Naknadni potres u Maroku, spasioci se bore da dođu do razorenih planinskih sela

Evromediteranski seizmološki opservatorij, međunarodna nevladina organizacija, zabeležio je 10. septembra potres magnitude 4.5 po Rihteru 77 km jugozapadno od Marakeša.

Potresi bi mogli trajati i sedmicama, kazao je Remi Bosu, direktor Evropsko-mediteranskog seizmološkog centra sa sedištem u Francuskoj, prenosi BBC. On navodi da je uzrok potresa sudar tektonskih ploča koje nose evropski i afrički kontinent.

„Afrička ploča kreće se prema evroazijskoj brzinom od 2 mm godišnje“, rekao je, dodajući kako stoga nije neobično imati potres velike magnitude. Na pitanje o mogućim naknadnim potresima, kaže da to nisu „mogućnosti“, nego „izvesnost“.

„Opazili smo 20 naknadnih potresa koji su se osetili, ima ih mnogo više koji se nisu osetili. Bit će i drugih, mogli bi trajati danima ili nedeljama“, naveo je.

Bosu upozorava na oslabljene zgrade u planinama: „Posebno u planinama, ljudi moraju biti vrlo oprezni jer su zgrade možda oslabile prethodnim udarima. Dakle, ako postoji kakva sumnja, ljudi se ne bi trebali vraćati svojim kućama.“

Mnogi ljudi proveli su drugu noć na ulicama nakon potresa magnitude 6,8 koji se desio 8. septembra kasno uveče.

U udaljenim planinskim oblastima, kompletna sela su navodno sravnjena sa zemljom.

Strahuje se da bi tragedija mogla biti i veća

Bolničar u Amizmizu procenjuje da su samo u ovom malom planinskog gradu umrle stotine ljudi, javlja Sky News. Kako kaže, iza njega su dve neprospavane noći. U Amizmizu inače živi tek oko 11.000 stanovnika.

Zvaničnici su za BBC rekli da je lokalna bolnica u Amizmizu prazna i da se smatra previše strukturalno nesigurnom da bi primila pacijente. Umesto toga, ljudi se dovode u improvizirane šatore na otvorenom.

Epicentar potresa je bio u Visokom Atlasu, planinskom vencu 71km udaljenom od Marakeša – grada sa statusom svetske kulturne baštine, popularnog kod turista. Podrhtavanja tla su se osetila i u glavnom gradu Rabatu udaljenom oko 350km, kao i u Kazablanki, Agadiru i Esauiri.

Ministarstvo unutrašnjih poslova navodi da provincija Al Hauz ima najviše mrtvih, a sledi je provincija Tarudant. Mnogo manje poginulih je u Marakešu, ali je grad pod zaštitom UNESKO pretrpio značajnu štetu.

Veruje se da su se proste kuće od zemljane cigle, kamena i drveta u planinskim selima srušile, ali biće potrebno vreme da se proceni šteta u udaljenim regijama. Vlasti su proglasile trodnevnu žalost.

Najsmrtonosniji od 2004. godine

Potres koji se dogodio u petak uvečer najsmrtonosniji je koji je Maroko pretrpeo od potresa u Al Hoceimi 2004. godine. Imao je manju magnitudu, 6,3 u usporedbi sa onim od 8. septembra, ali je ipak ubio više od 600 ljudi, a više od 900 ozledio. Do 15.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom.

Najsmrtonosniji i najrazorniji potres u povesti Maroka dogodio se 29. feburara 1960. godine. To se dogodilo u blizini grada Agadira na zapadnoj obali zemlje, usmrtivši više od 12.000 ljudi, ostavivši najmanje 35.000 beskućnika.

Imao je relativno umerenu magnitudu od 5,8, ali njegova mala dubina, blizina Agadira i kvaliteta gradnje u gradu učinili su njegov uticaj razornim.

Potres je doveo do promena u marokanskim građevinskim pravilima, ali mnoge zgrade, osobito seoske kuće poput onih koje su najteže pogođene 8. septembra 2023, nisu građene da izdrže takve potrese.

Maroko, koji leži između Afrike i Evrope, ima značajan uticaj i u Africi i u arapskom svetu.

Ima atlantsku i sredozemnu obalu, surovu planinsku unutrašnjost i istoriju nezavisnosti koju ne dele njegovi susedi.

Njegova kultura je mešavina arapskih, berberskih, evropskih i afričkih uticaja.

Maroko je bio francuski protektorat između 1912. i 1956., a od nezavisnosti ostao je relativno stabilan, prenosi RSE.