Postoje samo dve opcije: Slovenija bi uskoro mogla postati „najslabija karika“ NATO, evo i zbog čega

U ovoj maloj državi bivše Jugoslavije planira se održavanje referenduma o tome da li treba povećati izdvajanja za odbranu na nivo od pet odsto BDP-a do 2035. dogovoren na nedavnom NATO samitu u Hagu.

Vrlo je verovatno da će uslediti još jedan referendum – o napuštanju Alijanse.

Slovenija je zemlja koja se ne oseća ugroženom od strane Rusije. Takođe se ne oseća ugroženom ni od Srbije.

Zbog toga je Slovenija pristupila NATO-u tek 2004. neposredno pre ulaska u EU. Još važnije, nikada nije bila „primeran član“ kada je u pitanju ispunjavanje cilja izdvajanja od dva odsto BDP-a za odbranu.

Naravno, planovi NATO-a o povećanju izdvajanja za odbranu predstavljaju izazov za Sloveniju. Pogotovo sada, kada njome upravlja koalicija levog centra u kojoj su dve partije – Socijaldemokrate i Levica – izrazito kritične prema povećanju vojnih troškova.

Levica se, štaviše, u potpunosti protivi članstvu u NATO-u i još tokom pregovora o formiranju koalicije insistirala je na održavanju obaveznog nacionalnog referenduma o tom pitanju.

Ipak, slovenački premijer Robert Golob uspeo je da izdejstvuje postepeni plan za povećanje izdvajanja za odbranu za 0,2 procentna poena godišnje, s ciljem da do 2030. ona dostignu tri odsto BDP-a.

Najvažnije je što je uspeo da taj plan usvoji u vladi, uprkos protivljenju svojih koalicionih partnera.

Ali onda se dogodilo nešto neočekivano.

Slovenački parlament usvojio je 4. jula rezoluciju, koju su predložili poslanici Levice, o održavanju nacionalnog referenduma o povećanju izdvajanja za odbranu.

Pitanje na referendumu formulisano je tako da gotovo garantuje negativan odgovor: „Da li podržavate povećanje izdvajanja Slovenije za odbranu tako da do 2030. godine iznosi tri odsto BDP-a godišnje, što trenutno iznosi oko 2,1 milijardu evra?“

Premijer je reagovao najavom da će njegova partija uskoro pokrenuti poseban referendum – ovaj put o članstvu Slovenije u NATO-u.

Robert Golob je objasnio da postoje samo dve opcije:“Ili ostajemo u NATO-u i plaćamo članarinu, ili napuštamo Alijansu“. Sve ostalo je, dodao je, „populistička obmana građana Slovenije“.

Koja je strategija premijera Goloba?

Da formuliše pitanje tako da birači moraju da odluče između povećanja izdvajanja za odbranu i izlaska iz NATO-a.

Iako je prošlogodišnje istraživanje javnog mnjenja pokazalo da većina Slovenaca podržava članstvo u NATO-u, ta slika bi mogla značajno da se promeni ako obavezna izdvajanja za odbranu porastu. Za Sloveniju bi to značilo da se oko 20 odsto nacionalnog budžeta usmeri ka vojsci.

Ipak, postoji izlaz – pregovori sa opozicijom kako bi se povukla odluka o prvom referendumu. To bi, zauzvrat, sprečilo raspisivanje drugog.

Prema navodima slovenačkih medija, upravo se o tom rešenju trenutno razgovara među političarima. A taj put je, očigledno, najbolji i za Sloveniju i za NATO.

Jer, ukoliko se ne postigne dogovor, referendumi u Sloveniji mogli bi da postanu pravi poklon protivnicima NATO-a, pre svega Rusiji, koja će pokušati da iskoristi situaciju kako bi produbila podele unutar Alijanse.