Naučnici otkrili da je moguće uočiti znake demencije devet godina pre nego što pacijenti dobiju zvaničnu dijagnozu

Ovo otkriće otvorilo je mogućnost da, u budućnosti, rizične osobe budu podvrgnute pregledima, što bi pomoglo u odabiru onih koji bi mogli da imaju korist od ranih intervencija, ili da se identifikuju pacijenti koji su pogodni za klinička ispitivanja novih vidova lečenja.

Istraživači na Univerzitetu Kembridž objavili su ovu studiju – koju je finansirao Savet za medicinska istraživanja uz podršku NIHR Kembridž centra za biomedicinska istraživanja – u časopisu “Alchajmer i demencija: Žurnal Alchajmerove asocijacije”.

Kako navodi Gardijan, doktor Ričard Okli, pomoćnik direktora za istraživanja u Alchajmerovoj asocijaciji, kaže da ova “značajna” otkrića ukazuju da “kod nekih ljudi koji će razviti Alchajmerovu bolest problemi sa pamćenjem i razmišljanjem mogu da počnu već devet godina pre nego što im bude postavljena dijagnoza”.

“To otvara mogućnost programa skrininga koji će u budućnosti pomoći da se identifikuju osobe koje su rizične i koje mogu da imaju koristi od intervencija, kao i da se identifikuje više ljudi pogodnih za klinička ispitivanja novih tretmana za demenciju”, dodao je on.

“Kada smo pregledali istoriju pacijenata, postalo je jasno da oni pokazuju određena kognitivna oštećenja nekoliko godina pre nego što su njihovi simptomi postali dovoljno očigledni da se postavi dijagnoza. Ta oštećenja su često suptilna, ali odnose se na čitav niz kognitivnih aspekata”, objašnjava vodeći autor studije Nol Švadivudipong.

“Ovo je korak ka tome da budemo u mogućnosti da obavljamo preglede na ljudima koji su najrizičniji – na primer, osobe starije od 50 godina ili one koji imaju visok krvni pritisak ili ne vežbaju dovoljno – i da intervenišemo u ranijoj fazi kako bi im pomogli da umanje rizik”, kaže on.

U ovoj studiji, istraživači su analizirali podatke iz britanske Biobanke i otkrili da se oštećenja javljaju u nekoliko oblasti, kao što su rešavanje problema i pamćenje brojeva, godinama pre nego što je pacijentima postavljena zvanična dijagnoza.

Trenutno postoji veoma malo efikasnih tretmana za demenciju.

Stručnjaci kažu da je to tako zato što se dijagnoza za ovo oboljenje postavlja tek kada se simptomi pojave, dok problem koji ga uzorkuje može da se javi godinama ili čak decenijama ranije.

To znači da, do vremena kada pacijenti počnu da učestvuju u kliničkim ispitivanjima, bolest može da bude u već previše kasnoj fazi da bi se izmenio njen tok.

Do sada nije bilo jasno da li je moguće otkriti promene u moždanoj funkciji pre nego što se jave simptomi.

Osim što su prikupili informacije o zdravlju i dijagnozama bolesti, istraživači su sakupljali podatke dobijene u nizu testova, koji uključuju rešavanje problema, pamćenje, vreme reakcije i snagu stiska, kao i podatke o gubitku i dobijanju težine i o broju zabeleženih padova.

To je istraživačima omogućilo da utvrde da li su bili prisutni bilo kakvi znaci u vreme kada su ova merenja prvi put sprovedena između pet i devet godina pre dijagnoze.

Ljudi koji su razvili Alchajmerovu bolest imali su mnogo lošije rezultate u poređenju sa zdravim osobama kada su u pitanju zadaci rešavanja problema, vreme reakcije, pamćenje i memorisanje nizova brojeva.

Rezultati istraživanja su pokazali i da je kod ovih osoba mnogo verovatnije da su pretrpele pad u prethodnih 12 meseci nego kod zdravih osoba.

“Ljudi ne bi trebalo da budu previše zabrinuti ako, na primer, nisu dobri u pamćenju brojeva. Čak i neke zdrave osobe će u tome imati bolje ili lošije rezultate nego njihovi vršnjaci. Ali to bi moglo da ohrabri svakoga ko ima bilo kakvu zabrinutost ili primeti da mu se pamćenje ili sećanje pogoršava, da se obrati svom lekaru opšte prakse”, zaključuje viši autor studije, doktor Timoti Ritman iz Odeljenja za kliničku neuronauku na Kembridžu.