„Postignut mali napredak“: Šta se trenutno dešava sa pregovorima o Ukrajini?

Odgovarajući na pitanja novinara u ćaskanju na Votsapu, Zelenski je ponovo potvrdio svoje čvrsto odbijanje da ustupi bilo koju teritoriju, rekavši da „jasno ne želimo da se odreknemo bilo čega“, čak i dok „Amerikanci danas traže kompromis, biću iskren“.

„Nesumnjivo, Rusija insistira da se odreknemo teritorija“, rekao je u poruci kasno sinoć. „Prema zakonu, nemamo takvo pravo. Prema ukrajinskom zakonu, našem Ustavu, međunarodnom pravu, a iskreno, nemamo ni moralno pravo.“

Ukrajinski predsednik sastao se rano danas sa papom Lavom XIV u Kastel Gandolfu, papskoj rezidenciji van Rima, a kasnije će razgovarati sa premijerkom Đorđom Meloni, piše AP.

Vatikan je saopštio da je Lav „ponovio potrebu za nastavkom dijaloga i izrazio svoju hitnu želju da trenutne diplomatske inicijative dovedu do pravednog i trajnog mira“.

Sveta stolica je pokušala da ostane neutralna u ratu, nudeći solidarnost i pomoć onome što naziva „mučeničkim“ narodom Ukrajine. Lav se do sada tri puta sastao sa Zelenskim i razgovarao je telefonom barem jednom sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Papa je pozvao na prekid vatre i posebno pozvao Rusiju da učini gestove za promociju mira.

Zelenski je juče razgovarao u Londonu sa britanskim premijerom Kirom Starmerom, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom kako bi ojačao položaj Ukrajine usred sve većeg nestrpljenja američkog predsednika Donalda Trampa.

Američki i ukrajinski pregovarači završili su u subotu trodnevne razgovore usmerene na pokušaj smanjenja razlika oko mirovnog predloga američke administracije.

Glavna tačka spoticanja u planu je sugestija da Kijev mora da prepusti kontrolu nad regionom Donbas u istočnoj Ukrajini Rusiji, koja nezakonito okupira većinu, ali ne i celu teritoriju. Ukrajina i njeni evropski saveznici čvrsto su se opirali ideji predaje teritorije.

U razgovoru sa novinarima u nedelju uveče, Tramp je delovao frustrirano zbog Zelenskog, tvrdeći da ukrajinski lider „još nije pročitao predlog“.

Starmer, Makron i Merc su snažno podržali Kijev, a britanski lider je juče rekao da je pritisak za mir u „kritičnoj fazi“ i naglasio potrebu za „pravednim i trajnim prekidom vatre“.

Evropski lideri rade na tome da osiguraju da svaki prekid vatre bude potkrepljen čvrstim bezbednosnim garancijama i od Evrope i od SAD kako bi se Rusija odvratila od ponovnog napada. Tramp nije dao eksplicitne garancije u javnosti.

Zelenski i njegovi evropski saveznici su više puta optuživali Putina da sporo vodi pregovore kako bi nastavio invaziju dok njegove snage postižu spor, ali stabilan napredak u Ukrajini dok je ukrajinska infrastruktura na udaru talasa ruskih raketa i dronova.

Kako je preneo Gardijan, iz Dauning strita 10 je saopšteno da su jučerašnji razgovori sa Zelenskim doveli do „pozitivnog napretka“ u dugotrajnim naporima da se „imobilisana ruska suverena imovina koristi za podršku obnovi Ukrajine“.

Više od 180 milijardi funti ruske imovine je zamrznuto u evropskim bankama i finansijskim institucijama otkako je Putin pokrenuo svoju potpunu invaziju na Ukrajinu 2022. godine.

Lideri EU sastaće se 18. i 19. decembra u pokušaju da potpišu dugo očekivani predlog Evropske komisije da se 78 milijardi funti zamrznute imovine usmeri u „kredit za reparacije“ koji bi Kijevu otišao sledeće godine.

Ovaj predlog zasniva se na ideji da će Moskva na kraju platiti Kijevu reparacije za kolosalnu štetu koju su prouzrokovale borbe. Kijev bi koristio reparacije od Moskve da otplati kredit EU, osiguravajući da će finansijske institucije koje drže imovinu dobiti novac nazad.

Iako većina zemalja EU podržava plan, on je naišao na snažan otpor Belgije. Oko 160 milijardi funti ruske imovine je imobilisano u Euroclear-u, centralnom depozitaru hartija od vrednosti u Briselu, a belgijska vlada je zabrinuta da će snositi odgovornost za bilo kakvu zaplenu i suočiti se sa odmazdom Moskve.

Ujedinjeno Kraljevstvo je spremno da preda osam milijardi funti imovine zamrznute u Britaniji kako bi podržalo Ukrajinu, ali to želi da učini zajedno sa drugim evropskim zemljama.

Starmer će u petak razgovarati o ovom pitanju sa svojim belgijskim kolegom Bartom de Veverom, koji je pod pritiskom drugih lidera EU. Portparol belgijskog premijera rekao je da će se sastati sa Starmerom u Dauning stritu kako bi razgovarali o „prioritetima poput migracije, podrške Ukrajini, evropske bezbednosti i međusobnog ekonomskog rasta“.

Zelenski, koji je upozorio da njegova zemlja „ne može da se snađe“ bez evropske i američke podrške, rekao je da su razgovori bili produktivni i da su postigli „mali napredak ka miru“.

Rekao je da bi planovi Ukrajine i Evrope za mirovni sporazum trebalo da budu spremni do sutra kako bi se podelili sa SAD.

Američki zvaničnici tvrde da su u završnoj fazi postizanja sporazuma, ali da nema mnogo znakova da su Ukrajina ili Rusija spremne da potpišu postojeći okvirni sporazum koji je sastavio Trampov pregovarački tim.

Uzajamni napadi dronovima

U međuvremenu, nastavljeni su napadi. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da je Rusija sinoć ispalila 110 dronova različitih tipova širom zemlje. Rečeno je da je protivvazdušna odbrana neutralisala 84 drona, a da je još 24 pogodilo svoje ciljeve.

Nekoliko regiona Ukrajine suočilo se danas sa vanrednim nestašicama struje zbog prethodnih ruskih napada na energetsku infrastrukturu, prema podacima ukrajinskog nacionalnog energetskog operatera Ukrenerga.

Ukrajina je, sa svoje strane, nastavila napade dronovima na Rusiju.

Ruska protivvazdušna odbrana uništila je 121 ukrajinski dron preko noći iznad raznih ruskih regiona i okupiranog Krima, saopštilo je danas rusko Ministarstvo odbrane, preneo je AP.

U Čuvašiji, regionu oko 900 kilometara severoistočno od granice sa Ukrajinom, u napadu su oštećene stambene zgrade i povređeno je devetoro ljudi, rekao je lokalni guverner Oleg Nikolajev u onlajn saopštenju.

Ukrajinska služba bezbednosti izvršila je napad dronom na terminal za tečni naftni gas u luci Temrjuk u ruskom Krasnodarskom kraju 5. decembra, prema rečima zvaničnika upoznatog sa operacijom koji je razgovarao sa Asošijejted presom.

Borbe za Mirnograd

Ruski general Valerij Gerasimov izjavio je danas da moskovske snage napreduju duž cele linije fronta u Ukrajini i da ciljaju opkoljene ukrajinske trupe u gradu Mirnograd.

Na sastanku na komandnom mestu sa oficirima grupe Centar koja se bori u Dnjepropetrovskoj oblasti Ukrajine, Gerasimov je rekao da je predsednik Vladimir Putin naredio poraz ukrajinskih snaga u Mirnogradu, gradu sa oko 46.000 stanovnika pre rata, istočno od Pokrovska, piše Rojters.

Gerasimov je rekao da je Rusija preuzela kontrolu nad više od trideset odsto zgrada u Mirnogradu.

Rusija, koja koristi sovjetski naziv Krasnoarmejsk da bi označila susedni Pokrovsk, kaže da je zauzela ceo grad i tvrdi da je takođe opkolila ukrajinske snage u Mirnogradu, koji Rusi zovu Dimitrov.

Ukrajina je više puta negirala ruske tvrdnje da je Pokrovsk pao i kaže da njene snage i dalje drže deo grada i da se bore u Mirnogradu.

Rusija trenutno kontroliše 19,2 odsto Ukrajine, uključujući Krim, koji je anektirala 2014. godine, Lugansk, više od 80 odsto Donjecka, oko 75 odsto Hersona i Zaporožja, i delove Harkovske, Sumske, Nikolajevske i Dnjepropetrovske oblasti.

Ukrajina tvrdi da drži svoje odbrambene linije i primorava Rusiju da plati visoku cenu za ono što naziva relativno skromnim dobicima.

Putin je prošle nedelje rekao da će Rusija silom preuzeti potpunu kontrolu nad ukrajinskim regionom Donbasa ukoliko se ukrajinske snage ne povuku, što je Kijev kategorično odbacio.