Pompezne najave i novi obrt – šta je nateralo Trampa da odloži uvođenje carina EU

Jelena Žarković, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekla je da Donald Tramp nema posebnu taktiku, jer se često u roku od nekoliko dana predomisli, što je bio i slučaj sa uvođenjem carina Kini – od pompeznih najava do odustajanja.

„Niko ne govori o taktici. Kada se Tramp predomisli, vidimo da je to posledica unutrašnjih pritisaka na njega, a ne spoljašnjih. Finansijska tržišta su ozbiljno reagovala na njegovu najavu velikog paketa carina širom sveta. Američki proizvođači su reagovali, pa se on predomislio“, objasnila je Žarkovićeva.

Rizik od stagflacije

Prema njenim rečima, Evropskoj uniji je u interesu da se odlaganje uvođenja carina od strane SAD produži, jer stručnjaci procenjuju da bi Amerika u julu mogla da uđe u stagflaciju, odnosno da se uspori ekonomski rast uz istovremenu inflaciju.

„Domaći pritisak na Trampa od strane proizvođača je sve veći, pa će možda i odustati od carina prema EU, kao što je odustao u slučaju sa Kinom. Proizvodi koje EU izvozi na američko tržište su nezamenljivi za američke proizvođače“, objašnjava Žarkovićeva.

U slučaju da carine ipak budu uvedene, Žarkovićeva navodi da Srbija može da očekuje probleme na mikro nivou, jer su naši proizvodi koji se izvoze u SAD zamenljivi.

Zapleti u pregovorima i ustupci EU

U Briselu su sa olakšanjem pozdravili najnoviji obrt u politici Vašingtona o odlaganju tarifa, jer to daje šest nedelja za postizanje sporazuma, što je i bila zvanična pozicija Evropske komisije, navodi dopisnik RTS-a iz Brisela Dušan Gajić.

Ovaj obrt nije prvi put. Tramp je u februaru uveo carine od 25 odsto na uvoz čelika i aluminijuma iz EU, a početkom aprila najavio uvođenje carina od 20 odsto na sve evropske proizvode, ali ih je nekoliko dana kasnije snizio na 10 odsto, ostavljajući rok do 9. jula za postizanje rešenja.

Ursula fon der Lajen ponudila je politiku „nultih carina“ između SAD i EU, kada su odložene kontramere. EU je najavila ustupke kako bi smanjila trgovinski deficit u robnoj razmeni, poput veće kupovine američkih proizvoda, tečnog gasa i oružja.

SAD insistiraju na ukidanju evropskog poreza na dodatu vrednost, kao i na menjanju evropskih standarda u bezbednosti hrane i regulativi digitalnih usluga, kako bi američki giganti mogli slobodnije da posluju na evropskom tržištu.