Kremlj vidi tri stvari: Kako Trampovo kockanje oko Grenlanda utiče na mirovne napore u Ukrajini?

Dvanaest meseci kasnije, rat i dalje besni, a ohrabreni Kremlj pojačava napade umesto da pokazuje bilo kakve znake usporavanja. Prioritet Bele kuće u suočavanju sa pojačanom ruskom agresijom: pokušaj da se otme Grenland od Danske.

Bela kuća može tvrditi da su Grenland i rusko-ukrajinski rat odvojena pitanja i da jedna politika nema direktan uticaj na drugu, ali takve tvrdnje ignorišu realnost međunarodnih pregovora i dokaze iz postupaka i retorike Kremlja, piše u analizi za Kijev Post Majkl Makartur Bosak, iskusni međunarodni pregovarač i osnivač inicijative Parley Policy Initiative.

Bilo da američka vlada to namerava ili ne, njen pokušaj da pribavi Grenland uticaće na pregovaračku strategiju Kremlja i samo će zakomplikovati napore da se okonča rat protiv Ukrajine.

Usred onoga što američka vlada tvrdi da je završna faza rusko-ukrajinskog rata, Bela kuća je krenula u pokušaj aneksije Grenlanda. Dok plan mira Sjedinjenih Država i Ukrajine sa 20 tačaka još nije finalizovan, predsednik Tramp je objavio nameru da Grenland postane deo Sjedinjenih Država i poslao svog državnog sekretara i potpredsednika da pregovaraju sa danskim i grenlandskim ministrima spoljnih poslova.

Zatim je, dok su ukrajinski pregovarači Kirilo Budanov, Rustem Umerov i David Arakhamija bili u Sjedinjenim Državama kako bi ponovo razgovarali sa Stivom Vitkofom i Džaredom Kušnerom, Tramp objavio da će uvesti tarife od 10 odsto za više evropskih zemalja zbog njihove solidarnosti sa Danskom i Grenlandom, koje će biti povećane na 25 odsto ako do juna ne bude završena američka akvizicija Grenlanda.

Kremljski pregovarač će u prisilnim pregovaračkim taktikama američke vlade prema Grenlandu videti tri stvari.

Prva je jasno pokazana spremnost Bele kuće da vrši pritisak na saveznike oko teritorijalnih pitanja. Kremlj je već dobro razumeo da je Bela kuća spremna da koristi svoj uticaj kako bi iznudila ustupke od Ukrajine, kada je prošle godine nakratko obustavila razmenu obaveštajnih podataka i zadržala isporuku obećanih oružanih sistema.

Međutim, slučaj Grenlanda predstavlja nešto još značajnije: prisilu usmerenu na iznuđivanje teritorijalnih ustupaka bez obzira na dugoročne troškove po evropska partnerstva Sjedinjenih Država. To je koristan signal za Kremlj dok nastavlja da teži dodatnoj ukrajinskoj teritoriji.

Američke Sjedinjene Države time šalju snažnu poruku Rusiji da sadašnje strategije Moskve u vezi sa ratom i pregovorima sa SAD funkcionišu bolje nego što je mogla da očekuje.

Druga stvar je nesrazmera u američkom pristupu saveznicima u odnosu na Rusiju. Postoji upadljiva razlika između oštre retorike i brzih odluka o kaznenim merama prema evropskim partnerima i ublaženih izjava i sporog donošenja odluka o sankcijama protiv Rusije.

Uzdržanost SAD u primeni dodatnog pritiska na Kremlj, dok istovremeno povećava troškove saveznicima, šalje snažnu poruku ruskoj strani da sadašnje strategije Moskve u vezi sa ratom i pregovorima sa Sjedinjenim Državama daju rezultate bolje nego što je mogla da pretpostavi.

Treće, napori američke vlade oko Grenlanda signalizuju da što duže Rusija bude odugovlačila rat, to bi transatlantski odnosi mogli postajati sve više razjedinjeni.

To ima stvarne posledice po Ukrajinu kada je reč o posleratnim bezbednosnim garancijama, jer se prema trenutnim predlozima efikasnost evropski predvođene Koalicije voljnih oslanja na prisustvo, delovanje i saradnju Sjedinjenih Država. Što se više nejedinstva podstiče kroz nastojanja Bele kuće da pripoji Grenland, to se više potkopava temelj posleratnih bezbednosnih garancija za Ukrajinu.

Kremlj je već nagovestio da prepoznaje ove tačke. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nastavlja otvoreno da govori o rešavanju sudbine ljudi u Novorusiji – teritoriji koju Kremlj definiše i koja se proteže na Odesku, Nikolajevsku, Dnjepropetrovsku i Harkovsku oblast – u istoj rečenici sa Krimom i regionom Donbasa, kao uslovu za okončanje ratnih dejstava.

U međuvremenu, kremljski izaslanik za mirovne pregovore Kiril Dmitrijev pokrenuo je pravu lavinu objava na društvenim mrežama, proglašavajući da je „transatlantsko jedinstvo završeno“ i podsmevajući se evropskim državama zbog njihove neuspele „vežbe hrabrosti“ oko Grenlanda.

Usred američkog nadmetanja za Grenland, Rusija je takođe pokazala povećanu nekažnjivost u napadima na ukrajinsku energetsku infrastrukturu.

U jeku zime, Kremlj namerno gura čitave gradove u mrak, bez grejanja. To ima jasan cilj: slomiti odlučnost ukrajinskog naroda kako bi bio primoran da prihvati dodatne ustupke. Ovi napadi su prošli bez ikakve osude iz Bele kuće.

Cela ova situacija jača dugogodišnju pregovaračku strategiju Kremlja. Od samog početka mirovnih pregovora 2025. godine, ruski pristup je bio jasan: držati se maksimalističkih zahteva i čekati da ukrajinski partneri izgube interesovanje, obustave podršku i/ili izvrše pritisak na Kijev da popusti.

Američki pokušaj da preuzme Grenland ne samo da osnažuje Rusiju da nastavi sa istim zahtevima, već joj daje prostor da vidi dokle još može da ide – kako na bojnom polju, tako i za pregovaračkim stolom. Istovremeno, situacija odvlači pažnju evropskih partnera sa kontinuirane podrške Ukrajini i potkopava temelje dugoročnih bezbednosnih garancija i finansijske pomoći.

Ova nedelja će pružiti narednu priliku da se vidi u kojoj meri okolnosti oko Grenlanda utiču na pregovarački proces sa ukrajinske strane.

Američki i ukrajinski pregovarači ponovo će se sastati na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Dve strane još uvek nisu postigle nikakav konsenzus o ispravnom pristupu u odnosima sa Rusijom i uspostavljanju multilateralnih bezbednosnih garancija sa evropskim partnerima, te će biti važno videti kako situacija sa Grenlandom utiče na pregovore SAD-Ukrajina i Ukrajina-Evropa.

U međuvremenu, posmatrači bi trebalo da očekuju da ruska strana napravi prilagođavanja i izvan retorike koja već ulazi u informativni prostor.

Za Kremlj, Grenland nije sporedna tema, već signal da su pažnja Sjedinjenih Država, kohezija saveza i pregovaračka disciplina sve više deljive.

Dok god taj signal traje, Moskva ima svaki podsticaj da zaoštri svoje zahteve, pojača pritisak na Ukrajinu i čeka dalje urušavanje transatlantskog jedinstva, umesto da krene ka trajnom i smislenom okončanju rata.