Nastanak "novog" Zaliva 1Foto: EPA-EFE/ MARK R. CRISTINO

Među arapskim državama Persijskog zaliva raste strah da se do sada stabilan region preobražava.

Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE), Bahrein i Egipat su 5. juna 2017, zaveli embargo Kataru, presecajući sve ekonomske i diplomatske veze i optužujući vlasti u Dohi za terorizam i saradnju sa njihovim arhineprijateljem Iranom. Maloj poluostrvskoj državi (11.581 kvadratnih kilometara), sa nepunih 2,5 miliona žitelja je zatvorena jedina kopnena granica, državna aviokompanija Katar Ervejz ne može da koristi vazdušni prostor suseda, a njeni državljani su proterani iz zemalja bojkota.

Dohi je postavljeno 13 zahteva, uključujući jedan koji se odnosi na njen brend, medijsku kuću Al DŽazira, i odlazak turskih trupa i smanjivanje saradnje sa Iranom, sa kojim Katar deli najveće gasno polje u svetu. Katar nije ništa od toga prihvatio i prkosno počeo da gradi dodatne diplomatske veze, pre svega sa Sjedinjenim Državama, NR Kinom i Rusijom, i ekonomske naročito sa Turskom, Iranom i susedom Omanom.

Protekle godine su zabeleženi veliki finansijski gubici, vođen je žestok medijski rat i usledile su bolne političke, ekonomske, socijalne posledice po pet zemalja zajedničke istorije, vere i jezika, kulture i uveliko slične privredne strukture. Katar, najbogatija zemlja na svetu (128.702 dolara po glavi državljana Katara kojih ima oko 315.000) je posle početnog šoka uspeo da očuva i u nekim segmentima unapredi nacionalnu privredu.

Ministar spoljnih poslova Katara Mohamed bin Abdulrahman Al-Tani je na godišnjicu sukoba tvitovao da je zemlja snažnija nego ikada, ali i spremna na dijalog. Saudijski šef diplomatije Adel al DŽubeir je opisao krizu kao „veoma malu“ u odnosu na izazove u regionu, ratove u Siriji, Jemenu, Libiji, sugerišući da zvanični Rijad misli da će spor biti rešen sam po sebi.

Katar, Saudijska Arabija, UAE i Bahrein su članice regionalne organizacije Zalivski savet za saradnju (GCC) kome, takođe, pripadaju Kuvajt i Oman. Kuvajt je, po tradiciji, posrednik i njegov emir Šeik Sabah Al Ahmad Al DŽaber Al Sabah je u najnovijem nastojanju nedavno poslao izaslanike sa pismima vođama Katara, Omana I UAE.

„Ne odričemo se nade,“ kazao je za Danas nedavno u Kuvajtu, Saad Ali, glavni urednik nacionalne novinske agencije KUNA: „Znamo da ćemo u nekom trenutku u budućnosti doći do tačke kada će sve strane sesti za pregovarački sto da razgovaraju, a mi im omogućiti da se razumeju.“

SAD, glavni saveznik svih pet država u sporu, su u početku ćutale povodom bojkota, no sada se zalažu za dogovor. Predsednik Donald Tramp je u petak telefonom razgovarao sa emirom Katara Šeikom Tamimom bin Hamadom al Tanijem o jedinstvu u Zalivu, imajući na umu suprotstavljanje Vašingtona međunarodnom terorizmu i Iranu. Prilika za okončanje krize mogao bi biti septembarski samit Zaliv-Amerike u Argentini.

U međuvremenu, prema nekim analitičarima, nastaje „novi“ Zaliv. Stari savezi su raskinuti, a GCC koji postoji od 1981. je paralisan.

„Kraj GCC bi nas doveo u još veću političku i bezbednosnu opasnost,“ ukazao je Saad Ali. „Sada GCC može da govori jednim glasom o političkim pitanjima, Iraku, Iranu, šta se dešava u Siriji. Sa nestankom bloka, Kuvajt će imati svoj stav, Saudijska Arabija svoj, nestaće usaglašavanje između ovih zemalja, svako će nastupati samostalno. To neće služiti interesima i bezbednosti regiona.“

Stadioni se grade

Bojkot četiri države ne preti održavanju Svetskog prvenstva u fudbalu u Kataru 2022, tvrde organizatori. Sankcije su presekle dovoz građevinskog materijala iz Saudijske Arabije i UAE, koji je brzo zamenjen uvozom iz Malezije i Kine. Do kraja 2018, tri od osam stadiona za šampionat treba da budu završena. Saudijska Arabija i UAE traže, međutim, da Kataru bude oduzeto domaćinstvo Svetskog kupa. U Švajcarskoj se nastavlja istraga povodom dodele organizacije 2022, koja se ponegde smatra kontroverznom. Politička kriza je uticala i na nastanak Fudbalske federacije Jugozapadne Azije koju je inicirala Saudijska Arabija i u kojoj su takođe UAE i Bahrein, ali ne i Katar.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.