Američki mirovni plan za Ukrajinu: Dva ključna pitanja su namerno „izuzeta“, o njima će pregovarati Zelenski i Tramp

Prema navodima RBC-Ukrajina, ukrajinska i američka delegacija postigle su delimičan dogovor tokom pregovora u Kijevu i Ženevi, gde su pregovarači takođe uspeli da usklade značajan broj ranije spornih tačaka.

Među revidiranim predlozima nalaze se oni koji se odnose na veličinu ukrajinskih oružanih snaga, kontrolu nad Zaporoškom nuklearnom elektranom, format razmene zarobljenika i povratak osuđenih pritvorenika, prenosi Kijev Post.

Međutim, dva ključna pitanja su namerno „izuzeta iz zagrada“ i prepuštena nivou predsednika: pitanje teritorija i predlog da se u Ustav unese odredba o neulasku Ukrajine u NATO.

Ultimatum i oštra početna retorika

Prema izvorima koje navodi RBC-Ukrajina, američka delegacija – koju je predvodio Danijel Driskol, američki sekretar za vojsku – najpre je stigla u Kijev 19. novembra sa oštro formulisanim ultimatumom.

„Došli su kod nas sa ultimatumom: da ako do 27. novembra ne podržite ovaj plan, onda, izvolite, nastavite sa Evropljanima – mi sve obustavljamo: isporuke oružja i obaveštajne podatke. Sve prekidamo“, rekao je jedan izvor za ovaj medij, dodajući da je početni ton Amerikanaca bio „veoma oštar“, mada je kasnije „malo omekšao“.

Američki pregovarači su navodno, takođe, upozorili da dinamika na bojnom polju ne ide u korist Kijeva. Jedan izvor je rekao da američka strana veruje da će „naredni meseci biti kritični“ i da bi Ukrajina, ukoliko se situacija ne promeni, na kraju mogla da izgubi Donjeck u roku od godinu dana.

Dodatni bezbednosni okvir po uzoru na član 5 NATO-a

Međutim, američka delegacija nije došla samo sa mirovnim planom od 28.tačaka već i sa dodatnim dokumentom – okvirnim sporazumom o bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, napravljenim po principima člana 5 NATO-a.

Tekst navodi tri ključne odredbe: da u slučaju novog ruskog napada predsednik Sjedinjenih Država može da rasporedi vojne snage, obezbedi obaveštajnu i logističku podršku, kao i da preduzme ekonomske i diplomatske mere koje smatra odgovarajućim, da bi članice NATO-a, zajedno sa Francuskom, Ujedinjenim Kraljevstvom, Nemačkom, Poljskom i Finskom, delovale u koordinaciji sa SAD i da bi sporazum ostao na snazi 10 godina, s mogućnošću produženja.

Šta ostaje sporno?

Iako je postignut napredak u operativnim elementima, neke odredbe iz prvobitnog nacrta ostaju veoma kontroverzne.

To uključuje predloge da se ukrajinske oružane snage smanje na 600.000 ljudi i da se Zaporoška nuklearna elektrana stavi pod međunarodni nadzor, pri čemu bi se električna energija delila jednako između Ukrajine i Rusije.

Pitanje teritorija – uključujući budućnost okupiranih oblasti – odložena su za direktne razgovore Zelenskog i Trampa, sastanak koji bi mogao da se održi u narednim danima, iako zvaničan datum još nije potvrđen, navodi RBC-Ukrajina.

„Najproduktvnija“ runda razgovora

Nakon sastanka u Ženevi, obe strane su priznale napredak. Američka i ukrajinska delegacija pripremile su ono što je opisano kao „ažurirani i revidirani okvirni dokument o miru“.

Državni sekretar SAD Marko Rubio nazvao je razgovore „možda najproduktivnijim u čitavom procesu“, dok su ukrajinski zvaničnici takođe ocenili dijalog kao „veoma produktivan“.

Zajednička izjava potvrdila je da budući sporazum mora „u potpunosti poštovati suverenitet Ukrajine i obezbediti održiv i pravedan mir“, a konačne odluke donosiće predsednici obe zemlje.

Zelenski poziva na jedinstvo dok se mirovni pregovori ubrzavaju

Ubrzanje mirovnog procesa poklopilo se sa ozbiljnim političkim potresima unutar Ukrajine. „Moramo da se saberemo. Da zaustavimo svađe. Da zaustavimo političke igre“, rekao je predsednik Volodimir Zelenski u obraćanju 21. novembra, sumirajući ono što je opisao kao dve najnapetije nedelje u skorije vreme.

Afera Mindih, kontroverzni snimci NABU-a, smene u vladi i rastuće nezadovoljstvo u vladajućoj frakciji privremeno su potisnuli rat sa vrha javne agende. Istovremeno, Donald Tramp je „preuzeo zadatak posredovanja u miru između Ukrajine i Rusije sa bez presedana odlučnošću“, dok su se unutrašnji nemiri i spoljni pritisci ukrstili.

„Sudbonosni trenutak“

RBC-Ukrajina je ovaj period opisala kao „sudbonosni trenutak“ za državu. Prema navodima medija, rastuće nezadovoljstvo unutar vladajuće frakcije Sluga naroda odnosilo se na pozive za smenu šefa Kabineta predsednika, Andreja Jermaka, usred optužbi povezanih sa aferom Mindih i nezadovoljstva zbog koncentracije moći.

Na kraju, sastanak je završen bez kadrovskih odluka. Zelenski je citiran rečima da se takve krize treba rešavati izborima i da ne namerava da smeni Jermaka bez stvarnih osnova, pozivajući poslanike da sačuvaju koaliciju i usvoje neophodne zakone u, kako je rekao, presudnom trenutku za državu.

Međutim, šire rasprostranjena interpretacija u političkim krugovima jeste da su Sjedinjene Države jednostavno iskoristile trenutak kada su se unutrašnji problemi Ukrajine rasplamsali. Istovremeno, ukupna situacija u zemlji se pogoršala: ozbiljni problemi u energetskom sektoru, rastući pritisak na frontu i sve veće teškoće u obezbeđivanju sredstava za odbrambene nabavke.

Ipak, novi talas pritiska izazvao je efekat okupljanja oko lidera, pri čemu je Zelenski pokušao da konsoliduje političko jedinstvo dok su se pregovori intenzivirali, a bolni uslovi počeli da se oblikuju oko američke mirovne inicijative.

Sledeća faza: Ubeđivanje Rusije

RBC-Ukrajina je izvestila da će, ako Kijev i Vašington finalizuju preostale tačke i ako SAD usaglase ključne odredbe sa evropskim partnerima američki pregovarači zatim preći na predstavljanje plana Moskvi, koristeći strategiju koju su izvori opisali kao „štap i šargarepa“.

U skladu sa ovim pristupom, Vašington bi pokušao da ubedi Rusiju da prihvati okvirni sporazum, dok bi istovremeno održavao pritisak putem potencijalnih sankcija i diplomatske poluge.

U Kremlju zvaničnici i dalje slede ono što je RBC-Ukrajina opisala kao sovjetsku logiku diplomatije, prema kojoj se svaki ustupak ili kompromis tumači kao znak slabosti ili poraza.

Putin bi ponovo mogao da govori o spremnosti za mir, uz sopstvena „ali“, navodi RBC Ukrajina, dodajući da ga njegova nezasitost na kraju može navesti da prokocka čak i situaciju koja izgleda izuzetno povoljno.

Uprkos napretku postignutom u Ženevi, ukrajinski zvaničnici novu inicijativu komuniciraju sa primetnom dozom opreza, izbegavajući bilo kakvu javnu retoriku koja bi sugerisala ili osuđivala teritorijalne ustupke – što odražava ozbiljnost onoga što je RBC-Ukrajina opisala kao „presudan trenutak“ za zemlju.