Foto: Pixabay/ comrade_petruha
Novoj vladi Crne Gore ne preostaje ništa drugo nego da u ekonomiji nastavi tamo gde je prethodna stala, jer u strateškom, dugoročnom smislu ne vidim da može biti značajnijih izmena, a ne bi bilo dobro ni da ih bude, izjavio je za Pobjedu profesor Fakulteta za menadžment i ekonomski analitičar Vasilije Kostić.
On je odgovarajući na pitanje na šta nova vlada treba da usmeri politiku u ekonomiji, rekao da u strateškom, dugoročnom smislu ne vidi da može biti značajnijih izmena.
„U strateškom, dugoročnom smislu ne vidim da može biti značajnijih izmjena – ne bi bilo dobro ni da ih bude – a u operativnom, kratkoročnom može biti ‘varijacija na zadatu temu’ koje će se u krajnjem opet svesti na isto. Ono gde razlika može da bude vidljiva jeste efikasnost u ostvarenju postavljenih ciljeva”, objašnjava Kostić .
Strateški, dugoročni ekonomski ciljevi Crne Gore mogu se, kako je rekao, predstaviti kao evropski standard života građana, dinamična konkurentna izvozno orijentisana ekonomija sa niskom stopom nezaposlenosti, država sa jakom socijalnom funkcijom, razvijenim zdravstvenim i obrazovnim sistemom.
Srednjoročni, kratkoročni, operativni i drugi ciljevi se ogledaju u konsolidaciji javnih finansija, smanjenju duga, smanjenju fiskalnog deficita, povećanju izvoza, rastu zarada, penzija i socijalnih davanja, smanjenju nezaposlenosti, razvoju proizvodnje domaće hrane. Ti ciljevi su u funkciji ostvarenja strateških, dugoročnih – i ne bi smeli biti u koliziji sa njima. Naprotiv, napomenuo je Kostić.
On podseća da je Crna Gora preuzela izvesne međunarodne obaveze u pogledu javno definisanih politika. To je, kako Kostić kaže, dodatni razlog u prilog tezi da značajnijih promena ne može biti.
Kostić, komentarišući ocene da se može doći u situaciju da fali novca, napominje da je to realna opasnost, ali da ne očekuje da može doći do bankrota.
„Bankrot je termin koji se često zloupotrebljava u političke svrhe i često neprecizno koristi i subjektivno percipira. Ako je bankrot sinonim za propast, ne verujem u takav scenario”, rekao je Kostić.
On smatra da postoje međunarodne institucije i razni mehanizmi pomoći i prevazilaženja takvih problema, ako za to bude potrebe imajući u vidu pogubnost uticaja kovid krize.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
