Koliko je stvarno kriminala u Nemačkoj?

„Nova Nemačka“ je sramota, farsa, kaže Kurt Kaz. U jednom videu, ovaj južnoafričko-nemački putopisni bloger predstavlja frankfurtsku četvrt oko železničke stranice. On je vidi kao novu nemačku normalnost: „potpuno u rukama kriminala, ilegalnih imigranata i droge.“

Zavisnici od droge leže pored puta, sumnjivi diler mu preti, žena baca flašu: takve scene, uz ksenofobne komentare, omogućile su mu više od šest miliona pregleda na Jutjubu i više od deset miliona na TikToku. Sličnih videa o kriminalu u Nemačkoj ima u izobilju. Čini se da pogađaju „u centar“. Ali odražavaju li oni i stvarnost?

Opasnost verovatnija u gradu nego na selu

Za frankfurtski kvart pored Glavne železničke stanice dugo je bila svojstvena prostitucija, kaže kriminološkinja Suzane Karštet u intervjuu za DW. „To je dovelo do nasilnog kriminala i kriminala povezanog s drogom.“ Postoje izolovana područja s vrlo visokom stopom kriminala, kaže. Kao i u mnogim drugim zemljama, stopa kriminala je veća u gradovima nego u ruralnim područjima.

Na primer, policija u Bremenu, Berlinu i Frankfurtu beleži posebno visok broj krivičnih dela. To je delimično zato što je tamo veća društvena nejednakost nego u ruralnim područjima. Ali generalno se Nemačka može smatrati „vrlo bezbednom zemljom“ , kaže Karštet. „Kao i u drugim zapadnoevropskim zemljama, stopa kriminala je ovde opala u odnosu na osamdesete i devedesete“.

Jedan od pokretača ovog pada je tehnološki napredak, kaže Karštet. Na primer, danas je teže provaliti u automobil nego što je to nekada bilo. Ali kako Nemačka kotira u međunarodnom poređenju kada je reč o stopi kriminala? Najbolje je da se tu pogledaju stope ubistava, kaže Karštet, koja potiče iz Hamburga i predaje i istražuje na Univerzitetu Grifit u Australiji. „Neki od mojih kolega stopu ubistava nazivaju zlatnim standardom za međunarodno upoređivanje. Jer postoje serije podataka koje idu daleko u prošlost, na primer podaci Ujedinjenih nacija. I to je dobar pokazatelj teških nasilnih zločina.“

Sa 0,91 planiranih, odnosno namernih (ili ciljanih) ubistava na 100.000 stanovnika u 2024. godini, Nemačka je na 147. mestu u svetu. Zemlje poput Južnoafričke Republike i Ekvadora imaju stope veće od 40 ubistava na 100.000 stanovnika. Sjedinjene Države imaju stopu od 5,76.

Pre samo 20 godina, je Nemačka sa 2,5 ubistva na 100.000 stanovnika, imala znatno više ubistava kao i ubistava iz nehata. Uprkos dugoročnom padu stope ubistava, Nemačka je nedavno doživela porast stope određenih delikata – a posebno nasilnih zločina.

Karštet ističe da su obično mladi muškarci ti koji postaju nasilni. Stoga migracije takođe tu igraju određenu ulogu, kaže ona. „U mnogim zapadnoevropskim zemljama došlo je do porasta grupe mladića koji su često dolazili bez porodice i žive u tim zemljama bez društvene kontrole. Mnogi od njih su duboko traumatizovani svojim ratnim iskustvima.“ Ovaj izazov se mora rešiti, kaže ona. S uspešnom integracijom, smanjuje se i stopa kriminala, dodaje naša sagovornica. Faktori poput nezaposlenosti i nedostatka perspektive podstiču kriminal, a ne određena zemlja porekla: „Ako pogledamo odnos između migracija i kriminala uopšte, otkrivamo da su migranti ređe počinioci krivičnih dela od domaćeg stanovništva.“

Mnogo toga ostaje skriveno u mraku…

To pokazuje, na primer, jedna studija Ifo instituta. Zaključuje se da osim pola i dobi lokacija igra posebno važnu ulogu. Kriminološkinja Gina Roza Volinger iz Policijske akademije u Kelnu objašnjava da se migranti češće sele u gradove nego u ruralna područja. „A urbana područja su puno jače povezana s kriminalom. Dakle, nije sama karakteristika migranta ta koja objašnjava kriminal.“ To je takođe vidljivo u studijama koje se ne temelje na policijskim podacima, već na anketama.

„To je dobro istraženo u području maloletničke delinkvencije i jasno pokazuje: uzroci nasilja su potpuno isti kod nemačke i nenemačke omladine. Ali faktori rizika su veći među migrantskom omladinom.“ To uključuje obrazovni nivo, iskustva nasilja, na primer, u roditeljskom domu ili pridržavanje takozvanih normi muškosti koje legitimizuju nasilje, kaže ona.

Savezna kancelarije kriminalističke policije prvenstveno prikuplja podatke o kriminalu u Nemačkoj. Svake godine objavljuje Policijsku statistiku kriminala. Međutim, ona uključuje samo slučajeve koji su prijavljeni policiji. Takozvana tamna brojka, odnosno stvarno stanje, zato ostaje – nepoznata. To može da bude problematično ako se određeni zločini prijavljuju ređe od drugih. Ili ako su određene grupe ljudi, poput onih koje se doživljavaju kao „strane“, češće izložene prijavljivanju od drugih grupa. To može, na primer, dovesti do potcenjivanja stvarne stope porodičnog nasilja u zemlji.

Nasilje u sopstvenom okruženju

Kada je reč o seksualnom nasilju, ono se uglavnom dešava u bliskom okruženju. „Nema tu puno nasilja stranih počinitelja“, kaže Karštet. „Često se to naime događa u bliskim vezama. Na primer, počinilac zna da bude ujak, očuh, učitelj ili trener. Bilo je incidenata poput dočeka Nove godine 2015. u Kelnu, gde su stranci očito napadali ljude, ali to se događa vrlo retko.“

Sama Karštet napustila je Nemačku pre 25 godina, najpre je boravila u Engleskoj, a sada u Australiji. Kako se oseća kada danas poseti svoj rodni grad Hamburg? Kaže da se ovde oduvek osećala bezbedno. „Čak i u podzemnoj železnici. Sve u svemu, Nemačka je bezbedna i prijateljska zemlja.“ A zatim dodaje: bezbedna je, ali možda ne baš toliko prijateljska kao Australija.