Dok Tramp pravi haos, Kina koristi priliku: Može li uspeti namera Pekinga da izazove dominaciju američkog dolara?

Geopolitička neizvesnost u velikoj meri izazvana često haotičnom ekonomskom politikom američkog predsednika Donalda Trampa obuzela je tržišta poslednjih nedelja, pri čemu je dolar pao na najniže nivoe u poslednje četiri godine.

U međuvremenu, investitori se okreću sigurnim utočištima, što je poguralo cenu zlata na rekordne nivoe, preko 5.500 dolara po unci. To je Kini dalo prostor da promoviše sopstvenu valutu kao održivu alternativu.

Tokom vikenda, glavni ideološki časopis Komunističke partije Kine objavio je, ukazuje CNN u analizi, izjave predsednika Si Đinpinga u kojima je izneo planove da renminbi pretvori u globalnu rezervnu valutu.

To je uloga koju trenutno ima američki dolar – valuta koja se koristi za ogromnu većinu međunarodnih transakcija, što je čini jednom od najsigurnijih investicija na svetu.

Niko ne očekuje da se to uskoro promeni. Ali strmi pad vrednosti dolara otkako se Tramp prošle godine vratio na vlast, barem je otvorio vrata potencijalnim izazivačima.

Prema časopisu Qiushi, Si je rekao zvaničnicima da Kina treba da teži uspostavljanju „snažne valute koja se široko koristi u međunarodnoj trgovini i deviznim transakcijama“, uz „moćnu centralnu banku“ i sposobnost da privlači investicije i utiče na formiranje globalnih cena.

Komentari kineskog lidera dati su privatno još 2024. Partija ih je sada objavila u trenutku kada se Kina pozicionira kao pouzdaniji ekonomski i politički partner od Sjedinjenih Država i već počinje da vidi rezultate.

Zašto su kineski planovi sada važni?

Kina je više od decenije pokušavala da integriše renminbi u međunarodna tržišta i da obezbedi njegovu stabilnost kao globalne valute. Ali Kina je u poslednje vreme počela da ubira koristi od rastuće zabrinutosti zbog američke ekonomske politike i trenda poznatog kao „de-dolarizacija“.

Trampova odluka da uvede više krugova carina glavnim trgovinskim partnerima potkopala je poverenje u ekonomski rast u SAD i u vrednost američke valute.

Dodatnu neizvesnost oko američke monetarne politike i kamatnih stopa unela je i promena rukovodstva u Federalnim rezervama – za koje je Tramp nominovao Kevina Vorša, nakon višegodišnjih sukoba sa sadašnjim predsednikom Feda, Džeromom Pauelom.

Investitori smanjuju izloženost dolaru još od prošle godine, a predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard pozvala je da evro preuzme veću ulogu u globalnim finansijama. Pretnje carinama i sankcijama koje nameću SAD takođe su navele neke zemlje da pokušaju da smanje zavisnost od dolara.

„Da biste naveli ljude da koriste renminbi, morate praktično da pronađete posebno tržišno mesto, a to je do sada bilo veoma teško“, rekao je Dini Mekmehon, direktor istraživanja tržišta u firmi Trivium China. „Sada Partija na to gleda ovako: ‘Nalazimo se u zaista jedinstvenom trenutku, jer ljudi postaju razočarani dolarom'“.

Zašto je važno kontrolisati globalnu rezervnu valutu?

Dolar je centralni stub svetske ekonomije više od 80 godina, još od Drugog svetskog rata i Sporazuma iz Breton Vudsa, kojim je dolar postao standard vezan za zlato, a još 44 valute su bile vezane za njega.

Velika potražnja za dolarom daje SAD veću moć da se zadužuju u inostranstvu po niskim kamatama i da nameću sankcije drugim državama.

Međunarodni monetarni fond priznaje još sedam glavnih rezervnih valuta, uključujući evro, renminbi, japanski jen, kanadski dolar, australijski dolar, britansku funtu i švajcarski franak. Kina nastoji da ojača položaj svoje valute kako bi se zaštitila od američke finansijske hegemonije i pritisaka, ali i da poveća svoj politički i ekonomski uticaj u globalnoj trgovini i finansijama.

Šta je Kina uradila da ojača renminbi?

Kina je preduzela mere da renminbi učini privlačnijim za strane investitore, kao što su povećan pristup kineskim hartijama od vrednosti (akcijama, obveznicama i robama) i pojednostavljivanje prekograničnih plaćanja.

Jačanje trgovinskih veza sa zemljama u razvoju takođe je ojačalo argumente za veću upotrebu renminbija u međunarodnim transakcijama. Upotreba renminbija u trgovinskim poravnanjima porasla je na rekordne nivoe nakon što su zapadne zemlje uvele sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, dok je Kina ostala jedan od glavnih trgovinskih partnera Rusije.

Prošlog leta, guverner Kineske centralne banke Pan Gongšeng rekao je da je renminbi najkorišćenija valuta za trgovinsko finansiranje u svetu i treća po veličini među platnim valutama, pritom zagovarajući razvoj “višepolarnog” valutnog sistema, umesto dominacije dolara.

Ideja da bi dolar mogao biti izazvan svakako je uznemirila Trampa. Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika – blok poznat kao BRICS – razmatrali su mogućnost kreiranja nove rezervne valute, na šta je Tramp rekao da bi odgovorio sa 100 odsto carina ako bi se to ikada sprovelo.

Može li renminbi zaista zameniti dolar?

Globalni finansijski sistem koji se primarno oslanja na renminbi još je daleko od realnosti. Prema podacima MMF-a, dolar je prošle godine činilo oko 57 odsto deviznih rezervi, evro oko 20 odsto, a renminbi samo oko 2odsto. Kina nije izričito rekla da planira da zameni dolar, već da proširi ulogu svoje valute u poređenju sa njim.

Iako je Kina predstavila renminbi kao praktičnu i sigurnu valutu za globalnu trgovinu, stručnjaci kažu da stroga kontrola kretanja novca iz zemlje i u zemlju odbija investitore i finansijske institucije da previše zavise od rezervi u renminbiju.

Kina takođe možda želi da održi nižu vrednost renminbija u odnosu na druge valute, kako bi podržala ekonomiju orijentisanu na izvoz.

„Ne mogu da zamislim svet u kojem bi renminbi bio prihvaćen kao rezervna valuta na nivou dolara ili evra, i ne mislim da to Peking neočekuje“, rekao je Mekmehon. „Ali, s obzirom na promene u globalnom finansijskom sistemu i geopolitici, Peking svakako vidi priliku da osvoji teren“.