Peking i Vašington nastavljaju trgovinski rat: Kina ima moćnu kartu protiv Trampa

Obilazeći njenu izložbenu halu, Si je pregledao red po red neupadljivih sivih metalnih blokova i izjavio prisutnima zvaničnicima Komunističke partije: „Retki minerali su vitalni strateški resurs“.

To je bilo godinu dana pre završetka prvog predsedničkog mandata Donalda Trampa.

Skoro šest godina kasnije, dominacija Kine u lancu snabdevanja retkim zemljanim elementima se pojavila kao jedno od njenih najmoćnijih oruđa u obnovljenom trgovinskom ratu sa predsednikom Sjedinjenih Država, piše CNN.

Minerali – koji se koriste za napajanje svega, od Ajfona do električnih vozila, vitalne su komponente za vrste napredne tehnologije koja će definisati budućnost.

I za razliku od carina, to je paravan gde Tramp nema dovoljno prostora da uzvrati u naturi.

Retki minerali su grupa od 17 elemenata koji su u izobilju mogu naći u mnogim zemljama, uključujući Sjedinjene Države. Ali ih je teško i skupo vaditi iz zemlje.

Decenijama su SAD i druge zemlje zavise od snabdevanja Pekinga ovim obrađenim metalima. Kina čini 61 odsto globalne proizvodnje retkih minerala, ali njena kontrola nad fazom prerade je 92 odsto globalne proizvodnje, prema Međunarodnoj agenciji za energiju.

Dana 4. aprila, nakon godina prikrivenih upozorenja, kineska vlada je postavila ograničenja izvoza na sedam vrsta retkih zemnih minerala, kao deo odmazde protiv Trampovih početnih 34 odsto „recipročnih“ carina na kinesku robu.

Nova pravila zahtevaju od svih kompanija da obezbede vladinu dozvolu za izvoz ovih sedam minerala, kao i pratećih proizvoda, kao što su magneti.

Magneti od retkih zemnih elemenata omogućavaju manje i efikasnije motore i generatore koji se koriste u pametnim telefonima, automobilima, mlaznim motorima i MRI aparatima. Takođe su ključne komponente u nizu skupih oružanih sistema, od lovaca F-35 sa stealth tehnologijom do nuklearnih napadnih podmornica.

„Ovo je pokazatelj da Kina može da iskoristi svoj ogromni ekonomski uticaj na strateški i precizan način, direktno pogađajući američku industriju tamo gde je najosetljivija“, smatra Džastin Volfers, profesor ekonomije i javne politike na Univerzitetu Mičigen.

U utorak je Tramp naredio pokretanje istrage o potencijalnim carinama na kritične minerale – širu kategoriju resursa koja obuhvata i retke zemne elemente – kako bi se procenio njihov uticaj na bezbednost i otpornost SAD-a.

„Zavisnost Sjedinjenih Država od uvoza i ranjivost naših lanaca snabdevanja otvaraju rizike po nacionalnu bezbednost, spremnost za odbranu, stabilnost cena i ekonomsku otpornost i prosperitet“, naveo je Tramp u izvršnoj naredbi.

Od svoje prve administracije, SAD pokušavaju da nadoknade zaostatak i izgrade sopstveni lanac snabdevanja retkim zemnim elementima. Iz tri američke kompanije iz te industrije za CNN su rekli da su u procesu proširivanja kapaciteta i pronalaženja sirovina kod savezničkih zemalja.

Međutim, ti napori će zahtevati godine kako bi mogli da zadovolje ogromnu potražnju ključnih američkih industrija.

Obustavljene porudžbine

Za sada se uticaj kineskih izvoznih ograničenja oseća brzo i direktno na terenu.

Džon Ormerod, osnivač konsultantske firme za retke zemne magnete JOC, smatra da su pošiljke magneta od retkih zemnih elemenata za najmanje pet američkih i evropskih kompanija zaustavljene u Kini od trenutka uvođenja novih mera.

„Zatečeni su ovom odlukom, pa vlada velika konfuzija na njihovoj strani. Trebala im je potvrda od vlasti o tome šta je potrebno da bi se dobile izvozne dozvole“, naglašava Ormerod.

Džošua Balard, izvršni direktor kompanije USA Rare Earth, kaže da se ograničenja odnose pretežno na „teške“ retke zemne elemente, koje Kina kontroliše u čak 98 odsto. (Teški retki minerali su ređi, teže se obrađuju i imaju veću vrednost.)

To sada znači, dodaje on, da kompanije moraju tražiti odobrenje Pekinga kako bi isporučivale te ključne materijale za američku industriju.

„U ovom trenutku, izvoz je bukvalno suspendovan. Nemamo velike zalihe ovih materijala u SAD. Ovo je najjači potez koji Kina može povući. Ne mogu mnogo da urade kad je reč o tarifama prema nama, ali ovde zaista imaju polugu“, navodi Balard.

Rast kineske ekonomije

AP prenosi saopštenje vlade u Pekingu da je u period januar-mart kineska ekonomija zabeležila povećanje godišnjim tempom od 5,4 odsto.

Međutim, analitičari predviđaju da će druga najveća svetska ekonomija značajno usporiti u narednim mesecima, pošto carine od čak 145 odsto na američki uvoz iz Kine stupaju na snagu.

Peking je uzvratio SAD carinama od 125 odsto na američki izvoz, istovremeno naglašavajući odlučnost da svoja tržišta održi otvorenim za trgovinu i investicije.

Ove nedelje, Si Đinping je u poseti nekoliko azijskih zemalja. Zalaže se za slobodnu trgovinu i predstavlja Kinu kao izvor „stabilnosti i bezbednosti“ u nesigurnim vremenima.

Si je bio u poseti Vijetnamu, Maleziji i Kambodži. S druge strane, SAD su najavile da će visoki zvaničnik Stejt departmenta, Šon O’Nil, otputovati ove nedelje u glavni grad Vijetnama Hanoj i u Ho Ši Min, u kambodžanski Sijem Reap i u Tokio u Japanu.

Podsetimo da je Kina ranije naglašavala svoj fokus na trgovinu sa drugim zemljama na sajmovima koji prikazuju njeno ogromno tržište i konkurentnost.

Trgovinski faktor

Izvoz je pomogao kineskoj ekonomiji da raste po stopi od pet odsto godišnje u 2024. godini, a ovogodišnji zvanični cilj je takođe oko pet odsto.

„U bliskoj budućnosti, carine će izvršiti pritisak na kinesku ekonomiju, ali neće poremetiti dugoročni rast“, navodi Šeng Laiun, portparol Nacionalnog biroa za statistiku. On napominje da je kineski izvoz u Sjedinjene Države pao na manje od 15 odsto ukupnog izvoza sa više od 19 odsto pre pet godina.

„Kineska ekonomska osnova je stabilna, otporna i ima veliki potencijal. Imamo samopouzdanje i sposobnost da se nosimo sa spoljnim izazovima i postignemo naše utvrđene razvojne ciljeve“, ukazuje Šeng.

Kineski izvoz porastao je za više od 12 odsto u odnosu na prethodnu godinu u martu i skoro šest odsto u američkim dolarima u prvom kvartalu, pošto su kompanije požurile da obore Trampove tarife. To je podržalo snažnu proizvodnu aktivnost u poslednjih nekoliko meseci.

Predvođena povećanjem proizvodnje opreme za skoro 11 odsto, industrijska proizvodnja je porasla za 6,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu u poslednjem kvartalu.

Najveći rast imale su napredne tehnologije, kao što je proizvodnja akumulatorskih električnih i hibridnih vozila, koja je skočila za 45,4 odsto na godišnjem nivou. Proizvodnja 3D štampača porasla je za skoro 45 odsto, a industrijskih robota za 26 odsto.

Prognoze

Ekonomisti iz privatnog i javnog sektora oprezni su u pogledu toga šta mogu da očekuju, s obzirom na to kako Tramp stalno menja stav o detaljima svog trgovinskog rata.

„S obzirom na događaje u protekle dve nedelje, izuzetno je teško predvideti kako bi tarife SAD i Kine mogle da evoluiraju“, ističu Tao Vang i drugi ekonomisti UBS-a.

Međunarodni monetarni fond i Azijska razvojna banka ostali su pri optimističnijim prognozama rasta od oko 4,6 odsto ove godine.

Nakon preuzimanja dužnosti, Tramp je prvo naredio povećanje carina na uvoz iz Kine za 10 odsto. Kasnije je to podigao na 20 odsto. Sada se Kina suočava sa carinama od 145 odsto na većinu svog izvoza u Sjedinjene Države.

UBS procenjuje da bi carine, ako ostanu otprilike takve kakve jesu, mogle da dovedu do pada kineskog izvoza u Sjedinjene Države za dve trećine u narednim mesecima i da bi njen globalni izvoz mogao da padne za 10 odsto u dolarskoj vrednosti.

Kina je pojačala napore da podstakne veću potrošnju i investicije privatnog sektora u proteklih sedam meseci, udvostručivši subvencije za kupovinu automobila i uređaja i kanališući više sredstava za stanovanje i druge industrije koje nemaju dovoljno novca.