„Signal Balkanu“: Ruski TASS o vojnoj saradnji između Mađarske i Srbije

Vladu Viktora Orbana optužio je nezavisni poslanik u mađarskom parlamentu Akoš Hadhazi, ukazuje TASS, da pokušava da uvuče Mađarsku u vojni sukob na Balkanu.

Povod su bile izjave zamenika šefa mađarskog Ministarstva spoljnih poslova Levent Mađara o nameri da se spreči novi rat u regionu.

Hadhazi, kao i mnogi drugi, ovo su shvatili kao signal da je Mađarska spremna da se umeša u situaciju na strani Srbije i Republike Srpske (entiteta Bosne i Hercegovine).

Za mir ili rat

Srbi su izgradili dobre odnose sa Mađarskom, ali istovremeno zadržavaju napete odnose sa gotovo svim susedima na zapadnom Balkanu, kao i sa liderima Evropske unije u Briselu.

„Da li je Mađarska zaista spremna da primeni vojnu silu?“ pitao je parlamentarac, objavivši delove iz bosanskih novina.

One su prenele da je Mađar tokom posete Banja Luci, gde se sastao sa predsednikom entiteta Republike Srpske Miloradom Dodikom, navodno izjavio da ako dođe do sukoba, Mađarska neće ostati po strani i moraće da se umeša. Kako se i očekivalo, mađarska opozicija je reagovala oko ove izjave.

„Budimpešta zvanično izjavljuje da se zalaže za mir, ali istovremeno šalje specijalne jedinice u Bosnu i potpisuje odbrambene sporazume sa Srbijom“, negodovao je Hadhazi. Poslanik je uputio zvanično pitanje ministru spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske, Peteru Sijartu, sa zahtevom da razjasni situaciju.

Mađar pokušao da razjasni situaciju

Situaciju je pokušao da razjasni sam Levent Mađar, koji je odgovorio da su takve tvrdnje – „čista laž“. „Nikada nisam rekao, ni u Bosni ni bilo gde drugde, da Mađarska želi da se na bilo koji način umeša u mogući sukob na Balkanu na nečijoj strani“, izjavio je zamenik ministra, precizirajući da Mađarska jednostavno teži da putem diplomatije spreči izbijanje novog rata u ovom regionu.

Specijalci u Banja Luci

Ipak, ne može se reći da je time tema zatvorena. U svom odgovoru Mađar nije pomenuo ni slanje mađarskog specijalnog odreda u BiH, niti vojne sporazume sa Srbijom na koje se Hadhazi pozvao. A ta pitanja su izazvala ne manje, a možda i više komentara — uključujući i u Rusiji.

Što se tiče specijalaca, radi se o nedavnoj poseti Bosni i Hercegovini nekoliko desetina pripadnika Mađarskog antiterorističkog centra, koji su trebalo da pomognu u obuci lokalnih bezbednosnih službi.

Njihova misija se vremenski poklopila sa izricanjem presude Miloradu Dodiku, optuženom za ignorisanje odluka Visokog predstavnika međunarodne zajednice u zemlji, Kristijana Šmita. Dodik je osuđen na godinu dana zatvora, iako je presudu osporio, nad njim je visila opasnost od hapšenja.

Premijer Viktor Orban, koji gaji prijateljske odnose sa Dodikom, nazvao je presudu „lovom na veštice“, a na Balkanu su se pojavile glasine da je iz Budimpešte došla grupa specijalaca kako bi ga zaštitila.

Pošto je reč o delovanju tajnih službi, mađarska vlada se uzdržava od komentara na ovu temu, ali očigledno iz predostrožnosti ne demantuje tvrdnje da bi mogla pomoći Dodiku. Uostalom, istorija pamti slučajeve kada su političari hitno evakuisani iz zemlje – ako ne u prtljažniku, onda na zadnjem sedištu blindiranog automobila.

Ništa ni o vojnom sporazumu

Mađarska vlada se, takođe, ne oglašava povodom vojnog sporazuma sa Srbijom, koji je na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića doživljen gotovo kao sklapanje „vojnog saveza“ između dve zemlje. Neki eksperti su, poistovećujući želje sa stvarnošću, otišli dotle da tvrde kako se unutar Evrope navodno „formira nešto poput anti-NATO-a“, piše TASS.

Velike reči, standardni dogovori

Srbija i Mađarska su 1. aprila u Beogradu potpisale memorandum o sprovođenju Sporazuma o strateškoj saradnji u oblasti odbrane iz 2023. godine i plan za 2025. godinu, koji predviđa održavanje 79 zajedničkih vojnih aktivnosti – skoro dvostruko više nego prethodne godine. Nakon toga, Vučić je izjavio da dve strane idu „ka formiranju vojnog saveza“.

Ali niko u Mađarskoj to nije rekao. I tim pre nije suprotstavljao saradnju sa Srbijom članstvu u NATO-u.

Mađarska, kako je više puta potvrđeno od strane vlade, ostaje lojalni član Severnoatlantskog saveza i posmatra ga kao garanta svoje bezbednosti. Druga stvar je što Mađarska -za razliku od ostalih zemalja EU i NATO-a – trenutno ne vidi pretnje svojoj bezbednosti, uključujući i one koje dolaze iz Rusije.

Tako je sadašnji sporazum sa Srbijom postao samo konkretizacija okvirnih dogovora od pre dve godine. On nema strateški karakter i ne obavezuje strane na zajedničku odbranu – klauzula o međusobnoj pomoći ne postoji. Takvi standardni dogovori su uobičajena pojava i često se zaključuju između različitih država.

„Dakle, to se ne može tumačiti kao početak formiranja vojnog saveza između Srbije i Mađarske. Iako je predsednik Srbije izrazio želju za daljim koracima u tom pravcu, malo je verovatno da će se to ikada ostvariti iz više razloga“, kaže Ivana Ranković iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

Ona podseća da je Mađarska članica NATO-a i da njene obaveze prema savezu imaju prednost nad bilo kakvom bilateralnom saradnjom.

S druge strane, Srbija ne namerava da se pridruži NATO-u i želi da očuva neutralnost u skladu sa Strategijom nacionalne bezbednosti usvojenom 2019. godine. Istovremeno, Srbija učestvuje u programu „Partnerstvo za mir“, koji predstavlja osnovu praktične saradnje između NATO-a i pojedinačnih država, rekla je Ranković za portal European Western Balkans.

Takođe treba uzeti u obzir da je Mađarska zainteresovana za saradnju sa Srbijom u oblastima kao što su snabdevanje energentima, razvoj transportne infrastrukture i borba protiv ilegalne migracije. Mađarska preko Srbije dobija ruski gas koji stiže putem gasovoda „Turski tok“, gradi naftovod ka Srbiji za isporuke ruske nafte koja dolazi južnom granom naftovoda „Družba“ i nastavlja izgradnju brze železnice na relaciji Budimpešta–Beograd.

Pored toga, Mađarska aktivno podržava pristupanje Srbije Evropskoj uniji i, kako mi je rekao jedan diplomata u Budimpešti, „polazi od pretpostavke da će se to pre ili kasnije dogoditi“. Budimpešta se nada da će tada u EU imati još jednog važnog istomišljenika.

BTR-80 i MiG-29

Odbrambeni sporazum između dve zemlje ne protivreči NATO povelji i ne ometa ispunjenje mađarskih obaveza unutar Alijanse. Značajno je što je reakcija NATO rukovodstva na taj događaj bila potpuno mirna.

Mađarskoj je taj sporazum potreban i za jačanje sveukupnih odnosa sa Srbijom, i za razvoj vojnotehničke saradnje, tačnije — za moguću zajedničku proizvodnju i prodaju naoružanja. Osim toga, Budimpešta i Beograd planiraju da razvijaju veze u oblasti vojnog obrazovanja i vojne medicine.

U januaru 2024. godine Mađarska je prodala Srbiji 26 oklopnih transportera BTR-80A ruskog porekla, koje je dobila krajem 1990-ih godina kao deo otplate ruskog duga.

Kako je saopštio ministar odbrane Mađarske Kristof Šalaj-Bobrovnicki, ta prodaja je realizovana u okviru zamene vojne opreme u mađarskoj vojsci i u skladu sa sporazumom o odbrambenoj saradnji iz 2023. godine. Na osnovu tog sporazuma, strane su osnovale Radnu grupu za vojnu industriju i nabavku naoružanja.

Oružane snage Mađarske prelaze na novu tehniku u skladu sa NATO standardima, uključujući borbena vozila pešadije Lynx, koje je razvila nemačka kompanija Rheinmetall. U avgustu 2020. godine Mađarska je potpisala ugovor sa ovom firmom o osnivanju zajedničkog preduzeća za proizvodnju tih vozila u fabrici u Zalaegersegu (oblast Zala).

Ubrzo zatim, doneta je odluka da mađarska vojska kupi 218 vozila Lynx za ukupno oko dve milijarde evra.

Prema rečima Marka Savkovića, višeg savetnika Centra za međunarodna i bezbednosna pitanja (ISAC fond) iz Beograda, „Srbija je takođe kupila od Mađarske rezervne delove za lovce MiG-29“.

„To je veoma važno u kontekstu sankcija uvedenih protiv Rusije, jer naša zemlja nema takvu opremu“, dodao je srpski ekspert.