Može li Britanija da imitira Norvešku

„Mislim da je Norveška mala zemlja koja se navikla na činjenicu da veće zemlje odlučuju o dosta toga u međunarodnoj ekonomiji. Nisam sigurna da će se Britanci vratiti sistemu u kojem EU donosi odluke, dok ih oni samo slede“, rekla je Erna Solberg u intervjuu za Si-En-Bi-Si.

Neki britanski političari koji žele da njihova zemlja na referendumu u junu odluči da napusti EU kažu da Norveška objašnjava kako se treba boriti kada ste van Unije. Kao i Island i Lihtenštajn, podseća Si-En-Bi-Si, Norveška pripada Evropskom ekonomskom prostoru (EEA), ali ne i EU. Ovaj model državama omogućava da budu na zajedničkom evropskom tržištu roba, usluga, ljudi i kapitala i da istovremeno ne primenjuju zajedničku politiku EU u oblastima kao što su poljoprivreda i ribarstvo – jedna od glavnih norvaških industrija – i da izbegnu indirektno oporezivanje.

Među pristalicama norveškog modela je i konzervativni političar Oven Paterson, nekadašnji ministar za životnu sredinu, koji podržava „bregzit“. On kaže da bi članstvo Britanije u EEA, bez članstva u EU, zemlji omogućilo da izvlači korist od slobode kretanja radne snage u regionu, a da pritom ne mora da prihvata „proširene porodice“ migranata koje zapošljava. S druge strane, kritičari norveškog modela kažu da bi Britanija njegovom primenom izgubila suverenitet, pošto bi bila obavezna da usvaja ekonomska pravila koja vladaju jedinstvenim tržištem EU bez prava da na njih utiče.

„Mi imamo model prema kojem smo deo unutrašnjeg tržišta – što znači da su (evropski) zakoni o radu i tržištu prihvaćeni u politikama Norveške – a nismo za stolom za kojim se odlučuje… Mi prepuštamo poprilično suvereniteta EU a da pritom ne glasamo o ovim pitanjima“, kaže Solberg i dodaje da bi Britanija, ako napusti EU i ostane u EEA, mogla biti prisiljena da usvoji regule EU koje ranije nije primenjivala. „To je dobro za biznis u Norveškoj – ali nemate glas i Britanija će morati da usvoji puno propisa EU, a u stvari neke od njih niste primenjivali“, rekla je Solberg.

Između ekonomija Britanije i Norveške postoje velike razlike uprkos tome što su dve zemlje jedna drugoj blizu i uprkos slično visokim nivoima bogatstva i životnog standarda. Sa svojih 64 miliona stanovnika, britanska populacija je oko 13 puta veća od norveške. Norveška je veliki izvoznik prirodnog gasa i nafte, a njene druge važne industrije su brodogradnja, ribarstvo i metalurgija, prvenstveno proizvodnja aluminijuma. Nasuprot tome, u Britaniji dominira sektor usluga, pre svega finansijske usluge.

I među pristalicama i među protivnicima „bregzita“ ima onih koji veliku pažnju posvećuju migraciji. Nedavni priliv izbeglica i migranata u Evropu podelio je javno mnjenje u Britaniji, pa pojedini političari sugerišu da bi vlada, a ne EU, trebalo da odlučuje koliko ljudi treba prihvatiti. Drugi se boje da bi „bregzit“ mogao promeniti kurs ekonomske politike u Uniji, pošto bi bez Britanije nju mogli da diktiraju manje tržišno orijentisani francuski i nemački političari.

MMF: London rizikuje gubitak moći

London – Međunarodni monetarni fond upozorio je juče da London rizikuje da izgubi status globalnog finansijskog centra ako Britanci na referendumu u junu glasaju da napuste Evropsku uniju, javila je agencija AP. U izveštaju MMF se kaže da bi grad London izgubio moć kao centar finansijskih usluga jer bi Britanci izlaskom iz EU izgubili automatsko pravo da rade u svim zemljama Unije. AP kaže da je to pravo na rad širom EU ključno za britansku privredu koja je u velikoj meri zasnovana na uslugama. MMF je izdao upozorenje dan pošto je Banka Engleske upozorila na moguće posledice izlaska Velike Britanije iz EU, uključujući recesiju.