Računi dolaze na naplatu: „Đorđa Meloni razume svoje birače, moraće da razočara Trampa“

Tokom prve godine Trampovog predsedništva, Meloni, koja je po prirodi transatlantski orijentisana, predstavljala se kao evropska liderka koja je najbolje pozicionirana da gradi mostove sa MAGA pokretom.

Tokom 2025. negovala je odnos u kojem ju je američki lider hvalio kao „veoma poštovanu“ i „prijateljicu“.

Ali računi iz rata u Iranu sada dolaze na naplatu, a slabljenje ekonomije predstavlja ozbiljnu pretnju njenim izbornim izgledima 2027, piše Politico.

Mnogi italijanski birači krive Trampa za rastuće troškove energije u domaćinstvima, a sve je jači politički konsenzus da su američki zahtevi za povećanje vojne potrošnje jednostavno neizvodljivi u Rimu.

Suočena sa domaćim političkim i ekonomskim realnostima, italijanska liderka je već počela da se udaljava od Trampa, javno ga kritikujući i blokirajući pristup američkih aviona italijanskoj vazdušnoj bazi.

Meloni razume svoje biračko telo – Ipsosovo istraživanje iz maja pokazalo je da 77 odsto Italijana ima negativno mišljenje o Trampu – a uvređeni predsednik SAD se požalio da ona „više nije ista osoba“.

Ali njen veliki strateški problem je vojna potrošnja i ona preti da postane odlučujući faktor koji će odrediti budućnost američko-italijanskih odnosa.

Italija trenutno troši jedva dva odsto svog ekonomskog učinka na odbranu, ali Tramp pritiska sve NATO zemlje da to podignu na 5 odsto do 2035. godine.

Meloni je prihvatila cilj od 5 odsto, ali italijanska ekonomija slabi, a njeni protivnici brzo ističu da Rim ima važnije budžetske prioritete od Trampovih zahteva prema NATO-u.

Davanje prednosti Trampu usklađenoj vojnoj potrošnji umesto podršci kompanijama i privredi pogođenoj visokim računima za energiju postaje sve teže politički opravdati.

„Obaveza NATO-a od 5 odsto je potpuno nerealna za Italiju“, rekao je Antonio Mišani, bivši zamenik ministra finansija i senator Demokratske partije levog centra.

„Godinu dana je Đorđa Meloni tvrdila da je most ka Trampu, ali taj most nikada nije postojao, a sada dolazi naplata“.

Klaudio Borgi, senator iz krajnje desne Lige u vladajućoj koaliciji i kritičar visokih vojnih troškova, rekao je: „Politički je teško objasniti da možete trošiti na tenkove, a ne na pomoć oko računa“.

Meloni priznaje da mora postojati ravnoteža u potrošnji, ali takođe insistira da Rim ne može jednostavno odustati od vojnih obaveza.

„Istina je da ako ne znate kako da se branite, ako tražite da neko drugi garantuje vašu bezbednost, platićete to u smislu autonomije, u smislu suvereniteta, u smislu sposobnosti da branite svoje nacionalne interese“, rekla je u govoru italijanskoj glavnoj poslovnoj federaciji ove nedelje. „Vojna potrošnja je cena slobode i ja želim da Italija bude slobodna nacija“.

Finansijska kriza

Meloni, koja je na vlasti u periodu neuobičajeno stabilnih četiri godine, iznenada izgleda ranjivo.

Gotovo 200 milijardi evra postpandemijskog programa oporavka koji je održavao rast privrede se bliži kraju, produktivnost je slaba, a javne finansije su ponovo pod pojačanim nadzorom Brisela.

Ova ekonomska slabost dolazi u trenutku kada njen politički uticaj takođe slabi. Neuspešni referendum o pravosuđu otkrio je nove političke slabosti, a prethodno obeshrabrene opozicione partije sada veruju da bi mogle imati šansu protiv nje 2027.

Njena vlada je veći deo mandata posvetila fiskalnoj disciplinu, nadajući se da će ekonomska stabilnost vremenom stvoriti prostor za smanjenje poreza i povećanje potrošnje pre izbora.

Posledice rata u Iranu poremetile su te planove.

„Italija je na poslednjem mestu u Evropi po rastu i zaduženija od Grčke“, rekao je Mario Turko iz Pokreta Pet zvezdica. „Ovo pokazuje da je ekonomska politika Đorđe Meloni neuspešna“.

U tom kontekstu, napori Italije da poveća vojnu potrošnju postaju politički posebno teški.

Rim je planirao da koristi 15 milijardi evra EU zajmova iz programa SAFE (Bezbednosna akcija za Evropu) kako bi podigao odbrambenu potrošnju sa 2 na 2,5 odsto BDP-a do 2030.

Ali uporno visok deficit otežava uzimanje SAFE kredita, rekao je Enriko Borgi koji sedi u parlamentarnom odboru za bezbednost.

„Italija je u veoma ozbiljnim poteškoćama u pogledu ispunjavanja svojih obaveza“, rekao je za Politico.

Rim sada razmatra da zatraži samo oko 5 milijardi od prvobitno planiranih 15 milijardi iz SAFE programa, prema jednom visokom izvoru iz koalicije.

Ali to ima direktne posledice. Bez tih 15 milijardi zajmova, desetine projekata već dogovorenih između odbrambenih kompanija i italijanskog ministarstva odbrane moraće da budu revidirani, rekao je Alesandro Marone iz Instituta za međunarodne političke studije.

Nešto mora da popusti

Stefano Stefanini, bivši italijanski ambasador pri NATO-u, rekao je da nivo duga i deficita Italije ostavlja Meloni „bez izbora“ osim da uspori tempo vojnog trošenja.

Prema njegovim rečima, postoji rizik da Meloni bude viđena kao deo iste grupe kao Španija, koju je Tramp kritikovao zbog odbijanja da prihvati cilj od 5 odsto za odbranu. Ipak, smatra da Rim više rizikuje kritike nego potpuni raskid sa Belom kućom.

Izazov za Rim je što se debata veoma razlikuje u zavisnosti od toga sa koje strane Atlantika se posmatra. Dok Rim to vidi kao pitanje vremena, Tramp bi mogao da dovede u pitanje posvećenost Italije.

Za Benjamina Irdi iz nemačkog Maršalovog fonda SAD, „debata u Rimu nije između naoružavanja i razoružavanja, već između pronalaženja ravnoteže između strateškog kredibiliteta i unutrašnje političke održivosti“.

„Vašington slabo razume nijanse kada je u pitanju podela tereta“, dodao je. „Za Trampa, test saveznika se meri brojkama, a ne argumentima“.

Ipak, sukob sa Trampom možda i ne bi bio potpuno nepoželjan u Rimu.

Marone je rekao da bi kritike iz Bele kuće zbog vojne potrošnje čak mogle ojačati Meloni u zemlji, s obzirom na Trampovu veliku nepopularnost među italijanskim biračima.

„Ako Tramp kritikuje Meloni zbog nedovoljne potrošnje na odbranu, to će verovatno ojačati njen položaj u javnom mnjenju i među biračima“, rekao je.

Za liderku koja se nekada pozicionirala kao Trampov najbliži saveznik u Evropi, ironija je očigledna. Najsigurniji način da Meloni zaštiti svoj položaj kod italijanskih birača možda je da razočara Belu kuću.