„Čovek za dronove“: Ko je Danijel Driskol, Trampova ključna osoba za ukrajinski mirovni sporazum?

Malo šta u biografiji Danijela Dena Driskola – bilo u prošlosti ili sada – sugeriše da ima kvalifikacije da razume često mučnu i krvavu istoriju odnosa između Rusije i Ukrajine, piše Gardijan.

Bivši investicioni bankar sa diplomom iz poslovne administracije, trenutni sekretar američke vojske možda je najpoznatiji po prijateljstvu sa Džej Di Vensom, koje datira iz vremena kada su zajedno pohađali Pravni fakultet na Jejlu.

Na tom tananom osnovu, Driskol se sada nalazi u neverovatnoj ulozi američkog predstavnika između Kijeva i Moskve, dok Donald Tramp nastoji da ispuni svoje obećanje da okonča skoro četvorogodišnji rat između ove dve zemlje – nešto što je jednom obećao da će učiniti „prvog dana“ svoje predsedničke funkcije.

Zapravo, upravo nepoznavanje osnovnih pitanja može učiniti Driskola pogodnim za ulogu koju mu je Tramp prošle nedelje dodelio – kao glasnika između ruskog predsednika Vladimira Putina i njegovog ukrajinskog kolege Volodimira Zelenskog.

Ranije ga je predsednik video kao „čoveka za dronove“ zbog njegovog interesovanja za najsavremeniju tehnologiju, a Driskol u četvrtak se našao u ulozi da Zelenskom uruči mirovni plan Bele kuće od 28. tačaka, koji su Ukrajinci i njihovi evropski saveznici osudili kao „kapitulaciju“ koja zapravo nagrađuje Moskvu za njenu agresiju.

Očekuje se da će ove nedelje otputovati u Rusiju kako bi razgovarao o planu sa čelnicima Kremlja, a takođe će razgovarati i sa evropskim NATO saveznicima – delikatan zadatak imajući u vidu jaz koji se otvorio između Evrope i Trampove administracije.

Driskolova misija da prenese loše vesti Zelenskom deluje u skladu sa stavovima njegovog prijatelja Vensa, koji je poznato izvređao ukrajinskog lidera zbog nedovoljne zahvalnosti za američku pomoć tokom posete Beloj kući prošlog februara.

Njegova nova istaknutost takođe se poklapa sa marginalizacijom Trampovog zvaničnog izaslanika za Ukrajinu, Kita Keloga, koji je generalno viđen kao simpatičan prema Kijevu, ali se očekuje da će u narednim nedeljama podneti ostavku.

To je takođe u kontrastu sa političkom karijerom koja je u opadanju Driskolovog navodnog šefa u Pentagonu, sekretara za odbranu – ili samoproklamovanog „sekretara rata“ – Pita Hegseta, koji je očigledno ocenjen kao nepogodan za tako delikatan zadatak nakon niza kontroverzi i negativnih naslova, uključujući kritike zbog njegovog fokusiranja na izgled i fizičku spremnost vojnika.

„Ne postoji mnogo poverenja u Hegseta da prenese ove poruke ključnim liderima“, rekao je izvor upoznat sa dinamikom administracije. „Trenutno se više veruje Denu da to uradi“.

Iako je diplomatski neiskusan, zagovornici Driskola tvrde da njegov uspon nije samo rezultat neuspeha drugih.

Od kada je položio zakletvu 25. februara, kaže se da je impresionirao insajdere Bele kuće kao jedan od najsposobnijih članova administracije.

Kao sekretar vojske, zadužen je za manje glamurozan posao upravljanja budžetom i nadgledanja više od milion zaposlenih, uključujući aktivne vojnike, pripadnike Nacionalne garde i rezervnog sastava, kao i oko 265.000 civilnih radnika.

Uključen je i u kontroverzno Trampovo raspoređivanje jedinica nacionalne garde u američkim gradovima radi održavanja zakona i reda, što ga redovno dovodi u posete Beloj kući.

Dodatno je unapredio svoj unutrašnji ugled od aprila, kada je preuzeo još jednu ulogu – vršioca dužnosti direktora Biroa za alkohol, duvan, vatreno oružje i eksplozive, zamenjujući direktora FBI, Kaša Patela, koji je takođe privremeno obavljao tu funkciju.

Sin bivšeg vojnika koji je služio kao pešadinac u Vijetnamu, Driskol je služio u američkoj vojsci više od tri godine, uključujući devetomesečnu misiju u Iraku 2009. Njegovu službu odlikovalo je nekoliko vojnih priznanja, uključujući medalju pohvale američke vojske.

Kasnije je radio kao pripravnik u Senatskom odboru za veterane, pre nego što je prešao da radi u investicionoj banci u Šarlotu, Severna Karolina, gde je napredovao do pozicije glavnog operativnog direktora.

Iako ništa od ovoga ne sugeriše da je pogodan za raspoređivanje u Ukrajinu u neobičnoj diplomatskoj ulozi, Driskol je dao komplimente toj zemlji – posebno u vezi sa tehnologijom dronova, koju je pokušavao da nabavi u svojoj ulozi sekretara vojske, a koja je bila prvobitna svrha njegove već planirane posete Kijevu pre nego što je Tramp proširio njegov mandat.

Govoreći novinarima u Pentagonu ovog meseca, pohvalio je sposobnost Ukrajine da improvizuje i masovno proizvodi efikasne dronove, ističući to kao primer američkoj odbrambenoj industriji.

„Kada pogledaš Ukrajinu, oni nisu prihvatili trenutnu verziju nečega kao dovoljnu, i improvizovali su i smislili sve što je potrebno da postignu željeni rezultat“, rekao je.

„Ne postoje pravila da se dođe do tog rezultata, i oni jednostavno postignu ono što treba“.

Ove izjave date su u kontekstu pokušaja SAD i Ukrajine da postignu dogovor o razmeni tehnologija dronova i autonomnog naoružanja.

SAD su postavile cilj da kupe milion dronova u naredne dve do tri godine – brojka koja prevazilazi proizvodne kapacitete američkih odbrambenih kompanija.

Kijev može videti svoju renomiranu fabriku dronova, koja trenutno proizvodi više od 1,5 miliona godišnje, kao pregovarački adut koji može biti iskorišćen da se spreči najgori scenario lošeg dogovora – u kom slučaju Driskol bi mogao biti koristan posrednik.

Danijel Patrik Driskol rođen je 1985. godine u Severnoj Karolini u porodici sa nasleđem vojne službe. Njegov deda je učestvovao u Drugom svetskom ratu kao razbijač kodova, a njegov otac je bio pešadinac tokom Vijetnamskog rata.

Stekao je diplomu iz poslovne administracije na Univerzitetu Severna Karolina u Čapel Hilu za samo tri godine kako bi se pridružio vojsci, piše Izvestija.

Driskol je upoznao budućeg potpredsednika Sjedinjenih Država, Džej Di Vensa, dok su studirali na Pravnom fakultetu Univerziteta Jejl, gde su obojica upisala program podrške vojsci uveden nakon terorističkog napada 11. septembra 2001. Tokom studija, Driskol i Vens su postali prijatelji.

Driskolove političke ambicije ispoljile su se 2020. godine, kada je kandidovao za Kongres kao kandidat Republikanske partije Severne Karoline, ali nije uspeo da bude izabran.

Ipak, već tokom njegove izborne kampanje 2024. godine, Donald Tramp je najavio da će predložiti Driskola za republikanskog kandidata za poziciju ministra vojske. Godine 2025, Driskol je postao najmlađi sekretar vojske u istoriji SAD, a smatra se da je njegovo prijateljstvo sa Vensom odigralo značajnu ulogu u ovom imenovanju.

Za razliku od svog prethodnika na mestu specijalnog izaslanika SAD za Ukrajinu, senatora Kita Keloga, Driskol nema ukrajinske rođake.

Ali pored Vensa, njegov krug univerzitetskih prijatelja uključuje istaknute predstavnike Demokratske partije: bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Džeka Salivana, koji je služio u administraciji bivšeg predsednika SAD Džoa Bajdena, i Meta Blumentala, sina senatora iz Konektikata, Ričarda Blumentala.

Salivan je, kao deo Bajdenove administracije, učestvovao u podršci Ukrajini tokom sukoba, posebno se zalagao za transfer klaster bombi Kijevu za korišćenje na bojnom polju. Met Blumental, demokratski kongresmen iz Konektikata, trenutno predsedava Odborom za javnu upravu i izbore u Predstavničkom domu.

Nakon skandala vezanih za curenje poverljivih podataka u koje je bio umešan trenutni sekretar rata, Pit Hegset, Trampova administracija je počela aktivno da ističe Danijela Driskola. Prema izveštajima strane štampe, nakon što je Hegset izgubio raniju podršku u Beloj kući, Driskol je postao javno lice Pentagona i komunicirao sa novinarima.

Zbog svog iskustva u finansijskom sektoru, pokazao se kao kompetentniji lider i bio je sposoban da preuzme upravljanje vojnim budžetom i osobljem vojnog osoblja.

Za razliku od svog šefa Pita Hegseta, Driskol nema istoriju skandaloznih veza sa ženama. Oženjen je doktorkom za plastičnu hirurgiju Kasandrom Driskol, u koju se zaljubio još u srednjoj školi.

Par ima dvoje dece, sina Danijela mlađeg i ćerku Lilu.