Koliko su ranjive granice Rusije?

Naoružani ljudi iz Ukrajine upadaju na rusku teritoriju i zauzimaju selo za selom. Jedna žena je poginula, nekoliko ljudi ranjeno, piše Dojče vele (DW).

U glavnom gradu regiona uvedeno je vanredno stanje.

Stotine ljudi su evakuisane.

Čitav region je u previranju, a samo malo kasnije i poprište antiterorističke operacije ruskih oružanih snaga i specijalnih jedinica.

Navodno je ubijeno sedamdeset ukrajinskih napadača, tvrdi Moskva.

Kijev, s druge strane, ne želi da ima išta s tim.

Oni su, kako se navodi, bili državljani Rusije koji se bore protiv svog predsednika Vladimira Putina i njegove politike.

Za novu, slobodnu Rusiju.

Ono što deluje kao savršen materijal za nekakav uzbudljiv politički triler, izgleda da se dogodilo na ovaj ili barem sličan način u blizini rusko-ukrajinske granice, u ruskom regionu Belgorod.

Čak i ako je vanredno stanje ukinuto samo dan kasnije, mnoga pitanja ostaju otvorena.

Da li je ponovo sve pod kontrolom?

Kremlj je bio tih, barem u početku.

Putinov portparol Dmitrij Peskov krije se iza opštih formulacija, govoreći, na primer, o „dubokoj zabrinutosti“ zbog najnovijih dešavanja.

Zato je ruska državna televizija sve glasnija. Reč je, kažu, o ukrajinskim teroristima, fašistima, zapadnim saučesnicima i drugim diverzantima.

Ali – i to je taj lajtmotiv – Rusi sve drže pod kontrolom.

Vjačeslav Gladkov, gubernator Belgoroda, umiruje: „Vlasti će preduzeti sve neophodne mere“. Ali, da li je to tako?

Ukrajinski vojni ekspert Jan Matvejev je skeptičan.

On za DW kaže da nema ni govora o brzoj reakciji ruske vojske: „Čak i nakon što su se mnogi video-snimci i fotografije pojavili na internetu, prošlo je oko sat i po pre nego što su ruske oružane snage uopšte počele da reaguju.“

Matvejevu je to oklevanje čudno.

Ruski politikolog Dmitrij Oreškin takođe smatra da je Kremlj možda bio zatečen akcijom. Ali, to njemu nije čudno.

„Rat je rat. A u ratu pobjeđuje onaj ko bude brži“, kaže Oreškin za DW.

„U ovom slučaju ukrajinska strana, suprotno onome što je Kremlj mislio, nije samo ćutala i sedela s druge strane granice, a da se ne usuđuje da je pređe.“

Kremlj, kaže, nije očekivao da i druge države, a ne samo Rusija, mogu da naruše međunarodno priznate granice.

Oreškin je siguran da bi ruska elita iz toga mogla da izvuče potrebne zaključke: „Naravno, oni dobro znaju da je neko od njih, najblaže rečeno – zakazao. Sigurno će vrteti glavama, ali na televiziji se ništa od toga neće videti.“

Zaštita granice umesto raspoređivanja na frontu?

Ako bi Rusija poslije napada na Belgorod tamo prebacila deo svojih jedinica, to bi bila jasna reakcija. Ali, to bi bilo upravo ono na šta napadači ciljaju, smatra vojni ekspert Matvejev.

On ukazuje na stanje ruske vojske, kojoj, kaže, ionako nedostaji i tehnologija i kadrovi: „S jedne strane, sve to ima psihološki efekat i ima za cilj da uplaši ruske generale: ’Pogledajte, možemo da upadnemo kad hoćemo’. Kao odgovor, ruski generali bi tada rekli: ’Hajde da bolje zaštitimo našu granicu.’ To bi zauzvrat imalo materijalni efekat, primoravajući Rusiju da pošalje određeni broj tenkova i vojnika na granicu umesto na liniju fronta“, zaključuje Matvejev.

Ipak, Dmitrij Oreškin upozorava da bi sve što se dešavalo na granici sa Ukrajinom Kremlj mogao da iskoristi u propagandne svrhe i da samo pojača Putinov narativ: „Vidite, mi smo zaista napadnuti. Putin je bio u pravu kada je rekao da je napao preventivno, veran motu: inače bi nas Ukrajinci ovako stalno napadali.“

Međutim, čini se da se mnogi stručnjaci slažu da upad naoružanih ljudi iz Ukrajine na rusku teritoriju neće dovesti do velikih promena u vojnoj taktici. Mnogo važniji je propagandni efekat – i to na obe strane.