Ko može da porazi Trampa? 1Elizabet Dru

Ovogodišnji izbori neće predstavljati tipičnu borbu između partija koje se više razlikuju po rangu nego po vrsti. Ali demokrate prvo moraju da izaberu svog kandidata, a ovog puta je taj kontekst izuzetno promenljiv.

Treći pokušaj potpredsednika SAD Džoa Bajdena da dobije posao na najvišoj poziciji u zemlji nije mnogo uspešniji od prva dva. Bajden je omiljeni lik – pristojan, empatičan čovek koji nema zlu žicu. Ali bi upravo Bajdenova dopadljivost možda mogla da bude uzrok njegovog izbornog neuspeha. NJemu nedostaje ono što ja nazivam „predsedništvom“ – izvesno dostojanstvo i distanciranost koji pružaju osećaj da ne bi bilo mudro suprotstavljati mu/joj se. Takođe mu fali poruka – podsećanje demokrata da je bio potpredsednik Baraka Obame malo govori glasačima o tome kako bi on rukovodio.

Niti iznenađuje to što je kampanja Elizabet Voren ostala bez zamajca. Na početku je odgovarala na pitanja sa: „Za to imam plan.“ Ona dosta zna o lokalnim vlastima i zadobila je pasionirane pristalice. Ali činilo se da ne shvata da realizacija toliko velikog broja novih programa neće biti moguća. Nekoliko njenih kolega iz Senata, uključujući saveznike, mi je ranije reklo da se ona neće „držati dobro“. Ne dopada im se njen stav „moralno sam iznad vas“. U njoj ima hladnoće koju ne mogu da nadvladaju svi njeni selfiji s fanovima.

I senator Berni Sanders je žrtva prevelikih obećanja. I dalje najbolje prolazi među najmlađim biračima; većina starijih birača postavlja pitanje kako bi on platio za sva svoja obećanja, uključujući besplatnu školarinu na državnim koledžima i oproštaj studentskog duga.

Ali Voren i Sanders su upali u nevolju sa univerzalnim zdravstvenim osiguranjem „Mediker za sve“. Niko nije pokazao kako zamena Obamakera sistemom jedinstvenog plaćanja ne bi povećala porez srednjoj klasi, a pojedini sindikati mu se protive jer bi se njime zamenili planovi za bolju zdravstvenu negu koje su ispregovarali, odustavši od drugih pogodnosti (Voren je kasnije korigovala svoj predlog, ali nije bila ubedljiva).

Sanders, samoproglašeni „demokratski socijalista“, je zabrinjavajući akter u trenutku kada se partijsko jedinstvo smatra od suštinskog značaja za poraz Trampa. Sandersova ideološka rigidnost ograničava njegove sledbenike, te nije uspeo da poveća svoje biračko telo. Iako je pobedio u NJu Hempširu, koji se graniči s njegovom matičnom državom Vermont, osvojio je 50 odsto manje glasova nego 2016. Ali trenutno se ne može odbaciti velika verovatnoća za njegovu nominaciju.

Pomognuta političkom štampom koja traži novu priču i dobrim nastupom u debati pre glasanja na stranačkim izborima u NJu Hempširu senatorka Ejmi Klobučar je napredovala i u finišu završila na trećem mestu (bila je peta u Ajovi). Međutim, debate su loši pokazatelji kakav bi neko bio kao predsednik – njima se testira dopadljivost, oštroumnost i vizija, ali malo govore o temperamentu, prosuđivanju, radoznalosti, mudrosti i diplomatskoj veštini.

Uspon Klobučar za sada zasenjuje njenu reputaciju da je škrta prema osoblju, zbog čega je imala teškoće da privuče i zadrži kvalitetne saradnike. Ali nedostaje joj i vizija. Ona navodi očito impresivni izveštaj o pobedi na izborima u Minesoti gde nije imala snažnog protivnika i ističe svoje skromno poreklo. Ono što ne ističe jeste podrška korporacije, uključujući poljoprivrednog giganta Kargila, američke najveće privatne kompanije.

Pit Butidžidž (38) je fenomen koji najviše iznenađuje u trci zahvaljujući njegovoj bistrini i neobičnoj staloženosti. NJegovi rivali ismevaju njegovo političko iskustvo kao gradonačelnika malog grada (Saut Bend, Indijana), ali se on tako upoznao s načinom funkcionisanja federalnih programa. Volontirao je u vojsci i bio u Avganistanu i više promišlja o spoljnoj politici od većine svojih rivala (osim od Bajdena). Opušteno izlazi na kraj s činjenicom da je oženjeni homoseksualac. Ima ciničan smisao za humor i može da neprimetno bocne protivnika na način koji podseća na Obamu.

Ali da li je to dovoljno za pobedu? Bil Klinton je projektovao empatiju. Amerikanci su videli Obamu kako plače nakon masakra u osnovnoj školi Sendi Huk 2012. Teško je zamisliti Butidžidža kako plače. On može da ostavi utisak rezervisanog planera iz Mekenzija, što je nekada i bio. To, kao i sporne odluke u vezi sa osobljem koje je doneo kao gradonačelnik mogu da budu glavni razlog za teškoće koje je do sada imao kada je reč o privlačenju podrške manjinskih birača. A iako se može zamisliti kako Butidžidžova bistrina i oštrouman humor nervira Trampa, nije poznato da li bi izborno telo kao celina moglo da prihvati gej kandidata u meri u kojoj to mogu demokratski birači.

Čim je u anketama zabeležio uspon, Majk Blumberg, gradonačelnik NJujorka u tri mandata, je postao predmet detaljnije analize. On je, na primer, optuživan za rasizam, najviše zbog njegovog programa „zaustavi i pretresi“ koji je uveo kao gradonačelnik, i zbog mizoginije u poslovnim praksama; sada cirkulišu i vulgarne izjave koje je dao pre nego što je postao gradonačelnik.

Blumbergovo iskustvo u rukovođenju i njegova mirna kompetentnost ga za mnoge čini atraktivnim. Ali njegov najveći adut jeste to što se smatra da je najbolje opremljen da porazi Trampa, koji je izgleda uzrujan zbog mogućnosti da se suoči sa izazivačem koji je mnogo bogatiji od njega (i očito upućen u njegova nedolična poslovanja u Njujorku).

Biti u mogućnosti da se kupi politička prednost je možda nepošteno ili pogrešno, ali Tramp je toliko alarmantan akter da se za sada ispostavlja da je veliki broj birača voljan da zažmuri na ono na šta inače ne bi. Razlog je taj što se na izborima 2020. vodi borba u trenutku kada je američka demokratija u krizi.

Autorka je novinarka iz Vašingtona

Copyright: Project Syndicate, 2020.

www.project-syndicate.org

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.