Iz Kremlja poručili da „sadržaj pregovora neće biti objavljen“, ali šta je javnost ipak saznala iz razgovora Rusije i SAD o Ukrajini u Rijadu?

„Još uvek govorimo o tehničkim pregovorima“, objasnio je portparol Kremlja. „Tehnički pregovori su pregovori sa ulaskom u detalje, tako da, naravno, sadržaj ovih pregovora definitivno neće biti objavljen. To se ne može očekivati“.

„Sada se analiziraju izveštaji delegacija i tek tada će biti moguće govoriti o nekoj vrsti razumevanja“, dodao je Peskov.

Nešto ranije, ruski pregovarač ocenio je kao korisne razgovore održane juče u Saudijskoj Arabiji između ruske i američke delegacije o mogućem primirju u Ukrajini.

„Razgovarali smo o svemu, bio je to intenzivan dijalog, nije bio lak ali bio je vrlo koristan za nas i za Amerikance“, rekao je jedan od ruskih pregovarača Grigori Karasin, za novinsku agenciju Tass.

Karasin, koji je predsednik Komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove, rekao je da će se dijalog nastaviti.

Posle 12 sati razgovora iza zatvorenih vrata u Rijadu, Rusija i Sjedinjene Države najavile su da će danas biti objavljena zajednička izjava o održanim pregovorima oko sukoba u Ukrajini.
Rusija bi želela da se u pregovore uključe i Ujedinjene nacije, rekao je Karasin.

„Nastavićemo to da radimo, uključujući međunarodnu zajednicu, pre svega Ujedinjene nacije i pojedine zemlje. Generalno, ostavljamo utisak konstruktivnog dijaloga koji je neophodan. Za to su zainteresovani i Amerikanci“, rekao je Karasin, prenosi ruska agencija Tass.

Jedna od glavnih tačaka spora je, piše AP, koji ciljevi bi bili van granica napada, čak i nakon što je predsednik SAD Donald Tramp razgovarao sa liderima zemalja, jer se strane ne slažu.

Dok je Bela kuća saopštila da će „energija i infrastruktura“ biti obuhvaćeni, Kremlj je izjavio da se sporazum odnosi usko na „energetsku infrastrukturu.“ Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da bi želeo da se zaštite i infrastrukture poput železnica i luka.

U razgovoru sa novinarima u Beloj kući, Tramp je rekao da su teritorijalne linije i potencijal za vlasništvo SAD nad ključnom nuklearnom elektranom na jugu Ukrajine deo razgovora.

Tramp je prošle nedelje izneo ideju da SAD preuzmu kontrolu nad nuklearnom elektranom u Zaporožju. Postrojenje sa šest reaktora – jedno od najvećih na svetu – zauzela je Rusija početkom rata.

„Neki ljudi kažu da bi Sjedinjene Države trebalo da poseduju elektranu – da rade na taj način jer mi imamo stručnost“ da elektrana počne da radi, rekao je Tramp. „Tako nešto bi mi bilo u redu.“

Otkako je pala pod rusku kontrolu, uslovi u fabrici su se pogoršali. Iako su njeni reaktori godinama zatvarani, i dalje im je potrebna struja i osoblje za održavanje sistema za hlađenje i bezbednosnih funkcija. Objekat je povezan na energetsku mrežu Ukrajine bez proizvodnje električne energije.

Sergej Leščenko, savetnik ukrajinskog predsednika, rekao je da je delegacija ostala u Rijad u ponedeljak i da očekuje da će se danas sastati sa Amerikancima. U svom noćnom obraćanju u ponedeljak, Zelenski je rekao da će se predstavnici Ukrajine i SAD ponovo sastati, iako nije precizirao kada.

Zelenski je naglasio da je Ukrajina otvorena za Trampov predlog o potpunom, 30-dnevnom prekidu vatre. Putin je uslovio potpuni prekid vatre obustavom isporuke oružja Kijevu i obustavom ukrajinske vojne mobilizacije – zahteve koje su Kijev i njegovi zapadni saveznici odbacili.

Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof je u emisiji na Fox news rekao da očekuje „stvarni napredak“ u pregovorima i da bi pauza u neprijateljstvima obe zemlje u Crnom moru „prirodno gravitirala u potpuni prekid vatre“.

Upitan o izveštajima u kojima se spekuliše da bi Kina mogla da pošalje mirovne snage u Ukrajinu da sprovedu bilo kakav mirovni sporazum, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Guo Jiakun odgovorio je u ponedeljak nedvosmislenim ne.

„Dozvolite mi da naglasim da je izveštaj potpuno lažan. Stav Kine o ukrajinskoj krizi je jasan i dosledan“, rekao je Guo na brifingu.

Kina je Rusiji obezbedila trgovinsku zaradu od nafte i drugih prirodnih resursa, uz diplomatsku podršku, ali nije dala nikakvo oružje niti poslala bilo kakvo osoblje. Kina je, međutim, u bliskim odnosima sa Severnom Korejom, koja je poslala trupe da se bore uz rusku vojsku.