Jordanci svetski šampioni u pušenju duvana 1foto: Pixabay / InspiredImages

Zagovornici javnog zdravlja kažu da je to posledica mešanja multinacionalnih duvanskih kompanija u kreiranje politike što država dopušta iz finansijskih razloga.

Više od 80 odsto muškaraca u Jordanu puši ili redovno koristi nikotinske proizvode, uključujući e-cigarete, pokazalo je državno istraživanje iz 2019. godine u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom.

Jordanci koji svakodnevno puše, u proseku popuše po 23 cigarete dnevno. Po zvaničnim podacima svojih država o kategoriji najtežih pušača, Turci su po tome u svetu drugi sa prosečno popušenih 18 cigareta dnevno, Ukrajinci treći (17,1), Amerikanci četvrti (14), Vijetnamci peti (13,7), Australijanci šesti (12,3), Etiopljani sedmi (10,3) i Indijci osmi (sa 6,8 cigareta popušenih svakodnevno).

Čak i kada se iz statistike u Jordanu isključe e-cigarete i drugi „bezdimni“ proizvodi, istraživanje je pokazalo da puši 66 odsto muškaraca i više od 17 odsto žena.

Nadmašilii su pušače u Indoneziji, za koju se dugo smatralo da je prvak sveta po potrošnji duvana.

„Procenat pušača u Jordanu je opasno visok i nagoveštaj je buduće katastrofe u javnom zdravstvu“, rekao je Firas al-Havari, lekar i šef Službe za suzbijanje oboljevanja od raka u Amanu.

Jordan se razlikuje od zemalja Evrope, SAD, Australije i drugih, gde je u poslednje tri decenije pušenje drastično smanjeno ograničavanjem moći duvanskih kompanija da lobiraju i reklamiraju, kao i kampanjama za ukazivanje građanima na opasnost od pušenja.

Istraga lista „Gardijan“ o duvanskoj industriji u Jordanu utvrdila je da su lobisti duvanskih kompanija redovno uključeni u pripremu državnih propisa.

Jordan je na drugom mestu u svetu po mešanju duvanskih kompanija u politiku, a rukovodioci duvanske industrije utiču čak i na to kako državni zvaničnici sprovode propise, donete pod uticajem duvanskih lobista, i to uz ponudu novca za razne poslove u okviru politike „društvene odgovornosti preduzeća“.

Na listi analiziranih koje to rade u Jordanu su sve tri najveće svetske duvanske kompanije: Britiš Ameriken Tobako (BAT), Džepen Tobako Internešnel (JTI) i Filip Moris Internešnel (PMI).

U Jordanu su njihovi predstavnici, piše list, prošle godine učestvovali u odlučivanju o standardima o sadržaju nikotina, veličini i tekstu zdravstvenih upozorenja i drugim oznakama na pakovanjima, čak i o preporuci da li za duvanske kompanije sve unosnije moderne „e-cigarete“ i „bezdimni“ – „grejani duvanski proizvodi“, mogu biti zvanično označeni kao „pomoć pri ostavljanju pušenja“.

„Duvanske kompanije su zapravo sedele za stolom s nama“, rekla je princeza Dina Mired, iz kraljevske porodice Jordana, predsednica Međunarodne unije za suzbijanje oboljevanja od raka. „Svađajući se, oni su se protivili svakom pojedinom standardu“, rekla je ona i dodala da je iz protesta napustila taj sastanak.

PMI i JTI su u izjavi za „Gardijan“ rekli da je „normalno“ da učestvuju u raspravi o regulatornim, zakonodavnim pitanjima.

Kompanija PMI je istakla da se „u svakom demokratskom društvu… javni interes može ostvariti samo uz puno učešće zainteresovanih“, a kompanija JTI rekla da učešćem na državnim sastancima o propisima „pruža pomoć u vezi s tehničkim i industrijskim standardima“.

Duvanska industrija sebe smatra glavnim investitorom i stvaraocem novih radnih mesta, što je posebno moćan argument u Jordanu, zemlji s velikom nezaposlenošću, gde porez na duvan donosi 18 odsto državnog budžeta.

Baš takvu poruku je prošle godine objavila sama kancelarija premijera: „Filip Moris je najveća američka investicija u Jordanu“ i „drugi po veličini poreski obveznik“.

S druge strane, istraživanje koje je finansirala vlada Velike Britanije, otkrilo je da, uz gubitak produktivnosti stanovnika, pušenje duvana košta zdravstvo Jordana 1,85 milijardi funti godišnje, što je najviše u svetu, i daleko prevazilazi 1,03 milijarde funti koliko duvanska industrija u toj zemlji plaća za porez, takse i plate tamošnjim radnicima.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.