Ujedinjenje Rumunije i Moldavije: Prvi koraci su već preduzeti

U intervjuu sa Alastairom Kempbelom i Rorijem Stjuartom, dvojicom britanskih političara koji su postali podkasteri, otvoreno je izjavila da bi glasala za ujedinjenje sa Rumunijom ukoliko bi se održao referendum.

Unionisti sa obe strane reke Prut su oduševljeni. Više od tri decenije oni zagovaraju uklanjanje granice koja je razdvajala ove dve sestrinske države još od 1940. godine, kada je rumunskojezična Moldavija pripojena Sovjetskom Savezu, piše u analizi za Centar za evropske analize Aura Sabadus, novinarka specijalizovana za evropska energetska tržišta za Independent Commodity Intelligence Services (ICIS) sa sedištem u Londonu.

Proruske frakcije u Kišinjevu su burno reagovale, osuđujući Sandu za „izdaju nacionalnih interesa“ i pozivajući je da podnese ostavku.

Sa obzirom na to da su strasti uzavrele na obe strane, nije bilo iznenađenje što se moldavska vlada brzo oglasila kako bi umirila javnost, tvrdeći da najnovija izjava predstavlja samo njenu ličnu odluku, a ne zvaničan stav države.

Ali oni koji prate situaciju, posebno u sektoru energetike, primetili su neke intrigantne promene u poslednjih nekoliko godina.

Politike Moldavije u vezi sa strujom i gasom sve više se usklađuju sa Rumunijom, i taj korak se može smatrati jednim od najvažnijih ka ujedinjenju dve zemlje.

Ovde nema nikakve zavere, jednostavno, usklađivanje je proizašlo iz potrebe.

Veći deo podsticaja došao je od mešanja Kremlja. Od 2021. godine Rusija je pokušavala da izazove ponovljene energetske krize, očekujući da će ucjenjivanjem proevropsku vladu Moldavije osujetiti i obeshrabriti zemlju u njenim aspiracijama da se pridruži EU.

Do tada je Moldavija za sav gas i za tri četvrtine potrošnje električne energije zavisila od resursa pod kontrolom Rusije.

Nije preterivanje reći da je najveća ranjivost zemlje, s oko 2,5 miliona stanovnika, bila ekstremna zavisnost od ruskih energetskih resursa.

Ali planovi Rusije da destabilizuje ovu malu zemlju obili su joj se o glavu.

Ograničavanjem snabdevanja gasom Moldavije u zime 2021. i 2022. godine, a potom potpunim prekidom isporuka u Transnistriju prošle godine, Kremlj je izgubio kontrolu nad celom zemljom.

Moldavija je brzo reagovala i diverzifikovala izvore, dok bi Transnistrija, proruska provincija koja je međunarodno priznata kao deo Moldavije, uskoro mogla da doživi velike strukturne promene, pošto Kremlj više ne može da koristi besplatan gas za podsticanje separatizma.

Plan Moldavije za diverzifikaciju gasa bio je prvi korak ka prekidu veza sa Rusijom.

Moldavija sada može da kupuje gas u bilo kojoj susednoj evropskoj zemlji, ali da bi ga dovela kući koristi interkonektor sa Rumunijom, koji je počeo da radi tek nekoliko nedelja pre prve energetske krize zimi 2021. godine.

Od tada je Moldavija preduzela i druge ključne korake kako bi se uskladila sa Rumunijom.

Usvojila je pravila koja joj omogućavaju da prebaci upravljanje svojom strateškom infrastrukturom za prenos gasa sa kompanije u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma na operatera rumunsko-moldavskog gasnog interkonektora. Ovaj operater je ćerka-kompanija rumunskog operatora gasne mreže Transgaz.

Tehnički stručnjaci kažu da bi ova dva gasna tržišta sada trebalo da se spoje kako bi se pojednostavile operacije i smanjili troškovi.

Moldavske kompanije su dobile licence za trgovinu u Rumuniji, baš kao što rumunske energetske berze, snabdevači i proizvođači otvaraju svoje podružnice u Kišinjevu.

Rumunija je posvećenost Moldaviji čak ugradila i u svoju nacionalnu energetsku strategiju do 2035. godine.

U dokumentu se posebno navodi da je integracija rumunske i moldavske elektroenergetske i gasne infrastrukture od „strateškog značaja“.

Takođe se ističe da je energetska bezbednost Rumunije nedvosmisleno povezana sa bezbednošću Moldavije i da Rumunija „treba da bude u stanju da garantuje sve energetske potrebe Moldavije na neodređeno vreme i pod bilo kojim okolnostima“.

Strategija se već počinje ostvarivati.

U roku od nekoliko nedelja, Moldavija će dodatno ojačati sigurnost snabdevanja električnom energijom, jer se očekuje da će u rad ući dugo odlagani direktni visokonaponski dalekovod koji je povezuje sa jugoistočnom Rumunijom.

Moldavija je do sada koristila linije iz sovjetske ere koje su prolazile kroz Transnistriju za uvoz struje iz Rumunije, što je predstavljalo veliki bezbednosni rizik.

Dva dodatna električna interkonektora sa istočnom Rumunijom, planirana za puštanje u rad kasnije tokom ove decenije, takođe će povećati sigurnost snabdevanja Moldavije, jer će zemlja moći da uvozi više električne energije iz Rumunije.

Čak i Transnistrija, koja je zavisila od besplatnih ruskih isporuka gasa kako bi održala svoje separatističke strukture, sada se oslanja na ruski finansirani izvoz koji stiže preko Rumunije.

Iako Moskva koristi mađarske i kompanije sa sedištem u Dubaiju da kupuju i isporučuju gas u Transnistriju, takav aranžman je teško održiv usled međunarodnih sankcija protiv Rusije.

Ako se situacija nastavi, transnistrijske vlasti će morati da razmotre strukturne reforme, što bi neminovno uskladilo Transnistriju sa Moldavijom, a implicitno i sa Rumunijom.

Ujedinjenje možda trenutno nema široku popularnu podršku ni sa jedne strane Pruta (ankete sugerišu da većina ne podržava takav potez, dok je za oko 30 odsto).

Međutim, brzo približavanje energetskih sektora ove dve zemlje pokazuje da se usklađivanje već odvija, prvenstveno iz bezbednosnih razloga.

Za Bukurešt je regionalna stabilnost povezana sa energetskom bezbednošću Moldavije. Događaji iz poslednjih pet godina pokazali su da je Rusija spremna da koristi energetsku polugu kako bi destabilizovala zemlju i širu okolinu.

Za Kišinjev je Rumunija garant otpornosti, koju mu je potrebna na putu ka integraciji u EU.

Zemlje možda taktički izbegavaju temu ujedinjenja, i tvrdiće se da to trenutno nije na dnevnom redu. Ali istina ostaje da se radi na tome da se u slučaju iznenadne krize prepreke za ujedinjenje mogu prevazići.