Optimizam i prepreke: Na šta treba obratiti pažnju posle razgovora Trampa i Zelenskog o sporazumu za mir u Ukrajini?

On, međutim, nije izneo nikakve detalje osim upozorenja da ostaju „jedno ili dva veoma sporna pitanja“, uključujući sudbinu teritorije u regionu Donbasa, piše Radio Slobodna Evropa (RSE).

Evo na šta treba obratiti pažnju dok se rat približava četvrtoj godišnjici i dok se nastavlja američki inicijativa za mir.
Američki pritisak na Kijev…

Tramp, otkako je u januaru počeo svoj drugi mandat s mirom u Ukrajini kao istaknutim ciljem, povremeno je postavljao čvrste ili implicitne rokove i Moskvi i Kijevu. U jednom trenutku u novembru, činilo se da gotovo zahteva da Ukrajina prihvati ili odbije mirovni predlog od 28 tačaka – za koji su mnogi smatrali da je naklonjen Rusiji – do Dana zahvalnosti.

Tramp je kasnije jasno stavio do znanja da nema takvog ultimatuma, rekavši da je „rok za mene kada se završi“ i ponovio je slične signale poslednjih nedelja. Ipak, dok je posle razgovora sa Zelenskim rekao da bi sporazum mogao biti „bliži nego ikad“, takođe je rekao da će biti jasno „za nekoliko nedelja“ da li će pregovori dovesti do mira: „Moguće je da se to ne dogodi“.

Dakle, jedno ključno pitanje je da li će se SAD vratiti javnom pritisku na Zelenskog i Ukrajinu da pristanu na nacrt sporazuma – i šta kaže o teritoriji, posebno u Donbasu, gde Rusija okupira skoro celu Lugansku oblast i oko 77 odsto Donjecke oblasti.

Ruski predsednik Vladimir Putin, koji je razgovarao s Trampom telefonom nekoliko sati pre nego što je Tramp dočekao Zelenskog u svom odmaralištu Mar-a-Lago u Palm Biču na Floridi, uporno zahteva da Ukrajina povuče svoje snage iz dela Donjecke oblasti koji još drži. Njegov portparol je ponovio taj zahtev 29. decembra.

Zelenski kaže da bi predaja Rusiji teritorije koju nije uspela da osvoji u godinama borbi u kojima je poginulo mnogo vojnika na obe strane nagradila Moskvu za njenu agresiju. On je rekao da se Ukrajina može povući, ali da to područje treba da bude demilitarizovana zona kojom eventualno patrolira ukrajinska policija, a da bi se ruske trupe takođe trebalo da se povuku na sličnu udaljenost.

Ni Tramp ni Zelenski nisu mnogo ulazili u detalje o Donbasu u svojim izjavama o razgovorima koji su se fokusirali na ključne aspekte nacrta mirovnog plana od 20 tačaka koji se pojavio pošto su Kijev i njegove evropske pristalice odbili američki predlog od 28 tačaka.

Tramp je, međutim, sugerisao da ako Ukrajina uskoro ne postigne sporazum, rizikuje da izgubi ostatak regiona za koji je Putin obećao da će osvojiti silom ako ga Rusija ne dobije diplomatskim putem.

„Deo te zemlje je zauzet, deo te zemlje… može biti zauzet tokom narednog perioda od nekoliko meseci i bolje je da sada postignete dogovor“, rekao je Tramp o Ukrajini.

Takođe vredi pratiti da li Kijev i Vašington mogu da premosti ostale jazove oko dva druga ključna pitanja: bezbednosnih garancija za Ukrajinu i kontrole nad ogromnom nuklearnom elektranom Zaporižje, koju Rusija još od početka opšte invazije u februaru 2022.

…ili na Moskvu?

Tramp je takođe povremeno pretio da će pojačati pritisak na Rusiju ako smatra da odugovlači s mirovnim sporazumom. Osim uvođenja sankcija naftnim gigantima Rosnjeftu i Lukoilu u oktobru, SAD su preduzele malo koraka u tom pravcu tokom Trampovog aktuelnog mandata.

U izjavama posle razgovora s Putinom i sastanka sa Zelenskim, Tramp nije naznačio da će uskoro biti novog pritiska na Moskvu. On je rekao da razume Putinovo protivljenje privremenom prekidu vatre, za koji Zelenski sugeriše da je potreban ako Ukrajina želi da održi referendum o predloženom mirovnom sporazumu, kao i da „Rusija želi da se (rat) završi“.

Faktor Rusija

Mnogi u Ukrajini i Evropi kažu da postoji malo ili nimalo pokazatelja da Moskva želi mir pod bilo kojim drugim osim pod svojim uslovima. Ruski zvaničnici su izjavili ili naznačili protivljenje aspektima nacrta od 20 tačaka i razočaranje zbog tačaka kojih izgleda nema u njemu, poput obavezujuće zabrane da Ukrajina ikada uđe u NATO.

Što se tiče Donbasa, gotovo svakodnevno se čuju poruke koje sugerišu da Moskva neće odustati od svog zahteva za kontrolom nad celim tim regionom.

Pored televizijskog nastupa od četiri i po sata 19. decembra, Putin je obukao kamuflažnu uniformu za pojavljivanja na vojnim događajima koje je koristio da projektuje samouverenost da Rusija ima prednost na bojnom polju – usred sporog i skupog napredovanja i povremenog povlačenja – i da signalizira da ne oseća potrebu da pravi značajne ustupke.

Veliki vazdušni napadi na Kijev i druge ukrajinske gradove nisu pokazali nikakvu želju za mirom.

I van Donbasa, Rusija je poslala mešovite signale o tome da li je spremna da zamrzne linije fronta u Zaporiškoj i Hersonskoj oblasti, koje je delimično okupirala, u slučaju mirovnog sporazuma – kako je i plan od 28 tačaka zahtevao.

Putin je nedavno nekoliko puta nagovestio da nije odustao od zahteva za potpunu kontrolu nad ta dva regiona. On je 29. decembra navodno naredio ruskoj vojsci da nastavi nastojanje da zadobije kontrolu nad gradom Zaporižjem, koji je i dalje u rukama Ukrajine.

Bilo kakva značajna promena u porukama Rusije – bilo u tonu ili sadržaju – mogla bi da signalizira potencijalnu spremnost za sporazum koji bi, barem za sada, ostavio Putina bez ostvarivanja ciljeva, od teritorijalnog osvajanja do potčinjavanja Ukrajine i slabljenja NATO-a i Zapada.