„Jedna stvar bi mogla sve da sruši“: Da li će Putin prihvatiti bilo kakav dogovor Trampa i Zelenskog?

Trampovo odmaralište Mar-a-Lago na jugu Floride postalo je centar globalne diplomatije, sa razgovorima visokog uloga u nedelju sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, dok se danas očekuje sastanak sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom.

U Ukrajini Tramp nastoji da konačno okonča rat za koji je nekada tvrdio da može da reši za jedan dan, ali koji i dalje besni skoro godinu dana nakon početka njegovog drugog mandata, piše CNN.

Jedna stvar bi mogla sve da sruši

Tramp se nada dogovoru o Ukrajini, ali upozorava da bi sve moglo da se raspadne.

Predsednik je nakon sastanka sa Zelenskim na Floridi, povodom revidiranog mirovnog plana u 20 tačaka, izrazio optimizam da smo „napravili veliki napredak u okončanju tog rata“. Smatra da „smo znatno bliže, možda veoma blizu“.

Međutim, Tramp je posle sastanka bio i realan, ocenjuje CNN, razgovor je uključivao i poziv u koji su bili uključeni evropski lideri koji su radili na preoblikovanju američkog mirovnog plana, koji je prvobitno viđen kao u velikoj meri ruski nacrt.

„Može se desiti da jedna stvar, na koju uopšte ne mislite, velika stvar i sve da sruši. Pogledajte, ovo su bili veoma teški pregovori“, rekao je Tramp.

Lideri svi rade na rešavanju trajne zagonetke sukoba: postoji li formula na koju bi Ukrajina mogla da pristane, a koju bi Rusija bila primorana da prihvati?

Poslednjih nedelja američki pregovarači vršili su pritisak na Ukrajinu da ublaži otpor zahtevima ruskog predsednika Vladimira Putina da ustupi strateški vitalne, industrijalizovane oblasti u istočnom Donbasu koje ruske snage još nisu osvojile.

Vašington je predložio stvaranje slobodne ekonomske zone u tom području.

Zelenski je poslednjih nedelja pomerio svoje stavove nagoveštavajući da bi mogao biti spreman na kompromis – ali zauzvrat zahteva čvrste zapadne bezbednosne garancije, čemu se Moskva protivi.

Kritičari tvrde da Tramp pokušava da pritisne Ukrajinu da prihvati mirovni sporazum koji podrazumeva ogromne ustupke, iako je ona žrtva ničim izazvane invazije.

Zelenski se, u međuvremenu, suočava sa sopstvenim ograničenjima koje nameće nacija nespremna da dozvoli Putinu da proglasi pobedu nakon tolikih smrti i patnje. Ukrajinski zakon zahteva da se svako ustupanje teritorije Rusiji iznese na referendum.

Zelenski je rekao novinarima: „Znate naš stav, moramo poštovati naš zakon i naš narod. Poštujemo teritoriju koju kontrolišemo.“

Trampova strategija pojačava strahove u Evropi da ga ne zanima mir koji bi Ukrajini doneo pravdu posle godina rata, niti onaj koji bi ublažio ključne bezbednosne pretnje koje Rusija predstavlja za američke saveznike u budućnosti.

Ipak, Tramp ostaje možda jedina svetska figura sa kapacitetom da i Rusiju i Ukrajinu primora da sednu za pregovarački sto.

Kao i kod svih potencijalnih mirovnih sporazuma, izgledi za okončanje rata u Ukrajini zavise od složenih detalja redosleda koraka, formulacija, sprovođenja i bezbednosnih garancija.

Američki, evropski i ukrajinski pregovarači već nedeljama dubinski razrađuju ova pitanja. Međutim, osnovna jednačina se nije promenila: da li će Putin prihvatiti bilo kakav dogovor u trenutku kada pokazuje spremnost da se bori možda i neograničeno dugo?

Iskustvo pokazuje da čak i kada Moskva načelno pristane na proboje u pregovorima, često koristi iscrpne diplomatske procese da bi odugovlačila i potkopavala sporazume.

U ovom slučaju, Putin bi mogao nastojati da održi diplomatiju u životu kako ne bi naljutio Trampa, dok istovremeno gura napredak na bojnom polju.

Pošto Tramp, piše Gardijan, nije spreman da izvrši pritisak na Rusiju, posmatrači očekuju da će rat punog obima, koji traje skoro četiri godine, biti nastavljen.

„Suštinski nedostatak trenutnog diplomatskog napora jeste odsustvo agresora za pregovaračkim stolom“, rekao je Jurij Boječko, osnivač humanitarne organizacije Hope for Ukraine.

On je dodao da se mir ne postiže tako što jedna strana pristane na uslove sa trećom stranom.

„On zahteva da se glavni zaraćeni akter, Vladimir Putin, obaveže na prekid vatre i povlačenje. Dokle god Rusija aktivno izvodi svoje najteže napade u poslednjih nekoliko meseci, ona šalje signal da nema nameru da poštuje sporazum koji nije potpisala“, navodi Boječko.

Razgovor Zelenskog i Putina?

Pregovori u nedelju između Trampa i Zelenskog mogli bi otvoriti put za prvi razgovor između Zelenskog i ruskog predsednika Vladimira Putina nakon više od pet godina, izjavio je izvor Fox News upoznat sa diskusijama.

I dok je sastanak u Mar-a-Lagu predstavljen kao korak napred u mirovnom procesu sa Trampom na čelu, izvor je takođe opisao da bi obezbeđivanje direktnog telefonskog razgovora između Zelenskog i Putina predstavljalo „diplomatsku pobedu“ za predsednika.

„Da je Putin pristupio razgovoru u nedelju, to bi bio najveći uspeh u pripremi mirovnih pregovora i prvi pravi korak u mirovnom procesu“, rekao je izvor za Foks njuz pod uslovom anonimnosti.

„Ovo bi bila diplomatska pobeda za predsednika Trampa. Čini se da je Tramp najuspešniji posrednik jer se njih dvojica, Putin i Zelenski, međusobno doživljavaju emotivno, što predstavlja izazov“, navodi tajk izvor.

Tramp je u nedelju potvrdio da je razgovarao sa Putinom pre sastanka sa Zelenskim, nazivajući razgovor „dobrim i veoma produktivnim“ u objavi na Truth Social mreži.

„Verujem da imamo osnove za postizanje dogovora“, rekao je Tramp i novinarima dok je stajao pored Zelenskog po njegovom dolasku na Floridu u nedelju, dodajući da veruje da proces može „ići vrlo brzo“.

„Mislim da smo u završnoj fazi razgovora i videćemo“, rekao je Tramp.

„U suprotnom, trajalo bi dugo. Ili će se završiti, ili će trajati dugo, i milioni dodatnih ljudi biće ubijeni“, dodao je predsednik.

Sastanak na Floridi održan je nekoliko dana nakon što je Zelenski takođe rekao da je imao „dobar razgovor“ sa specijalnim izaslanikom SAD-a Stivom Vitkofom i Trampovim zetom Džaredom Kušnerom, koji su takođe prisustvovali u nedelju.

„Jedina poteškoća koju imaju je što je Putin odbio da razgovara sa Zelenskim od jula 2020. kada su razgovarali povodom skandala sa Vagnerom i neuspele operacije hapšenja ruskih Vagnerovih militanata“.

„Nakon toga, Zelenski je više puta pokušavao da razgovara sa Putinom, ali je on odbijao“.

„Postojale su prilike za razgovor u avgustu i septembru 2024. ali su opet nestale kada je Ukrajina izvršila invaziju na Kursk“, rekao je izvor.

Čak i pre nego što su komunikacije potpuno prekinute, odnosi između dva lidera bili su napeti, rekao je izvor.

„Pre te tačke 2020. godine, pozivi između Zelenskog i Putina nikada nisu bili prijateljski, i uvek je postojala tenzija između njih. Tokom razgovora, Putin je uvek bio ćutljiv, a Zelenski je pokušavao da uspostavi kontakt.“

„Zelenski je uvek delovao pokorno prema Putinu i pretvarao se da je raspoložen, gotovo kao da igra ulogu na sceni“, objasnio je izvor.

„Mnogo je govorio i čitao iz svojih beleški, bojeći se da nešto ne zaboravi. Ponekad bi se sapleo u rečima ili izgubio tok interpunkcije.“

„Kada bi Putin ćutao, Zelenski bi uvek ljubazno pitao: ‘Šta misliš, Vladimire Vladimiroviču?“

„Putin jednostavno nikada nije bio pričljiv“, rekao je izvor.

Neposredno nakon razgovora Trampa i ruskog lidera Vladimira Putina, i tokom sastanka između Trampa i Zelenskog, ruski diplomatski izaslanik u SAD-u rekao je da bi Kijev trebalo da odustane od svih teritorijalnih zahteva prema Donbasu.

Juri Ušakov je novinarima okupljenim na Floridi rekao da bi Ukrajina trebalo da donese „hrabru odluku“ i povuče se iz Donjecke oblasti „bez odlaganja“.

Kada je izveštač Kijev Posta pritisnuo pitanjem o izjavama Jurija Ušakova američki predsednik je izbegao odgovor, u suštini prebacujući pitanja o teritorijalnim pitanjima na Moskvu i Kijev.

NEW: Trump told me the Donbas issue remains unresolved, but said talks are “getting closer.”

I pressed him on the Kremlin’s position. “That’s the issue they have to iron out,” he replied

Asked if he’d take further steps against russia if the Kremlin delays or rejects a deal,… pic.twitter.com/v1DUBMsjoq

— Alex Raufoglu (@ralakbar) December 28, 2025

„To je pitanje koje oni moraju da razjasne,“ rekao je Trump, odbijajući da kaže kakav pritisak – ako ga uopšte bude – bi primenio na Moskvu ukoliko pregovori zapnu.

„Videćemo. Ne želim da pričam o tome jer smo veoma blizu,“ naglasio je.

Odlazak Ukrajine sa petine istočnog dela Donjecke oblasti u Donbasu koja je još pod njenom kontrolom ključni je ruski zahtev za svaki eventualni dogovor.

Sa svoje strane, Zelenski je prošle nedelje rekao da bi Rusija morala da povuče svoje snage u obimu ekvivalentnom teritoriji koju zauzmu ukrajinske trupe. To bi u suštini rezultiralo stvaranjem demilitarizovane zone oko sadašnjih front linija.

Poziv Moskve i Vašingtona inicirao Tramp

Nedeljni poziv između Moskve i Vašingtona inicirao je Tramp, rekao je Ušakov, jer je američki predsednik „želeo da razgovara o ovim pitanjima pre sastanka sa Volodimirom Zelenskim.“

Prema Ušakovu, Tramp je Putinu rekao da želi što brži kraj rata, jer bi to otvorilo perspektivu „impresivne saradnje sa Ukrajinom i Rusijom.“

Putin je, međutim, prihvatio ideju o formiranju dve posebne radne grupe za rešavanje sukoba, od kojih bi jedna bila zadužena za bezbednosna pitanja, a druga za ekonomske aspekte, rekao je savetnik.

Ušakov je dodao da će Tramp i Putin ponovo razgovarati nakon pregovora na Floridi.

Republikanski predstavnik Majk Turner, koji je od 2023. do 2025. predsedavao Odborom za obaveštajne poslove u Predstavničkom domu, rekao je da SAD moraju da uspostave bezbednosne garancije za Ukrajinu u toku pregovora o postizanju dogovora o prekidu vatre, prenosi Politico.

„Mislim da se približavamo. I nadamo se da ćemo zajedno sa našim saveznicima u Evropi moći da odvratimo Rusiju u budućnosti.“

Ipak, Tarner je naveo da Moskva još nije pokazala spremnost da pravi ustupke u pregovorima o okončanju rata.

„U ovom mirovnom procesu, pošto Rusija traži ustupke od Ukrajine, to će biti mnogo teže, jer Ukrajina želi, naravno, garancije da Rusija neće povratiti teritoriju i da će Zapad obezbediti da odvrati Rusiju u budućnosti“, rekao je Tarner. „I biće teško dati takve garancije da Zapad stvarno ispuni svoju ulogu i spreči Rusiju da se reorganizuje i vrati jača“.

Republikanski senator Markvejn Malin rekao je da Trump čeka da Zelenski shvati „da Ukrajina verovatno neće biti potpuno obnovljena“ i da se ruski predsednik Vladimir Putin obaveže da će razmotriti kraj rata.

„I verujem da je ovo dobar korak ka, nadamo se, okončanju ubijanja u Ukrajini“, Malin, član Senatskog odbora za oružane snage.