„Nemački trend“: Antisemitizam se širi

Rezultati mesečne ankete Prvog programa javnog servisa ARD pokazuju šta o tome misle Nemci, piše Dojče vele.

Robert Habek, političar Zelenih koji je ministar privrede i vicekancelar, izazvao je pažnju svojim video-obraćanjem na društvenim mrežama. U desetominutnom govoru on upozorava na porast antisemitizma u Nemačkoj – i to kod islamista, ekstremnih desničara, ali i u „delovima političke levice“, kako je Habek formulisao.

On je rekao da kritika Izraela jeste dozvoljena, i da zalaganje za prava Palestinaca u Nemačkoj nije zabranjeno, ali, kako kaže, nasilje prema Jevrejima ne bi smelo da postoji ni u kakvom vidu. „Antisemitizam se ne može tolerisati ni u jednom obliku. Ni u jednom“, rekao je.

Der Terrorangriff der Hamas auf #Israel ist jetzt bald vier Wochen her. Vieles ist seitdem passiert, die öffentliche Debatte aufgeheizt und verworren. Im Video deshalb einige Gedanken von Vizekanzler und Minister Robert #Habeck zur Einordnung und Differenzierung. pic.twitter.com/v79XcHpVZo

— Bundesministerium für Wirtschaft und Klimaschutz (@BMWK) November 1, 2023

Svaki drugi Nemac zabrinut

I nije samo Habek konstatovao da u Nemačkoj raste antisemitizam. U mesečnom ispitivanju javnog mnjenja „Nemački trend“ (Deutschlandtrend), koje po nalogu Prvog programa javnog servisa ARD sprovodi institut Infratest dimap, čak 52 odsto građana primećuju isto. Istovremeno, četiri od deset ispitanika kaže da ne uočava porast antisemitizma.

Pre četiri godine, posle napada na sinagogu u Haleu, čak 59 odsto građana je smatralo da je antisemitizam u porastu, a 35 odsto je zastupalo mišljenje da tog porasta nema.

Da li je reakcija Izraela primerena?

Ispitanici u Nemačkoj zabrinuti su zbog terorističkog napada Hamasa 7. oktobra i njegovih posledica. Tri četvrtine (74 odsto) njih kažu da ih ti događaji jako ili veoma jako dotiču.

Izrael želi da vazdušnim udarima i kopnenom ofanzivom potpuno razbije Hamas u Gazi. Militantno islamistička organizacija Hamas ne priznaje državu Izrael i želi, prema sopstvenim tvrdnjama, da uništi Izrael. Nemačka, Evropska unija, Sjedinjene Američke Države i neke arapske zemlje klasifikuju Hamas kao terorističku organizaciju.

Na pitanje da li misle da je vojna reakcija na terorističke napade primerena, 35 odsto ispitanika smatra da je taj vojni odgovor Izraela primeren, osam procenata je mišljenja da vojne akcije ne idu dovoljno daleko, a 41 odsto misli da je Izrael otišao predaleko u vojnom odgovoru. Prema mišljenju velikog broja Nemaca, važno je da se u najvećem mogućem broju poštede civili.

Vojne akcije Izraela protiv Hamasa su, prema mišljenju samo 25 odsto ispitanika, opravdane i kada u njima stradaju civili, a 61 odsto ispitanika je suprotnog mišljenja.

Ko je odgovoran za situaciju u Gazi?

Osam od deset ispitanika (81 odsto) zabrinuti su za sudbinu talaca koje je oteo Hamas. Dve trećine (65 odsto) su zabrinuti zbog položaja u kojem sa nalazi izraelsko civilno stanovništvo, a sedam od deset (72 odsto) brinu zbog situacije u kojoj su Palestinci. Istovremeno osam od deset učesnika u anketi (78 odsto) pribojavaju se širenja sukoba u bliskoistočnom regionu.

Humanitarne organizacije javljaju da je palestinsko civilno stanovništvo u Gazi u katastrofalnoj situaciji. Prema odgovorima Nemaca, nijedna strana u sukobu nije oslobođena odgovornosti za tu situaciju.

Dve trećine učesnika u anketi (77 odsto) smatra da je teroristička organizacija Hamas pretežno, odnosno potpuno odgovorna za stanje u Gazi. Ali, šest od deset ispitanika (57 odsto) izjavljuje da bi želelo da Izrael preuzme odgovornost za civilno stanovništvo u tom području.

Nezadovoljstvo vladom i dalje veliko

Kao i uvek, u ovoj anketi koja se sprovodi jednom mesečno Nemci su ocenjivali i rad svoje vlade. Mada su nemački kancelar Olaf Šolc i njegovi ministri ovaj put dobili nešto bolje ocene nego pre mesec dana, generalna ocena je loša. Samo oko četvrtine ispitanika (23 odsto) pozitivno ocenjuje rad vlade, što je četiri odsto više nego prošli put. Tri četvrtine učesnika u anketi (76 odsto) imaju kritičan stav, što je manje za tri odsto u odnosu na rezultate iz prethodne ankete.

Kada bi Nemci sada izašli na birališta, vladajuća koalicija socijaldemokrata, zelenih i liberala ne bi imala parlamentarnu većinu.

Na pitanje koju bi partiju birali da su izbori sledeće nedelje, u odgovorima su najbolje prošli demohrišćani (CDU/CSU) sa 30 odsto podrške, što je dva odsto više nego pre mesec dana. Na drugom mestu je Alternativa za Nemačku (AfD) sa nepromenjenih 22 odsto. Nije promenjen ni rezultat socijaldemokrata (SPD) koji su na trećem mestu sa 16 odsto podrške. Na četvrtom mestu su, takođe bez promene, Zeleni sa 14 odsto podrške. Levica je popravila rezultat za jedan odsto i može da računa sa pet odsto biračke podrške.

Kakve su šanse Sare Vagenkneht?

Decenijama je Sara Vagenkneht bila jedna od najpoznatijih političarki Levice, a sada je najavila da će osnovati sopstvenu stranku. U anketi 36 odsto ispitanika smatra da je to dobro za Nemačku. Pola ispitanika (51 odsto) misli suprotno.

Istovremeno, za tri od deset ispitanika (29 odsto) principijelno bi bilo moguće da glasaju za njenu stranku. Među njima su na prvom mestu oni koji kao razloge navode razočarenje u druge partije (40 odsto).

Tematski je na prvom mestu migraciona politika (25 odsto), na drugom mestu je ekonomska i socijalna politika (18 odsto), kao i pitanja nemačke spoljne politike i politike prema Ukrajini (11 odsto). Za skoro tri od deset ispitanika (28 odsto) sama ličnost Sare Vagenkneht je glavni argument. Svaki deveti učesnik u anketi (11 odsto) svoje simpatije obrazlaže novim impulsima za politiku.

Institut za istraživanje javnog mnjenja Infratest dimap je za ovu mesečnu anketu intervjuisao 1.314 građana Nemačke sa pravom glasa u periodu između 30. oktobra i 1. novembra.