Gardijan analizira: Šta će se kao bumerang vratiti Zapadu iz polja ubijanja Gaze?

Ali šta je učinio nama? Palestinci su „kanarinci u rudniku“, prenosi Oven Džond u kolumni za Gardijan šta mu je rekao palestinski analitičar Muhamed Šehada.

„Mi vrištimo kao upozorenje na ono što vam se uskoro sprema. Kada imate medijsko-političku elitu koja uživa, koja se raduje ubijanju naše dece da li zaista mislite da će se brinuti za vašu?“

Postoji upozorenje iz naše nedavne, zastrašujuće prošlosti koje bi trebalo da shvatimo ozbiljno.

Kolonijalizam, upozoravao je pisac Eme Sezer iz Martinka, „radi na tome da decivilizuje kolonizatora, da ga brutalizuje u pravom smislu te reči, da ga moralno ponizi, da probudi njegove zakopane instinkte – pohlepu, nasilje, rasnu mržnju i moralni relativizam“.

Užas zapadnog imperijalizma sa svom njegovom dehumanizacijom i nasiljem bio je, tvrdio je Sezer, na kraju preusmeren nazad ka Evropi u obliku fašizma. To je bio imperijalni „bumerang“, kako se složila i nemačko-američka filozofkinja Hana Arent.

Šta će se kao bumerang vratiti Zapadu iz polja ubijanja Gaze? Svaki genocid zahteva potpunu dehumanizaciju njegovih žrtava, i Palestinci nisu izuzetak.

Bili su „ljudske životinje“ i „ljudske zveri“ koje će trpeti „pakao“, izjavili su izraelski lideri.

„To je čitava nacija koja je odgovorna“, rekao je izraelski predsednik Isak Hercog. Drugi izraelski političari pozivali su na „brisanje cele Gaze sa lica Zemlje“. „Nije daleko od istine reći da postoji vrlo malo nevinih palestinskih civila“, proglasio je republikanski kongresmen Brajan Mast, dok je voditelj Foks Njuza Džesi Voters označio Palestince kao „divljake“.

Ali ta dehumanizacija prevazilazi svoje najnasilnije izraze. Nije se pravio nikakav prizvuk da palestinski život ima iole uporedive vrednosti sa izraelskim. Pogledajte šta je normalizovano.

Bolnice bombardovane i uništene, sa više od 1.700 zdravstvenih radnika ubijenih. Civili masakrirani dok su se sklanjali u školama. Više od 2,600 Palestinaca koji su od gladi ubijeni dok su pokušavali da sakupe hranu od maja.

Tinejdžeri pogođeni u različite delove tela „kao igra gađanja mete“, kako je svedočio britanski hirurg doktor Nik Mejnard. „Jednog dana su stizali pretežno sa ranama od metka u glavu ili vrat, drugog dana u grudi, trećeg dana u stomak“.

Industrijalizovano mučenje pritvorenih, od amputacija nogu prouzrokovanih povredama od lisica, do izveštaja da su se izraelski vojnici smenjivali u silovanju muškarca koristeći automatske puške M16.

Mogli bismo da nastavimo, ali sve su to užasi koji spadaju među najmračnije trenutke čovečanstva. To što su ih omogućile zapadne vlade, a zapadni mediji bodrili ili jednostavno tolerisali, imaće duboke posledice.

Isto tako i činjenica da su zapadnjaci koji su protestovali protiv ovog bezumnog barbarstva bili demonizovani, otpuštani, uklanjani sa platformi, prebijani od strane policije, hapšeni, pretilo im se deportacijom.

Posledice će imati i uništenje svega što je preostalo od takozvanog „međunarodnog poretka“, koji je torpedovan kako bi se Izrael zaštitio od odgovornosti – kao što je bio slučaj kada su sudije Međunarodnog krivičnog suda bile sankcionisane od strane SAD nakon što su izdale naloge za hapšenje izraelskih lidera zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti.

Izraelska vlada se dodatno pomerila ka krajnjoj desnici i traži savezništvo sa globalnim ekstremno desničarskim pokretima – poput onih u Francuskoj, Švedskoj, Španiji i Mađarskoj – razumevajući da su upravo te stranke njeni najpouzdaniji navijači.

Izraelski ministar za dijasporu i borbu protiv antisemitizma čak je pozvao Tomija Robinsona u zvaničnu posetu – nazvavši ga „hrabrim liderom na prvoj liniji borbe protiv radikalnog islama“.

Zapadna ekstremna desnica vidi Izrael kao uzor: etno-državu koja vodi, po njihovom viđenju, pravedni rat protiv islama.

Lider španske desničarske stranke Vox izjavio je: „Mi Evropljani moramo da vidimo šta se dešava Izraelu“, zahtevajući da bi, kako bi se zaštitila, Evropa morala da „zaustavi masovnu imigraciju i protera ilegalne imigrante. Ne želimo muslimansku Evropu“.

Kada je Izrael usvojio zakon kojim pravo na samoopredeljenje priznaje isključivo jevrejskom narodu, holandski desničarski lider Gert Vilders to je pozdravio kao „fantastično“, „primer za sve nas“, zahtevajući da njegov narod „odredi svoju sopstvenu nacionalnu državu, svoju autohtonu kulturu, svoj jezik i zastavu… to će pomoći da ne postanemo islamski“.

Poslušajte izraelskog naučnika Šmuela Ledermana kada kaže da je Gaza postala „laboratorija za genocidno nasilje“ – ali i poligon za testiranje „„novog oružja i bezbednosnih tehnologija“.

Izrael, primećuje australijski novinar Entoni Louenštajn, već dugo testira svoja izume na Palestincima, a zatim ih izvozi: špijunski softver, tehnologije za prepoznavanje lica i biometrijske baze podataka, dronove, pametne ograde i sisteme za ciljanje pomoću veštačke inteligencije.

U ovom trenutku, Palestinci prebiraju po ruševinama ne bi li izvukli svoje mrtve, moleći se da genocidni napadi konačno prestanu, dok humanitarni kamioni koje je Izrael blokirao napokon pristižu. Ali, kako je Donald Tramp primetio ranije ove godine: „Jedna civilizacija je zbrisana u Gazi“.

Nakon velikih zločina u istoriji, uvek se vodi debata o tome šta se znalo u to vreme. Uprkos izraelskoj kampanji laži, iskrivljavanja činjenica, skretanja pažnje, manipulacije i zamagljivanja istine – svi smo znali.

Ne sve užasne detalje, koje su većina medija prikrili, ali više nego dovoljno. Izraelski zločini nisu bili skriveni: njihovi lideri su se njima hvalili, a svet ih je gledao u prenosu uživo.

Cena koju su Palestinci platili prevazilazi granice naše mašte. Ali koju ćemo cenu mi platiti? Zapad je sam sebe dehumanizovao, upravo u trenutku kada je u porastu krajnja desnica koja muslimane i levicu vidi kao unutrašnje neprijatelje.

Nakon što su SAD bombardovale venecuelanske brodove za koje se tvrdilo da švercuju drogu, američki državni tužilac obećao je „isti pristup prema antifi: uništićemo celu organizaciju, od vrha do dna. Rasklopićemo je deo po deo“.

„Antifa“ – odnosno antifašizam – je fantom, bauk, etiketa koja može biti nalepljena na bilo kojeg levičarskog disidenta.

Nemojte očekivati da će nasilna dehumanizacija i distopijske vojne tehnologije usavršene u Gazi ostati tamo. Naša mračna istorija govori suprotno. Šteta što nismo naučili njene lekcije, zaključuje Džons.