Sve ubrzanije izumiranje divljih životinja

Prema najnovijem izveštaju ove organizacije sa sedištem u Glandu u Švajcarskoj, populacija divljih životinja, naročito kičmenjaka – sisara, riba, ptica, vodozemaca i gmizavaca – smanjila se za oko 60 odsto od 1970. do 2014. godine.

„Zemlja gubi biodiverzitet brzinom koja je viđena jedino tokom perioda masovnog izumiranja“, upozorava SFP u izveštaju „Živa planeta“ i apeluje na političare da hitno postave nove ciljeve za održivi razvoj. Cilj ovog izveštaja, koji se objavljuje na svake dve godine, je procena stanja populacije divljih životinja u svetu. U poslednjem izveštaju navodi se da samo jedna četvrtina kopnenog dela sveta nije pod uticajem ljudskih aktivnosti, a da će se ta oblast smanjiti na samo jednu desetinu do 2050.

Ubrzane promene su rezultat stalno rastuće proizvodnje hrane i povećane potražnje za energijom, zemljištem i vodom. Iako su u šumama gubici donekle usporeni zahvaljujući pošumljavanju nekih regiona tokom poslednjih decenija, oni su „ubrzani u tropskim šumama u kojima se nalaze neki od najviših nivoa biodiverziteta na Zemlji“, piše u izveštaju. SFP ističe da su južna i centralna Amerika pretrpele najdramatičniji pad populacije kičmenjaka – u pitanju je gubitak od 89 odsto u odnosu na 1970. Morske i slatkovodne vrste su naročito u opasnosti. Zagađenje plastikom je otkriveno i u najdubljim delovima svetskih okeana, uključujući i dno Marijanskog rova u Tihom okeanu, koje je najdublji deo svetskih okeana i najdublje mesto na Zemljinoj kori. Kada su u pitanju slatkovodne vrste – koje žive u jezerima, rekama i močvarama – zabeleženo je smanjenje populacije za 83 odsto od 1970. godine.

„Mi idemo ka ivici litice a da toga nismo svesni. Kada bi ljudska populacija opala za 60 odsto, to bi bilo isto kao kad više uopšte ne bi bilo ljudi u Severnoj i južnoj Americi, Africi, Evropi, Kini i Okeaniji. To je srazmerno onome što smo mi učinili“, upozorava Majk Beret, izvršni direktor za nauku i očuvanje u SFP. „To je daleko više od samog gubitka čuda prirode, iako je to veoma tužno. To sada zapravo ugrožava budućnost ljudi. Priroda nije samo nešto što je ‘lepo imati’ – ona je naš sistem za održavanje života“, ističe Beret.