„Kulturna revolucija u Americi“: Zašto Trampova Amerika sve više liči na Kinu?

„Ne kritikujem direktno vlast“, rekla je. A ako to i uradi, pazi da se ne zabeleži i ne objavi na društvenim mrežama. „Nikada ne bih javno objavila nešto u čemu direktno kritikujem vladu. Mislim da je to ponašanje naučeno iz Kine“.

Vang koja ima 39 godina, živela je u Šangaju skoro deceniju, a taj grad je napustila 2022. U 2025. preselila se u Sjedinjene Države. Kada je stigla, upustila se u ono što opisuje kao „osvetničko prejedanje demokratijom“ – odlazila je na tribine, proteste i zaranjala u zbirke njujorške javne biblioteke, piše Ejmi Hokins, glavna dopisnica Gardijana za Kinu.

Ali, u godini otkako je Donald Tramp drugi put izabran za predsednika SAD, došlo je do „opipljive promene“ u atmosferi, kaže ona. „U Kini sam znala gde je granica, dok u Sjedinjenim Državama stojim na nesigurnom tlu“.

Vangini strahovi odražavaju novu političku stvarnost u SAD, koja mnogim Kinezima, ili onima koji su živeli u Kini, deluje zapanjujuće poznato. Neprijatelji se izoluju. Predsednik zahteva apsolutnu lojalnost. Novinari su na meti. Institucije su pod napadom.

Tramp se nije libio da pokaže svoje divljenje prema Si Đinpingu, kineskom čvrstom lideru. Opisao ga je kao „sjajnog tipa“.

Kada su prošle njedelje dogovorili privremeno primirje u trgovinskom ratu, prijateljska atmosfera između lidera dve dijametralno suprotne zemlje sa suprotnim političkim sistemima bila je očigledna.

Nakon decenija nade u SAD da bliži odnosi sa Kinom mogu pomoći rastućoj sili da se liberalizuje, pod Trampom 2.0 čini se da SAD bivaju povučene u kineskom pravcu, a ne obrnuto.

„Sjedinjene Države prolaze kroz period kulturne revolucije“, rekao je Zang Čianfan, profesor ustavnog prava na Pekinškom univerzitetu. „Najviši lider, Donald Tramp, pokušava da mobilizuje mase kako bi marginalizovao ili oslabio elitu slično onome što se dogodilo u Kini pre pola veka“.

Još od kada je Tramp na početku svog mandata pokrenuo takozvani Department for Government Efficiency, ili DOGE, u Vašingtonskoj birokratiji, mnogi u Kini gledaju američku politiku kroz prizmu Kulturne revolucije.

Bilo da je reč o mobilisanju mladih da izvršavaju volju lidera ili o čišćenju institucija od percipiranih neprijatelja, Tramp, iz perspektive Kine, doneo je u SAD haos u Maoovom stilu, mada bez istog nivoa nasilja.

Međutim, pošto se uzburkana situacija u prvim mesecima nove administracije smirila, u SAD je zavladala nova, drugačija politička atmosfera, koja na različite načine deluje poznato mnogim Kinezima.

„Svetionik je postao slabiji“

Najdublja sličnost između Trampove Amerike i Kine je suzbijanje slobode govora.

Deng Haijan, policajac koji je postao kritičar Kineske komunističke partije (KKP), našao se ove godine u centru oluje kakvu je ranije iskusio samo u Kini. Deng je pobegao iz Kine zbog uznemiravanja od strane vlasti i doselio se u SAD 2019.

U septembru, nakon smrti Čarlija Kirka, Deng je na Tviteru napisao da je Kirk „odvratan“. Poput mnogih u SAD – od kojih su mnogi izgubili posao zbog negativnih komentara o Kirku i Deng se suočio sa ogromnim protivljenjem.

Njegova porodica je došla pod javni nadzor, a njega su optužili da je kineski špijun koji želi da podeli SAD.

„Ovaj incident je bio pravi šok za mene. Nikada nisam zamišljao da se tako nešto može dogoditi u Sjedinjenim Državama – nešto što bi trebalo da se dešava samo u autoritarnim zemljama“, rekao je Deng.

Napadi na Denga dolazili su od drugih korisnika društvenih mreža, a ne od države, ali taj oblik društvenog nadzora takođe ima sličnosti sa Kinom.

„Što se tiče obračunavanja sa onima koji se ne slažu s vama i nadgledanja javnih govora o osetljivim pitanjima to u SAD počinje da se pojavljuje“, rekla je Marija Repnikova, vanredni profesor na Državnom univerzitetu Džordžija.

„To je nešto što danas takođe vidite u Kini“, dodala je, napominjući da u SAD sada postoje strahovi da studenti prijavljuju nastavnike, što je oblik nadzora koji KKP podstiče.

Zhang, profesor prava na Pekinškom univerzitetu, rekao je da su liberalni kineski intelektualci, poput njega, ranije gledali na SAD kao izvor političke inspiracije, delimično zato što je otvoreno raspravljanje o domaćoj politici u Kini opasno. Ali sada, kako je rekao: „Amerika više nije neki božanstveni ideal za kineske liberale. Slika Amerike je opala u svakom pogledu“.

„Ranije smo videli Ameriku kao svetionik ustavne demokratije, ali nakon što je Tramp preuzeo vlast, ovaj svetionik izgleda da je postao slabiji“.

Kineski liberali, koji su često, barem privatno, kritični prema kineskom političkom sistemu, sve više smatraju da je američki sistem manje prihvatljiv nego kineski, rekao je Zang.

„Pomalo je bolno to prihvatiti, ali nakon pandemije vlada izgleda da radi prave stvari u vezi sa zaštitom životne sredine, razvojem električnih automobila i investiranjem u visoke tehnologije“, rekao je Zang, dok „Zapad, koji predstavljaju Sjedinjene Države, izgleda da propada“.

Takođe, Trampova administracija koja je sticala udele u američkim kompanijama upoređuje se s Kinom, gde je granica između vlade i privatne industrije često zamagljena.

U ponedeljak je američka vlada najavila da će postati akcionar u startapu specijalizovanom za preradu retkih zemalja, nakon što je uzela slične udjele u drugim kompanijama koje smatra vitalnim za nacionalnu bezbednost. Ovi potezi su naveli neke investitore da se zabrinu da SAD ulaze u novu eru vladinog mešanja u privatnu industriju.

Ipak, postoje i značajne razlike između Trampove Amerike i Kine. U oktobru su nekoliko medijskih kuća, uključujući britanski Gardijan, odbile da potpišu Pentagonovu politiku koja je zahtevala da izveštavaju samo o vestima odobrenim od strane vlade. Američki sudovi su blokirali ili poništili mnoge Trampove akcije, što bi bilo nezamislivo u pravosudnom sistemu u Kini.

Isak Ston Fiš, osnivač konsultantske firme Strategy Risks, koja se fokusira na Kinu, rekao je: „Sjedinjene Države bi mogle da potonu u najgoru krizu u svojoj istoriji, nekoliko redova veličine gora nego sada, a i dalje bi bile slobodnije, otvorenije i liberalnije od Kine pod Sijem“.

Zang primećuje da su mnogi intelektualci u Kini bili šokirani kada su američki univerziteti popustili pred vladinim zahtevima u vezi sa praksama raznolikosti, inkluzije i slobode govora na kampusima, dok su u Kini najbolji univerziteti svi po defaultu u državnom vlasništvu.

Rukovodioci univerziteta, koje postavlja vlada, „nemaju slobodu da kažu ne. Ne mogu sebi da priušte neposlušnost“.

Ipak, ljudi u SAD počinju da preduzimaju mere opreza koje su nekada bile karakteristične samo za autoritarne zemlje.

Jedan profesor na američkom univerzitetu, koji je ranije bio otvoren po pitanjima SAD-Kina, odbio je da bude intervjuisan za ovaj tekst. Rekao je: „Istina je da se plašim cenzure ovde: zapravo se danas manje bojim da kritikujem Sija nego da kažem nešto loše o Trampu“.