Foto: Shutterstock/FriemannIme francuskog sudije Nikolasa Gijua, kome su SAD uvele sankcije, našlo se na spisku koji već 'krase' imena Al-Kaidinih terorista, članova narko – kartela, i Vladimira Putina, piše za Gardijan kolumnista Oven Džons dodajući da je to pokazalo farsu zapadnog poretka zasnovanog na pravilima.
Sankcije uvedene Nikolasu Gijuu, sudiji Pretpretresnog veća I Međunarodnog krivičnog suda, stavljaju ga na „crnu listu“ većine svetskog bankarskog sistema, te on trenutno, između ostalog, ne može obavljati kupovinu preko interneta, ne može rezervisati smeštaj u hotelima u svojoj rodnoj Francuskoj, niti može stupiti na teritoriju Sjedinjenih Američkih Država.
Kako dalje pojašnjava Džons, Giju i još dvojica sudija Međunarodnog krivičnog suda, odobrili su naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, njegovog nekadašnjeg ministra odbrane Joava Galanta, i Mohameda Deifa, nekadašnjeg komandanta vojnog krila Hamasa.
Kako je stajalo u obrazloženju Stejt departmenta u junu, „Giju i njegove kolege su se aktivno uključile u nelegitimne i neutemeljene postupke MKS-a usmerene protiv Amerike ili našeg bliskog saveznika, Izraela“.
Kako Džons dalje upozorava u svojoj kolumni, ovakav postupak je „studija slučaja o tome kako se Zapad postepeno raspada“, te dodaje kako je poruka jasna: vladavina prava ne važi za svetskog hegemona i njegove saveznike.
Kako podseća, ovo je vrlo direktno rekao i republikanski senator Lindzi Grejem, obrativši se glavnom tužiocu MKS, Karimu Kanu, koji je i sam pod sankcijama, rečima „MKS je stvoren zbog Afrike i hulja poput Putina, a ne za demokratije kao što je Izrael“.
Džons pojašnjava da su sporni nalozi za hapšenje rezultat opsežnog pravnog procesa, u čijem je fokusu bila tendencija izraelskih vlasti da pribegavaju izgladnjavanju civila, što su, kako kaže, izraelske vođe više puta i same priznale.
U proleće 2024. godine, dve američke vladine agencije zaključile su da Izrael namerno blokira humanitarnu pomoć – procenu koja je, prema zakonodavstvu SAD, zahtevala obustavljanje svih isporuka oružja. Američka vlada je, međutim, zanemarila sopstveni zakon, zaključuje Džons.
„Zar osnovni liberalni principi ne bi trebalo da obuhvataju međunarodnu vladavinu prava i nepristrasnost pravde?“, pita se Džons, ukazujući da su i druge zemlje, poput Italije i Francuske, omalovažile odluku MKS, obećavši Netanjahuu imunitet od hapšenja, u slučaju da stupi na njihovu teritoriju.
Uništavanje Gaze, neselektivno ubijanje njenog stanovništva, sistematsko gađanje civilne infrastrukture – lista bi mogla da se nastavi – doveli su do konsenzusa među stručnjacima za genocid da Izrael sprovodi genocid.
Ali za SAD i njihove saveznike, očuvanje izraelske nekažnjivosti važnije je od očuvanja bilo kakvog privida međunarodnog poretka. Pre skoro četiri decenije, tadašnji senator Džo Bajden rekao je u Kongresu da je Izrael „najbolja investicija od 3 milijarde dolara koju pravimo“, tvrdeći da bi „da nema Izraela, Sjedinjene Države morale da izmisle Izrael kako bi zaštitile svoje interese u regionu“.
SAD smatraju Izrael nezamenljivim strateškim saveznikom, zbog čega je on i najveći korisnik američke spoljne uključujući i vojne pomoći u istoriji. Vašington će nastaviti da isporučuje oružje koje omogućava izraelske ratne zločine i zatim preti svima koji pokušaju da pozovu počinioce na odgovornost.
Druge zapadne zemlje sledile su američki primer. Italija je članica Međunarodnog krivičnog suda, ali je odlučila da potkopa rad suda tako što je Netanjahuu poručila da ne bi bio uhapšen ukoliko bi posetio tu zemlju.
Isto je uradila i Francuska, koja od tada nije uspela da stane u odbranu sopstvenog državljanina koji je samo ispunjavao svoje pravne obaveze, služeći u međunarodnoj instituciji koju je i sama pomogla da se osnuje. Zar osnovni liberalni principi ne bi trebalo da uključuju međunarodnu vladavinu prava i nepristrasnost pravde?
Zapadni liberali su podeljeni između opravdavanja ili prikrivanja izraelskog genocida emitovanog uživo, i izdavanja praznih, licemernih saopštenja. Sve što je ostalo od te političke tradicije sada leži zakopano u sravnjenom pejzažu Gaze.
Veliki deo sveta bio je svedok svakodnevnih izraelskih zločina nad palestinskim narodom – uključujući i u samim Sjedinjenim Državama, gde polovina stanovništva smatra da je genocid počinjen, dok samo nešto više od trećine to negira.
Ko će ikada više prihvatiti zapadna predavanja o ljudskim pravima ili „poretku zasnovanom na pravilima“?
Iznova i iznova, zapadno nipodaštavanje međunarodnog prava pretvorilo se u stratešku katastrofu. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, američke elite ubedile su sebe da je američka vojna moć neuporediva i neosporiva.
Ta vera pomogla je da se oslobodi ilegalna invazija na Irak, koja je uništila oreol nepobedive snage oko Vašingtona i rasparala navodni moralni autoritet Zapada.
Prezir prema međunarodnom pravu ispoljen u Iraku omogućio je put za Putinovu kasniju agresiju na Ukrajinu. U Avganistanu, ratni zločini koje su počinile snage pod američkim vođstvom podstakli su ogorčenost koja je oživela talibane, završavajući se razornim vojnim i strateškim poniženjem.
Međunarodni pravni sistem je oduvek bio podešen u korist Zapada. To što se Južna Afrika usudila da optuži ključnog zapadnog saveznika za genocid pred Međunarodnim sudom pravde govori samo za sebe, kao i podrška koju je dobila iz velikog dela globalnog juga i evropskih država poput Španije.
Ista logika važi i za Međunarodni krivični sud, za koji su mnoge zapadne države pretpostavljale da će biti korišćen isključivo protiv njihovih neprijatelja ili nemoćnih nacija. To što ta pretpostavka više ne važi samo je pokazatelj zapadnog opadanja. Vođenje kampanje protiv sudija koji dosledno primenjuju zakon neće zaustaviti taj pad.
Samo će ga ubrzati. Oholost Zapada dovela je do slobodnog pada njegove moći tokom 21. veka. A do dna ima još dugo, zaključuje Džons.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
