Nišlijka u Santjagu: Čile nije u ratu

„Definitivno nije mirno. Ne može se iz kuće posle sedam, ali nije rat“, nastavlja Tomić za Danas.rs, ocenjujući da je rat isuviše jaka reč.

Prema njenim rečima, postoji pobuna običnih građana za menjanje stvari, ali uvek je tu i manjina koja koristi situaciju – krade i pravi nerede.

Čile je zemlja u kojoj predsednik, čiji mandat traje četiri godine, ima ogromnu zakonsku moć, obzirom da postoji jak predsednički sistem. „Policija i vojska su na ulici jer predsednik ima pravo da da naredbu vojsci i policiji bez prethodnog odobravanja u kongresu“, priča Tomić.

„Ovaj tekst koji imate vi na portalu je bukvalno preveden sa španskog i izgubljen je smisao. Naslov ‘Čile je u ratu’ je prejak i netačan. Nije puno relevantna vest za Srbiju, ali prosto naslov je ubitačan. Predsednik je rekao ‘U ratu smo sa moćnim neprijateljem’ misleći na huligane koji lome, ruše i kradu po gradu, ne na političke neistomišljenike, ne na rat kao rat“, kritikovala je naše izveštavanje ova studentkinja politikologije aludirajući na prenošenje agencijskih tekstova.

Oseća se bezbedno i misli da će se situacija smiriti, mada je zabrinuta, dodaje za Danas.rs, jer vidi da ljudi iz unutrašnjosti na proteste u Santjago de Čile dolaze organizovano.

Tomić je podsetila da je Čile prva zemlja na svetu koja je uvela neoliberalizam.

„Kao posledica diktature koja je počela sedamdesetih godina, koja uvodi neoliberalizam u praksu po prvi put, i velikog broja žrtava tog režima – ljudi koji su uglavnom bili pristalici levice, simptizeri i levičari imaju praksu da budu bučni i iskazuju nezadovoljstvo na nekonvencionalne načine kao što su protesti i nemiri“, navodi naša sagovornica.

Čileanske političke stranke bazirane su na razlici levica – desnica. „Tradicionalno mišljenje običnog građanina Čilea se bazira na tome da desnicu podržavaju preduzetnici i bogata klasa ljudi, dok levicu podržava široka narodna masa. Iako to baš i nije tako“, objašnjava Nišlijka koja već četiri godine živi i studira u ovoj južnoameričkoj zemlji.

#ChileProtests #EstoPasaEnChile

The chilean media: protesters are dangerous, they’re violent delinquents

The protesters: pic.twitter.com/AtBLJwAsGN

— ilo 🖤 #ChileResiste (@stateofarcc) October 21, 2019

Precizira da se predsednički program levice uvek bazira na pitanju socijalne prirode kao što su smanjivanje jaza između različitih klasa, na primer progresivno oporezivanje, veća prava radnika kao i pitanjima baziranim na ljudskim pravima  kao što je legalizacija abortusa, jer abortus u toj zemlji još nije potpuno legalan, legalizovanje LGBT brakova i slično.

„S druge strane, predsednički program desnice uvek ima komponente koje se odnose na rast ekonomije, bazira se na privlačenju investicija, privatizaciji. Trenutni predsednik je desničar Sebastian Pinjera“, dodaje ona.

Veliki problem svih zemalja Latinske Amerike, pa tako i Čilea, mišljenja je Tomić, jeste veliki jaz između bogatih i siromašnih i ustaljenog klasizma. „Ako roditelji nemaju para da plate dobru privatnu školu detetu, jedina opcija koja preostaje je poslati dete u državnu školu gde je kvalitet obrazovanja neuporedivo gori od onog u privatnim školama“.

„Posledično, deca iz državnih škola teže upisuju fakultete, pa stoga ostaju, uslovno rečeno ‘neobrazovani’, pa tako u budućnosti dobijaju lošije poslove“, kaže Tomić i navodi primer: „Iako prosečna mesečna zarada u Čileu nije loša, većina stanovništa, više od 50 odsto, ima mesečnu zaradu manju od prosečne plate. Što pokazuje da ima puno onih koji imaju male plate i malo onih koji imaju baš baš velike plate“.

Iz tog razloga, ističe naša sagovornica, levica, odnosno široka narodna masa ostaje permantentno besna i u potrazi za promenama.

„Međutim, temeljne promene se ne dešavaju za 15 dana pa ni za četiri godine, koliko traje mandat predsednika u zemlji. Ponašanje levice se toleriše od strane vlasti. Takođe prethodna vlast, koja je bila levičarska, nije baš ispunila svoja obećanja“, smatra ona.

Nemiri u Čileu počeli su u četvrtak, 17. oktobra, objavom Vlade da će metro kartice poskupeti za 30 pezosa, što je otprilike 0,005 evra, gde demonstranti, koji su, dodaje Tomić, uglavnom školarci, odlaze u metro stanice i ruše ih.

#PiñeraDictador #RenunciaPiñera #ChadwickAsesino #ChileProtests
Police brutality. I haven’t seen these footages in any national channel and there are worse than this. People are being hit, people are being shot,people are being killed but tv only shows people looting @bbcmundo pic.twitter.com/qYgpILVkU3

— Yue (@feel_g00dinc) October 22, 2019

„Od ovog događaja, situacija eskalira, gde ljudi masovno počinju da izlaze na ulice u potrazi za poboljšanjem socijalnih pitanja u zemlji. Međutim, kao i svugde na svetu, tako i ovde, u isto vreme na ulice izlaze ljudi koji uživaju nemire, i masovno počinju da pljačkaju supermarkete, pumpe, privatne kuće, fabrike, privatne škole i tako dalje. Usput, demoliraju ceo grad“, ocenjuje naša sagovornica.

Prema njenim rečima, svi ovi događaji se dopadaju političkim liderima levice jer stvaraju veliki talas nezadovoljstva koji uvlači ogroman broj ljudi u igru. „Sada, kako i kod siromašnih, talas počinje da utiče i na bogatije klase. To oni zovu solidarizacija. Tako je i sada, pod parolom ‘Nikada se nije radilo samo o metro-karticama'(Nunca fue solo sobre el pasaje del Metro)“.

Malo skeptičniji, dodaje ona, smatraju da ovo nije izašlo niotkuda nego da je spretno organizovan udar na vlast.

„Obzirom na zakonske moći predsednika, vlada odnosno predsednik objavljuje policijski čas i vanredno stanje u zemlji, gde policija i vojska izlazi na ulice da sačuva mir“, zaključuje ova Nišlijka.