“Ne znate kada bi mogli popiti dve flaše votke i lansirati raketu ka Poljskoj": Putinov rat preko noći preobratio bivše neprijatelje u prijatelje 1Foto: EPA-EFE/Darek Delmanowicz POLAND OUT

Protivljenje ruskoj agresiji pomoglo je Poljacima i Ukrajincima da ostave gorku istoriju 20.veka iza sebe, piše Gardijan.

Rakete “Patriot” okružuju aerodrom u poljskom pograničnom gradu Žešova a američke trupe zauzele su Holiday In preko puta terminala. Na pisti, nekada rezervatu nosača, privatni avioni su poređani pored teretnih aviona natrpanih oružjem.

Vojna oprema postavljena je na brzinu u rano proleće pošto je ovaj istorijski grad postao svetska kapija rata u Ukrajini istovremeno je i štit i stalni podsetnik na sukob na njegovom pragu. Kada je projektil ruske proizvodnje prošle nedelje pogodio farmu i usmrtio dva muškarca u selu Przevodov oko 160 kilometara mnogi su se pitali da li je to bilo dovoljno.

“Posle ovog incidenta u Przevodovu mnogi naši meštani i ja osetili smo veliki strah”, kazao je gradonačelnik Žešova Konrad Fijolek.
“Da li je ovo početak nečeg goreg”, pitao se, “da li je to bila ruska raketa ili ne i zašto to naši sistemi nisu uhvatili”?

Ovaj rat je promenio svet ali možda nigde van Ukrajine, transformacija koju su iskovale moskovski topovi, tenkovi i rakete, nije bila tako neposredna i dalekosežna kao duž granice sa Poljskom, ukazuje britanski list.

Dan invazije Rusije na Ukrajinu u Poljskoj je, navode, urezan u istoriju. Ljudi koriste taj datum, dodaju, kao odrednicu za projekat aneksije Vladimira Putina onako kako Amerikanci gledaju na 11.septembar.

Za Ukrajinu je poljski grad Žešov “grad spasitelj” zbog uloge kao kapije za izbeglice iz Ukrajine.

Pomoć je ponuđena toliko željno i spontano kada su izbeglice počele da prelaze granicu da mnogi van Poljske noisu razumeli da su svedoci dramatične promene.

Pre samo nekoliko generacija došlo je do ograničenih borbi između Poljaka i Ukrajinaca u obližnjim pograničnim oblastima uključujući grad Pžemisl
i delove zapadne Ukrajine dok su jedni i drugi pokušavali da iz ruševina evropskih imperija izgrade naciju.

Nasilje koje je trajalo veći deo prve polovine 20.veka uključivalo je ubistva i masovne deportacije. To nasleđe se zadržalo u često gorkoj prekograničnoj politici pri čemu su se neke stranke na obe strane udvarale Rusiji čak i kada se poigravala lokalnim tenzijama. Putinov rat je, međutim, promenio odnos Poljske sa Ukrajinom i razumevanje ljudi o sopstvenoj istoriji praktično preko noći.

“24. februar je naterao ljude da vide da imamo nešto zajedničko – zajedničkog neprijatelja”, kaže profesor Tomaš Pudlocki, rodom iz Pžemisla, predavač na Institutu za istoriju Jagelonskog instituta Univerziteta uz Krakovu.

“Poljacima i Ukrajincima je bilo vrlo jasno da je, bez obzira na njihovu političku poziciju, Rusija sada agresor”. Našu tešku istoriju, sa traumama i stereotipima iskorišćavaju političari sa obe strane granice, dodaje.

“Naša prošlost je deo našeg identiteta. Ogroman je izazov preispitati ko smo i kako doživljavamo svet… Ono što je veoma stimulativno i nadamo se je da su ljudi dokazali da to mogu.”

Malgorzata Kozička vodi prodavnicu u selu Dolhobičov, u blizini Przevodova. Njenog strica i tetku ubile su ukrajinske snage u haosu na kraju Drugog svetskog rata. Ali kada su ukrajinske izbeglice prvi put prešle granicu pre osam meseci, ona nije oklevala da ponudi pomoć.

“Ako vidite majku i decu kako beže iz svog doma i zemlje, ne postavljate previše pitanja. Vi samo pomozite”, kaže ova 59.godišnjakinja. “Prošlost je ovde bila teška, ali vremena su se promenila”.

Previranja prvih dana rata su prošla, ali sukob je nastavio da baca senku čak i pre nego što je prošlonedeljni projektil odneo prve smrtne slučajeve van granica Ukrajine.

“Morate se plašiti jer je rat pred vratima, ali morate živeti, raditi i nadati se da se više neće vratiti“, kaže Kozička.

Njeno selo je u retko naseljenom kraju gde je prošle nedelje prvi sneg prekrio šume. Ovaj deo Poljske u zemlji se zove “istočni zid“. To je oblast iz koje mnogi mladi ljudi odlaze, a oni koji ostaju često rade u poljoprivredi ili javnom sektoru; plate su daleko niže nego na zapadu zemlje.

“Neki kažu da je naš region na samom kraju sveta; drugi kažu da je na samom početku. Zavisi u kom pravcu gledate“, kaže Gregor Drevnik, gradonačelnik grupe sela uključujući Przevodov.

“Sada smo u centru pažnje globalnih medija. Iako ubistvo dvoje ljudi nije razlog za ponos.”

Do 23. februara, Fijolek, gradonačelnik Žešova, bio je najviše zabrinut za ekonomski rast.

“Ova situacija je za nas bila kao velika revolucija. Žešov nije tako veliki grad, pored je granice sa EU i prilično daleko od velikih političkih centara poput Varšave, Brisela.
Sada smo na nišanu ciklona istorije, tako da je sasvim drugačija situacija… Ponekad imam osećaj da sam možda još uvek u svom krevetu i spavam i sve sam ovo sanjao.“

U februaru se suočio sa realnom mogućnošću da bi ruska vojska – tada pokušavala da zauzme Kijev, a smatrana je daleko moćnijom silom nego što se kasnije pokazalo – mogla da se povuče do te granice.

“Mislio sam da bi možda za nedelju dana moglo da bude na hiljade ludih ruskih vojnika pored mog grada“, rekao je on.

“Više nema pravila. Ne znate kada bi mogli popiti dve flaše votke i pritisnuti dugme na raketi usmerenoj na Poljsku. Ne znate šta oni mogu da urade.“

On veruje da je neposrednost te pretnje pomogla da se uspostavi privrženost Ukrajini.

“Zato naši ljudi pomažu Ukrajincima: znamo da se bore za našu slobodu i našu demokratiju. Sigurno su i stariji ljudi promenili svoje mišljenje o Ukrajini i našim odnosima, i to je dobra stvar“, naveo je Fijolek.

“Ako imate zajedničkog neprijatelja, tako ludog neprijatelja koji je van kontrole, to može ubrzati bolju komunikaciju između naših nacija.

Mlađi ljudi, fokusirani na evropske integracije, već su gradili mostove, rekao je on, i veruje da će ratna solidarnost opstati i nakon sukoba. U selu Przevodov, preživeli su pokazali snagu novog jedinstva protiv Moskve.

“Da nije bilo rata, ovo se ne bi dogodilo“, rekla je Halina, penzionerka koja je poznavala obojicu stradalih. “Projektili ne bi leteli ovde da nije bilo rata”.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.