„Najveći trgovinski sporazum u istoriji“: Tramp postigao dogovor s Japanom o smanjenju carina

„Upravo sam potpisao najveći trgovinski sporazum u istoriji; mislim da je možda i najveći sporazum u istoriji sa Japanom“, rekao je Tramp tokom prijema sa republikanskim članovima Kongresa u utorak uveče.

„Imali su svoje vodeće ljude ovde, i mi smo na tome dugo i naporno radili. I to je odličan dogovor za sve.“

Prema sporazumu američki uvoznici će plaćati „recipročne“ carine od 15 odsto na japansku robu izvezenu u Sjedinjene Države. Ali, što je važno za Japan, stopa od 15 odsto će se proširiti i na automobile i auto-delove – što ga stavlja u prednost u odnosu na druge velike izvoznike vozila, koji se od aprila suočavaju sa carinom od 25 odsto na izvoz automobilskog sektora.

Japan će takođe investirati 550 milijardi dolara u Sjedinjene Države, rekao je Tramp, dodajući da će SAD „dobiti 90 odsto profita“.

„Ovaj sporazum će stvoriti stotine hiljada radnih mesta – nikada nije bilo ništa slično. Možda najvažnije, Japan će otvoriti svoju zemlju za trgovinu, uključujući automobile i kamione, pirinač i određene druge poljoprivredne proizvode i druge stvari. Japan će plaćati recipročne carine Sjedinjenim Državama od 15 odsto“, objavio je Tramp ranije na Truth Social, preneo je CNN.

„Misija ispunjena“, naveo je japanski pregovarač o carinama Rjosei Akazava u objavi na platformi X, praćenoj fotografijom na kojoj on u Beloj kući pokazuje na sliku Trampa i japanskog premijera Šigerua Išibe s prethodnih razgovora.

Japan je „prvi na svetu koji je u mogućnosti da smanji carine na automobile i auto-delove bez ograničenja količine“, rekao je Akazava novinarima u Vašingtonu u utorak uveče.

U Tokiju je Išiba pozdravio sporazum kao „najnižu cifru do sada za zemlju koja ima trgovinski suficit sa Sjedinjenim Državama“, dodajući da će vlada „pažljivo“ ispitati detalje sporazuma.

„Verujemo da će ovo doprineti stvaranju radnih mesta, proizvodnji dobrih proizvoda i ispunjavanju različitih uloga u svetu kroz međusobnu saradnju Japana i SAD“, rekao je novinarima u svojoj kancelariji u sredu.

Akazava je objasnio da će japanska injekcija od 550 milijardi dolara u SAD biti u obliku kapitala i kredita za podršku investicijama japanskih preduzeća u ključnim oblastima kao što su farmaceutski proizvodi i poluprovodnici.

Udeo američkog uvoza pirinča može se povećati u okviru trenutnog okvira za poljoprivrednu trgovinu, rekao je Akazava, naglašavajući da sporazum „neće žrtvovati japansku poljoprivredu“.

Japan će takođe nastaviti razgovore sa SAD o drugim carinskim merama koje nisu obuhvaćene sporazumom od utorka, uključujući čelik i aluminijum, koji ostaju podložni carini od 50 odsto, rekao je Akazava.

Trgovinski sporazum Japana sa SAD mogao bi poslužiti kao referentna tačka za mnoge druge sporazume koji se trenutno pregovaraju sa Vašingtonom, a globalna ekonomija bi mogla da podrži nivo od 15 odsto dogovoren preko noći, rekli su ekonomisti, piše Rojters.

Sporazumom Tokija sa SAD se smanjuju carine na uvoz automobila na 15 odsto sa prethodni ukupnih 27,5 odsto. Carine koje su trebalo da stupe na snagu na ostalu japansku robu od 1. avgusta takođe će biti smanjene sa 25 na 15 odsto.

Sporazum sa četvrtom najvećom svetskom ekonomijom, koji uključuje obaveze za investicije i kredite usmerene ka SAD, najznačajniji je u nizu paktova koje je američki predsednik Donald Tramp do sada zaključio, navodi agencija.

On povećava pritisak na Kinu i Evropsku uniju, koje se obe suočavaju sa ključnim rokovima u avgustu.

Iako je 15 odsto i dalje znatna carina, takav nivo je i dalje podnošljiv i manje štetan od volatilnosti koju stvara neizvesnost, zbog čega je firmama bilo gotovo nemoguće da planiraju investicije, tvrde neki ekonomisti.

„Prosečne carine za SAD bile su oko 2,5 odsto za 2024. godinu (dok) trenutno prosečne carine iznose oko 17 odsto“, rekao je Mohit Kumar iz Džefrisa, misleći na porast globalnih carina od Trampove takozvane objave o „Danu oslobođenja“ 2. aprila.

„Naš osnovni scenario ostaje da kada se prašina slegne, mogli bismo videti prosečne carine oko 15 odsto iako nedavni sporazumi ukazuju na to da bi ovaj broj mogao biti nešto veći“, rekao je Kumar. „Iako je negativno sa makro stanovišta, svet može da živi sa carinama od oko 15 odsto.“
Finansijska tržišta su u sredu odahnula.

Japanski Nikkei (.N225) berzanski indeks je skočio za 3,5 odsto nakon sporazuma, ali su i evropske akcije bile više, vođene proizvođačima automobila, zbog rastućeg optimizma da su mogući funkcionalni sporazumi.

„Izgleda da će referentna vrednost za velike ekonomije biti 10-15 odsto, a za manje ekonomije nešto viši nivo“, rekao je Derek Halpeni, šef istraživanja u MUFG u Londonu.

Akcije kompanije Volvo Car (VOLCARb.ST) skočile su za više od 10 odsto dok su nemački Porsche (P911_p.DE), BMW (BMWG.DE), Mercedes-Benz (MBGn.DE) i Volkswagen (VOWG.DE), svi sa značajnom prodajom u SAD, porasli između četiri i sedam odsto.

„Ove pozitivnije vesti o trgovini su zaista pomogle da se ublaže strahovi investitora da će se carine opet biti više 1. avgusta“, rekao je Džim Rid iz Dojče banke.

„Ali naravno, pretnja mnogo viših carina i dalje postoji za nekoliko velikih ekonomija, uključujući 30 odsto za EU, 35 odsto za Kanadu i 50 odsto za Brazil“, dodao je Rid. „Takođe iz iskustva znamo da možda nećemo znati ishod do nekoliko sati pre roka.“

Dugoročna inflaciona očekivanja u SAD su malo ublažila sporazum, sugerišući da bi trgovinski sporazumi mogli da ublaže neke strahove od cena i daju prostora američkim Federalnim rezervama da snize kamatne stope kasnije ove godine.

Međutim, tržišta i dalje vide gotovo nultu šansu za smanjenje kamatne stope Feda sledeće nedelje, a prvi potez nije u potpunosti uračunat do oktobra.

EU, koja pregovara o trgovinskim sporazumima u ime svojih 27 članica, mogla bi biti sledeća. Tramp je rekao da će uvesti carine od 30 odsto do 1. avgusta, što je izazvalo pretnje kontramerama od strane EU.

Takav nivo bi bio ekonomski iscrpljujući za blok koji se u velikoj meri oslanja na trgovinu i uništio bi čitave delove transatlantske trgovine. EU se prvobitno nadala da bi mogla da obezbedi carinu od oko 10 odsto, ali je od tada prihvatila da će ishod verovatno biti barem nekoliko poena viši.

Pritisci ostaju veliki i na Kinu, koja se suočava sa rokom 12. avgusta pre nego što carine mogu da se vrate na 145 odsto za američku stranu i 125 odsto za kinesku stranu bez sporazuma ili pregovaračkog produženja.

„Sporazum između SAD i Japana će vršiti veći pritisak na druge velike azijske izvoznike da obezbede bolje poslove“, rekao je ING. „Već smo videli trgovinske sporazume sa Filipinima i Indonezijom. Pre 1. avgusta trebalo bi da bude postignuto više sporazuma sa azijskim izvoznicima.“