Noćna mora Ukrajine: Tramp toliko želi Nobelovu nagradu za mir da je spreman da je izda

Zato će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i ključni evropski saveznici iskoristiti današnji sastanak sa Trampom da postave jasne crvene linije.

Nadaju se da će ovo sprečiti Putina da iskoristi potencijalni dogovor sa Trampom da se pregrupiše i ostvari svoj glavni cilj – ne da okupira deo istočne Ukrajine, već da potpuno uništi nezavisnu i demokratsku ukrajinsku državu.

„Nećemo dozvoliti Rusima da prevare Ameriku“

„Razumemo nameru Rusa da pokušaju da prevare Ameriku – to nećemo dozvoliti“, rekao je Zelenski ranije ove nedelje.

Pored žestokih diskusija o kontinuiranoj nezakonitoj okupaciji ukrajinske teritorije, Kijev će insistirati da Moskva plati stotine milijardi dolara nadoknade za razaranje koje je izazvala i da vrati 20.000 otete dece i ratnih zarobljenika.

Ukrajina želi sporazum koji nudi stvarne bezbednosne garancije i ne dozvoljava Trampu i Putinu da jednostavno reintegrišu Rusiju u globalnu ekonomiju, što bi samo omogućilo Moskvi da se naoruža za nove ofanzive.

Raspoloženje u Kijevu, uoči samita na Aljasci, je izuzetno skeptično.

„Putin nije odustao od krajnjeg cilja – uništenja Ukrajine“

„Ne očekujem nikakav značajan dogovor na ovom samitu. Putin nije odustao od svog krajnjeg cilja uništenja Ukrajine. On može samo da pristane na prekid vatre koji će stvoriti uslove za naše uništenje“, rekao je Oleksandar Merežko, šef odbora za spoljne odnose u ukrajinskom parlamentu.

„U slučaju Trampa i njegove diplomatije, sve je to zbog imidža… Spektakl za medije, poput sastanka sa Kim Džong Unom. Ali za Putina, ovaj sastanak mnogo znači, jer ga pokazuje kao lidera velike zemlje sa svojim političkim interesima, a ne kao međunarodnog izgnanika kakav bi trebalo da bude“, dodao je Merežko.

U objavi na Telegramu, Zelenski je naglasio da ako se želi mir, Rusija mora da popusti. „Ovaj rat mora biti okončan — i Rusija ga mora okončati“, rekao je, dodajući da svaka odluka o okončanju sukoba mora da uključi Ukrajinu. „Sve odluke koje su protiv nas, sve odluke koje su bez Ukrajine, istovremeno su odluke protiv mira.“

Primirje pre pregovora o teritoriji

Kada je 2022. godine najavio invaziju, Putin je kao ključni cilj naveo „oslobođenje Donbasa od kijevskog režima“, zajedno sa „demilitarizacijom i denacifikacijom“ zemlje.

Američka strana sada pominje ideju da Ukrajina treba da se odrekne istočne teritorije Donbasa u zamenu za zaustavljanje dalje okupacije na jugu. Sam Tramp sugeriše da mir zahteva „razmenu teritorija“.

Stav Ukrajine je jasan: nema ustupaka u vezi sa granicama koje garantuju međunarodno pravo i Ustav. „Podržavamo ono što je predsednik Tramp želeo — prekid vatre, a zatim sedamo za pregovarački sto i razgovaramo o svemu ostalom“, rekao je Zelenski novinarima, ali je i naglasio da se njegova zemlja neće povući sa linije fronta.

„Nema napuštanja Donbasa“

„Nećemo napustiti Donbas. Ne možemo to da uradimo. Za Ruse, Donbas je odskočna daska za buduću novu ofanzivu. Ako dobrovoljno napustimo Donbas ili ako budemo pod pritiskom, otvorićemo treći rat“, upozorio je Zelenski.

„Ako danas napustimo Donbas, naša utvrđenja i visine koje kontrolišemo, otvorićemo mostobran za Ruse da pripreme ofanzivu. Za nekoliko godina, Putin će imati otvoren put do Zaporoške i Dnjepropetrovske oblasti, ali i do Harkova. Putin ne želi da postoji suverena Ukrajina. I to je ceo krajnji cilj“, zaključio je.

Rusija mora da plati ogromnu odštetu

Rusko uništenje Ukrajine je ogromno, sa procenama štete od 500 milijardi do biliona dolara. Ukrajina je nepokolebljiva u tome da Moskva mora da plati za svoje zločine i koristi zamrznutu rusku imovinu koju drže evropski saveznici, od čega se skoro 200 milijardi evra nalazi u Belgiji, kao sredstvo pritiska.

„Rusija mora da plati približno 500 milijardi evra odštete. Dok se to ne desi, Moskvi ne sme biti dozvoljen pristup njenoj zamrznutoj imovini“, rekao je prošlog meseca nemački kancelar Fridrih Merc.

Traženje bezbednosnih garancija

Za Ukrajinu, članstvo u NATO-u i Evropskoj uniji je jedini dugoročni način da se zaustave budući ruski napadi. „Hoćemo li biti u NATO-u? U EU? Nisam čuo ništa – jednostavno nikakav predlog koji bi garantovao da novi rat neće početi sutra“, rekao je Zelenski.

Tramp je, međutim, isključio članstvo u NATO-u, a Moskva traži čvrsto obećanje da Ukrajina nikada neće biti primljena. Kijev se takođe suočava sa preprekama na svom putu ka EU zbog opreza nekih članica.

Ukrajina je takođe odbacila zahteve Moskve da smanji svoju vojsku od 900.000 ljudi i da saveznici prestanu da šalju oružje. Upravo je ta pomoć evropskih partnera jedina bezbednosna garancija koju Kijev trenutno ima, posebno otkako je Tramp povukao američku vojnu podršku.

Povratak otete dece i zatvorenika

Rusija je prihvatila skoro 20.000 ukrajinske dece. Do sada je vraćeno samo 1.453. Moskva tvrdi da je decu premestila na sigurno, ali odbija da ih vrati porodicama, već ih smešta u sistem za usvajanje. Situaciju je dodatno zakomplikovalo raspuštanje radne grupe Univerziteta Jejl od strane Trampove administracije koja je pomogla u pronalaženju dece.

Međunarodni krivični sud (MKS) je 2023. godine izdao nalog za hapšenje Putina zbog ratnog zločina ilegalne deportacije dece. S druge strane, razmena zatvorenika postala je redak uspeh za Trampovu administraciju, sa više od 2.000 razmenjenih zatvorenika, ali hiljade i dalje ostaju u zatočeništvu.

„Moramo sprečiti Trampa da spase Rusiju“

Rusija oseća posledice rata koji je započela, sa više od milion poginulih i ranjenih vojnika i njenom ekonomijom pod pritiskom sankcija. Kijev i njegovi saveznici žele da se taj pritisak nastavi, upozoravajući da bi ukidanje sankcija dalo Moskvi vremena da se pregrupiše za novi napad.

„Naš zadatak je da sprečimo Trampa ili bilo koga drugog da ima šansu da spase Rusiju. Moramo održati i ojačati sankcije“, rekao je Ilja Nežodovski, analitičar u tink-tenku ANTS. Za Kijev, ulog u pregovorima o Aljasci je egzistencijalan.