Med i mafija - iskustva u Hrvatskoj iz prve ruke 1Foto: Pixabay/PollyDot

Usledili su brojni komentari i rasprave na društvenim mrežama. Oni najhrabriji spremno svedoče o tome kako se vara i prozivaju institucije koje to dopuštaju, prenosi HRT.

– Bojim se da imenujem nekoga jer taj može da dođe do mog pčelinjaka i zapali mi pčele. Strah me je. To je rat pčelara i mafije, rekao je novinarki emisije Labirint Jagodi Bastalić pčelar Josip Zaluški.

Veliki strah uvukao se među pčelare. Prevaranti ih ugrožavaju na više načina. Okupirali su tržište lažnim medom, a prozivanje i osuđivanje nije nimalo bezopasno. Institucije pak, kaže Josip, zatvaraju oči.

– Naš novokomponovani Milan Bandić, misleći na Darija Juričana koji želi da bude Milan Bandić, je to jako lepo rekao – mito i korupcija. Mi smo zemlja korupcije. Podmiti se inspekcija i oni ništa ne vide. A vide mene ako izostavim jedno slovo na etiketi, objašnjava Zaluški.

Josip je u pčelarstvu od malih nogu, živi od proizvodnje i prodaje meda. Lažni med na tržištu njemu i svim drugim poštenim pčelarima ozbiljna je pretnja.  Objasnio je kako postoje dva nivoa.

Prvi nivo prevare

– Jedan nivo su ovi sitni, to su oni koji ugrožavaju baš male pčelare. Oni uzmu kilo-dve meda pomešaju sa šećernim sirupom, daju malo arome, boje, prokuvaju, jednostavno naprave tu smesu. Kilo šećera je sada četiri kune, znači njega taj lažni med u krajnjoj liniji ne dođe više od jednog evra, sedam-osam kuna. On donese na pijacu 20-30 teglica i to podeli okolo po stolovima kod tih kumica, bakica, koje su već tamo. Jedan centralni prekupac distribuira svakoj toj bakici po tri četiri tegle i ona to plasira ispod cene, objasnio je Zaluški.

Med i mafija - iskustva u Hrvatskoj iz prve ruke 2
Foto: Pixabay/Hans

– Ja sam kupio taj med i to je meni koji poznajem med samo forma slična medu, slatkasto je, ali to med nije. Niti jedna teglica tog meda nema etikete to je s flomasterom napisana vrsta meda. Ja sam tamo našao med od nara, što je jako zanimljivo jer nar uopšte ne medi. Kad sam ga otvorio to je ustvari bio džem od nara poboljšan sa šećernim sirupom koji je tamo prodavan kao med. Cena je bila 80 ili 90 kuna, detaljno je objasnio Zaluški za Labirint.

Ovo što govori Josip potvrdilo je i istraživanje četvorice stručnjaka koji su ovog leta obilazili sajmove i puteve uz koje se prodaje med.

– Počeli smo uz ličku magistralu, od Senja do Vratnika, po autoputu, stajališta, nešto po Istri, dolina Neretve nam je bila zanimljiva i videli smo mnogo zanimljivih stvari, rekao je prof.dr.sc. Dražen Lušić, sa Katedre za zdravstvenu ekologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Rijeci.

Velika većina toga što se nudi uopšte se ne bi smela nuditi. Obišli su 60-ak lokacija i samo je jedan, pazite, jedan med bio ispravan!

Drugi, viši nivo prevare

No postoji i onaj drugi, viši nivo prevare koja ugrožava pčelare. To nisu oni na putevima, kaže Josip.

– Drugi nivo prevare su šoping centri. To su malo jači igrači koji na kontejnere kupuju med iz Kine, nazovimo ga medom. To je medni sirup koji takođe mešaju s hrvatskim medom i deklarišu ga kao med proizveden u Hrvatskoj, u zemljama EU i zemljama van EU. To znači kao da smo u Zvezdanim stazama – znači poreklo meda je planeta Zemlja, rekao je Zaluški.

Kako to prolazi inspekciju, nalaze i analize, niko ne zna da odgovori. Ali svi znaju da ugrožavaju njihov opstanak. Iako godišnje proizvodimo više meda nego što nam treba, proizvode upitne kvalitete pod nazivom med, svejedno uvozimo u velikim količinama.

– Med je jedan od proizvoda koji mi imamo u proizvodnji u suficitu svake godine, što znači da bi sav taj med na tržištu trebalo da bude potpuno ispravan. No činjenica je da je uvoz samo za prošlu godinu bio 2.000 tona, rekao je član Poverenstva za zaštitu potrošača HPS-a Dario Frangen.

– Na deklaraciji piše zemlja porekla. Ako nije Hrvatska, 100 odsto to je Kina, to je med iz fabrike, iz kotlova. Ja nemam ništa protiv da se prodaju šećerni sirupi, ali neka se deklarišu kao šećerni sirupi, rekao je Zaluški.

– Ako je cena tog nazovi meda, odnosno tog proizvoda, 30 kuna postavimo sebi pitanje da li je realno proizvesti s trgovačkim maržama i s PDV-om da je u maloprodaji ta cena od 30 kuna. Mislim da će svako realan reći da nešto ne štima, rekao je Frangen.

Pod prirodno se prodaje lažno. Veliki je to prostor za manipulaciju, siva zona koja nekima donosi laku i brzu zaradu.

– Recimo onda ljudima i otkud je taj med i da li te zemlje imaju iste kriterijume proizvodnje kao što ih i mi imamo. Sme li se nešto ili ne sme dodavati, rekao je Frangen.

Tu se vrti velika lova, tu su veliki igrači. Prema mojim saznanjima ima veze s podzemljem, tu oni razgranjuju poslove. Imao sam priliku da čujem od kamatara koji drže u šaci te prekupce jer su ih finansirali kad nisu mogli da dođu do obrtnih sredstava. Sad je taj kamatar suvlasnik jedne te firme, rekao je Zaluški.

– Politička floskula u Hrvatskoj je „neka institucije rade svoj posao“. Stalno su svima puna usta toga. Nažalost to postaje toliko apsurdna rečenica da je to strašno, jer ne rade svoj posao, smatra Frangen.

– Prošle nedelje sam čitao na Fejsbuku u pčelarskoj grupi da su čoveku zapalili za nekih 24.000 evra vrednosti pčela, to je bilo 27 košnica. Prošle godine je ceo pčelinjak od nekih 70 košnica zapaljen na Lonjskom polju. To ne može biti vandalizam, to je osveta, rekao je Zaluški.

Da institucije rade svoj posao, Josip se danas ne bi izlagao pred kamerama. I ne samo jer ceni svoj rad, u javnost je izašao i zato da bi se ljudi osvestili šta kupuju.

– Najbolje je kupovati med od svog pčelara. Doći kod čoveka, videti gde ima pčele, videti kako radi, imati poverenje u njega, rekao je Zaluški.

– To je pitanje ekonomije, to je pitanje politike, to je pitanje agrarne politike koja nažalost ni u jednoj proizvodnji u poljoprivredi nije zaštitila vlastitog proizvođača. Vi ako dođete kao kupac kod svojeg suseda za kog znate da je pčelar i došli ste da kupite med – znate šta kupujete. Zaista u tom trenutku nije potrebno da je deklaracija na njemu. No, ako ste stali negde uz put i videli nekakav štand, e tada ga nemojte kupovati ako nije deklarisan. Ako svako od nas ima svog automehaničara, ako žene imaju svog frizera, ako imamo na pijaci tetu od koje kupujemo salatu i sir i pavlaka, pa zašto onda nemate svog pčelara, pita Frangen.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.