Foto: EPA/ATEF SAFADI

To više nisu neobrazovani ljudi s „kalašnjikovom“ u ruci, nego ljudi koji imaju dobar nivo poznavanja stvarnosti, ali i organizacije koje imaju utemeljenje u državi i koje, poput libanskog Hezbolaha, iako zvanično na listi terorističkih organizacija, imaju nezamenljivu ulogu u funkcionisanju država.

Na drugoj strani, teroristi nastupaju kao „nedržavni akteri“ gde će biti sve manje sukoba „armija protiv armije“. Velike promene doživljava i islamska država koja nastoji da dobije „nacionalističku formu“, iako zadržava opšti okvir delovanja u islamskom kalifatu.

Islamska država je primorana da promeni organizaciju, od hibridne organizacije ka nečemu što je manje strukturirano. To je jedna od najvažnijih diskusija, analiziranje prirode decentralizovane strukture terorističke organizacije, rečeno je u raspravi.

Imajući u vidu ulogu društvenih mreža u terorističkim akcijama i potrebu njihove kontrole, jasno je da će doći do kontroverzi zbog ličnih sloboda i zaštite privatnosti svakog učesnika u javnim komunikacijama. Za dve godine biće u upotrebi sedam milijardi mobilnih telefona, što će biti poseban izazov. Zahvaljujući tehnologiji, podaci postaju „nova nafta“.

Poseban problem je kultura koja legitimiše terorističke akcije. Direktor centra Boaz Ganor ukazao je na teškoće u postizanju sporazuma s Palestincima, onako kako je postignut sa Egiptom i Jordanom.

Nekadašnji šef istraživanja i analitike izraelske vojnoobaveštajne službe, general Ital Brum, procenjuje da glavne pretnje Izraelu dolaze sa severa, od „severnog trougla“ koji čine Hezbolah, Sirija i Iran. Na drugoj strani je „osovina zla“ koja je kombinacija Irana, Hezbolaha, Turske i šiitskih milicija. Opšti uslovi su da je mir sa Egiptom i Jordanom stabilan, zemlja sarađuje s Rusijom, ekonomija je prosperitetna, ali je okolina veoma neprijateljska. Jom Kipurski rat uvek opominje na slabosti odbrane.

Liderka izraelske opozicije, Cipi Livni, ocenila je da više nema opasnosti od „scenarija šestodnevnog rata“, jer „nema više velikih arapskih armija koje idu na nas velikim tenkovima“. Ona je rekla da je „umesto ovog geto mentaliteta“ vreme da se „shvati da je Izrael najjača država u regionu i da je potrebno da deluje na taj način“.

Na konferenciji su govorila i dva predstavnika balkanskih država, Albanije i Bugarske. Ministar spoljnih poslova Albanije Dmitro Bušati govorio je uglavnom o opštim naporima koje Albanija čini u borbi protiv terorizma, bez pominjanja specifičnih problema u Albaniji ili regionu. Bugarski premijer Bojko Borisov govorio je o aktivnostima Bugarske na reafirmaciji evropske uloge Balkana tokom svog predsedavanja EU, do juna ove godine. Borisov je, pored toga rekao da se region još uvek nije oporavio od kriza koje su ga potresale, pominjući specifično događaje na Kosovu iz 1999. Obojica su istakla uloge Bugarske i Albanije u spasavanju Jevreja tokom Drugog svetskog rata.

Konferencija traje četiri dana i na njoj govori 170 panelista uz 1.500 učesnika. Učesnici konferencije na kraju će predložiti promenu međunarodne definicije terorizma.