Manji susedi treba da budu zabrinuti zbog naoružavanja Srbije 1Foto wikipedia Hotnews.ro

– Odlučeno je da se pozove nekoliko nazadnih demokratija zato što su važni saveznici i što bi njihovo isključenje sa samita poslalo negativan signal nezainteresovanosti ili zanemarivanja, kaže u razgovoru za Danas Januš Bugajski, viši saradnik Fondacije Džejmstaun iz Vašingtona i stručnjak za Balkan, komentarišući to što je i Srbija na kraju pozvana na Samit za demokratiju koji 9. I 10. decembra organizuje predsednik SAD Džozef Bajden.

Bugajski dodaje da su Srbija i Kosovo pozvane delimično i zato da „pokažu da mogu da napreduju u svojim bilateralnim odnosima uporedo sa demokratskim razvojem. Učešće Srbije na Samitu, takođe, pokazuje da zemlja pripada transatlantskoj zajednici, a ne ruskoj imperijalnoj Evroaziji“.

*Međunarodni institut za bezbednost iz Beograda saopštio je da će SAD u januaru uvesti sankcije pojedincima sa Balkana na osnovu akta Magnitskog. Sankcije će, kako se navodi, biti uvedene delu političke i poslovne zajednice u Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori i na Kosovu? Možemo li da pretpostavimo ko je na spisku?

Nijedno ime nije javno objavljeno, ali ako se prikupi dovoljno dokaza, onda bi ova inicijativa mogla da ukaže na političare i biznismene umešane u korupciju velikih razmera, organizovani kriminal ili represiju u prošlosti i ratne zločine. Sankcije bi mogle da obuhvate zabranu putovanja u SAD, zamrzavanje imovine u bankama na Zapadu i zaplenu imovine u Sjedinjenim Državama. Odgovornost za kriminalne i destabilizujuće aktivnosti bi trebalo da pomogne razvoju vladavine prava i pluralističke demokratije u svakoj balkanskoj državi.

*Srbija se ubrzano naoružava. Da li susedi Srbije u regionu treba da budu zabrinuti zbog toga?

Manji susedi Srbije ne samo da treba da budu zabrinuti, već bi trebalo i da preispitaju svoje odbrambene stavove i vojne sposobnosti. Veliki deo srpskog naoružanja nabavlja se od Rusije i Kine i nije dovoljnog obima ili kvaliteta da bi se suprotstavio američkim ili NATO snagama, ali bi se moglo koristiti u slučaju lokalnih ili ratova manjih razmera u Bosni, Crnoj Gori ili na Kosovu. Međutim, veći deo vojnog jačanja Beograda je politički čin da se demonstrira da je Srbija najjača regionalna država i da ima moćne saveznike u Rusiji i Kini. Beograd na taj način služi interesima Moskve i Pekinga u projektovanju svoje moći protiv Zapada.

*Da li su SAD konačno spremne da ulože dovoljno političkog kapitala za stabilizaciju BiH na duge staze?

Da bi uložile dovoljno političkog i diplomatskog kapitala za trajnu stabilizaciju BiH, SAD ne bi trebale samo da se zalažu za izbornu reformu, već i za velike ustavne promene i smanjenje, neutralizaciju ili eliminaciju paralizirajućeg sistema dva entiteta. Trenutno ne vidim tako potpunu posvećenost, ali paradoksalno što se više Milorad Dodik i krugovi oko njega budu zalagali za secesiju, Vašington će se više uključivati u osiguravanje državnosti i teritorijalnog integriteta Bosne.

* Da li će nova nemačka vlada konačno zauzeti proaktivniji odnos prema vlastima u Srbiji? Takođe, kakav odnos Berlina možemo očekivati prema Moskvi?

Ne vidim neke veće promene u nemačkoj politici prema Balkanu. Berlin i EU u celini teško da će zauzeti oštriji pristup prema vladi u Srbiji bez američkog vođstva. Takođe imam malo poverenja u novog nemačkog kancelara čija Socijaldemokratska partija tradicionalno zauzima meku liniju pomirenja prema Rusiji i mnogo je manje otvorena od Zelenih po pitanju ljudskih prava i demokratije. Moskva će iskoristiti slabosti i podele u nemačkoj koalicionoj vladi u svoju korist, a takođe će nastojati da stvori razdor između Berlina i Vašingtona.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.