. novembra na internetu se pojavilo bezbroj fotografija i video snimaka koji pokazuju teško rusko naoružanje koji je zaostao tokom povlačenja. Među napuštenim vozilima našao se i savremeni ruski tenk T-90.

Moguće je da će detaljne informacije o tome šta se dešavalo na zapadnoj obali tokom poslednjih dana i sati ruske okupacije izaći na videlo u narednim nedeljama.

Ali pitanje koliko je ruskih vojnika ostalo na zapadnoj obali reke Dnjepar potencijalno može postati jedno od najnezgodnijih na koje Moskva može da odgovori kada je u pitanju rat između Rusije i Ukrajine, piše list.

Šta sledi

Zapadnu obalu je Rusija okupirala tokom prve nedelje marta, ali je igrala sporednu ulogu u strateškim planovima Moskve u narednih mesec i po dana. Kremlj se kladio na zauzimanje Kijeva i drugih velikih gradova na istoku Ukrajine. Međutim, ta teritorija je polovinom aprila počela da igra posebnu ulogu u ruskim vojnim planovima.

TASS je 22. aprila citirao generala Rustama Minekajeva koji je rekao da je jedan od zadataka druge faze „specijalne operacije“ da se okupira ne samo Donbas, već i cela južna Ukrajina. To bi, zauzvrat, Rusiji dalo pristup Pridnjestrovlju. Tako je zapadna obala reke Dnjepar bila mesto od strateškog značaja za Rusiju.

Rusija je sa te teritorije planirala da pokrene dve ofanzive: pre svega, ofanzivu u zapadnom pravcu, prema gradovima Mikolajev i Odesa, i drugo, u istočnom pravcu, prema gradu Krivom Rogu, a odatle prema gradovima Zaporožje i Dnjepar.

Elitne ruske snage sa dobrom obučenošću bile su raspoređene na zapadnu obalu; stvorene su dve moćne grupe snaga za borbu na zapadu i istoku Ukrajine pod vođstvom generala Mihaila Teplinskog, komandanta ruskih Vazdušno-desantnih snaga.

Konkretno, tamo su bile stacionirane tri od četiri divizije i sve četiri brigade Vazdušno-desantnih snaga, neka vrsta krema ruske vojske.

Do sredine leta situacija na prvim linijama fronta se promenila. Oružane snage Ukrajine su dobile američki HIMARS velikog dometa koji je u stanju da drži pod kontrolom transportne komunikacije koje se koriste za dopremanje namirnica za ruske trupe na zapadnu obalu — pre svega, prilično ranjive stacionarne mostove preko reke Dnjepar.

Oružane snage Ukrajine počele su da gomilaju snage za oslobađanje zapadne obale. Perspektiva uspešne ruske ofanzive u pravcu Nikolajeva i Krivog Roga došla je u pitanje. A onda je ruska komanda morala da se suoči sa pitanjem: da li ima smisla i dalje držati velike snage na ovom mostobranu?

Planirana ofanziva je bila zabranjena, dok bi uništenje mostova ozbiljno umanjilo mogućnost isporuke namirnica tamo stacioniranim trupama i smanjilo njihov borbeni kapacitet.

Prema neproverljivim, ali vrlo verovatnim izveštajima, vojna komanda je krajem avgusta predložila Putinu povlačenje trupa sa zapadne obale, međutim, predsednik do nedavno nije dao saglasnost.

Politički interesi i Putinov cilj da „spasi obraz” bez obzira šta je dominiralo nad vojnom svrsishodnošću.

Ruski vojnici i politikolozi navode da su velike snage sposobne za borbu povučene sa zapadne obale, koje će sada biti iskorišćene za ofanzive u drugim pravcima gde će promeniti situaciju u korist Rusije.

Istina je, međutim, ukazuje Novaja Gazeta da su na zapadnoj obali bile stacionirane najspremnije snage ruske armije – bataljonske taktičke grupe, pune ljudstva i opreme, dve desantne divizije i tri desantne jurišne brigade, jedna vazdušno-desantna divizija, 45. gardijski specijalac.

Jedinice brigade i jedinice GRU Spetsnaza, tenkovske i motorizovane pešadijske jedinice, sve su još uvek sposobne za borbu.

Sada će, najverovatnije, narednih dana biti raspoređeni u grad Bahmut i Lugansku oblast. Na obe lokacije stvari za Rusiju ne idu najbolje. Ruske snage pokušavaju da probiju odbranu ukrajinske vojske poslednjih nekoliko meseci, kako bi zauzele Bahmut na juriš ili mogle da ga zaobiđu kako bi dobile pristup operativnom prostoru.

Moskva stalno šalje nove vojnike u Bahmut i Vuhledar, grad koji se nalazi na jugozapadu Bahmuta — vojnici su uglavnom nedavno regrutovani i trpe velike gubitke. U regionu Luganska, Rusija jedva zadržava navalu ukrajinskih oružanih snaga na front između gradova Svatova i Kremenja.

Međutim, planovi ruskog Generalštaba nisu mogli da se ostvare. Uništavanjem ruskog mostobrana na zapadnoj obali reke Dnjepar, Ukrajina je oslobodila snage uporedive sa brojem ruskih trupa koje su se povukle na istočnu obalu.

Mogućnost da ruske snage napreduju na frontu reke Dnjepar i ponovo zauzmu zapadnu obalu je u osnovi nula. Time će Ukrajina dobiti priliku da veći deo svojih trupa stacioniranih na zapadnoj obali i u blizini premesti na druge delove linije fronta.

Deo trupa koji uključuje 14 punopravnih brigada, koje su de fakto postale operativna rezerva Oružanih snaga Ukrajine.

Ruska komanda očekuje da će najmanje šest novih ukrajinskih brigada, po 4.000-6.000 vojnika, biti raspoređeno u Donbas, Zaporožju oblast ili Svatove. Zona dejstva ukrajinske artiljerije velikog dometa značajno je proširena u južnom delu Ukrajine, sve do prilaza Krimu.

Sa oslobođenim dodatnim rezervnim jedinicama, Oružane snage Ukrajine sada mogu da pređu u ofanzivu kako u oblasti Luganska (na Svatove i, dalje, na grad Starobilsk), tako i u južnom pravcu.

Konkretno, u slučaju potencijalnog prodora u oblast Huljajpolja i/ili Vuhledara, Ukrajina može čak i da pokrene ofanzive na gradove Melitopolj, Berdjansk i Mariupolj. A to bi dovelo do uništenja celokupne ruske odbrane na jugu Ukrajine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

HersonRusijaUkrajinaKijev

Komentari


Ostali komentari (3)