Približava se Trampov rok, hoće li pritisak promeniti tok rata u Ukrajini?

Istovremeno, rekao je da nije jasno hoće li finansijske kazne potaknuti ruskog predsednika Vladimira Putina na primirje i rekao novinarima da bi njegov specijalni izaslanik Stiv Vitkof mogao otputovati u Moskvu 6 ili 7. avgusta, nakon posjete Izraelu, piše Radio slobodna Evropa (RSE).

Ako Tramp uvede sankcije Rusiji pre ili nakon isteka desetodnevnog roka koji je izneo prošle sedmice – 8. avgusta, to će biti prvi put da je kaznio Kremlj u više od šest meseci otkako je preuzeo dužnost u januaru, nakon predizbornih obećanja da će brzo posredovati u okončanju najvećeg rata u Evropi od 1945. godine.

Pretnja novim sankcijama dolazi dok Rusija napreduje na bojnom polju i udara na ukrajinske gradove zračnim napadima poput napada raketama i dronovima u kojem je ove sedmice u Kijevu ubijeno najmanje 31 osoba, od kojih je petero dece – nemilosrdni napadi koje je Tramp u svojim komentarima 31. jula nazvao „odvratnim“.

Može li to dovesti do prekretnice u ratu? Evo šta treba pratiti.

Hoće li Vitkof napraviti razliku?

Iako je Tramp sugerisao da je uvođenje sankcija sada neizbežno, slanje Vitkofa, koji se od januara više puta sastao s Putinom, moglo bi biti poslednji pokušaj da se Kremlj natera da popusti pre isteka roka.

Ali šanse za to čini se da su male, a državni sekretar Marko Rubio rekao je da nenajavljeni razgovori ove sedmice s „nekim od Putinovih vodećih ljudi“ nisu doneli napredak u „postizanju određenog razumevanja o putu napred koji bi vodio ka miru“.

Tri runde direktnih pregovora u Istanbulu u maju i junu takođe su ostavile Rusiju i Ukrajinu kilometrima udaljene po ključnim pitanjima koja su prepreka bilo kakvom prekidu vatre ili sveobuhvatnom mirovnom sporazumu.

„Rusija neće praviti nikakve daljnje ustupke“, rekao je politički komentator Ivan Preobraženski za Current Time 1. avgusta.

„Kremlj je shvatio da je Tramp shvatio da se vara. Kao rezultat toga, Moskva se u suštini priprema za prekid odnosa – povratak na format koji je postojao pre otprilike šest meseci pod Bajdenom.“

Druga strana: Putin bi mogao Vitkofovu posetu videti kao priliku da uveri Belu kuću da odustane od pretnje sankcijama ili da promeni svoj trenutni kurs i vrati se prebacivanju velikog dela krivice za nedostatak napretka prema miru na Kijev, kao što je Tramp radio do poslednjih sedmica, kada je počeo pokazivati sve veću frustraciju Rusijom.

Iako je Tramp u poslednje vreme usmeravao svoj bes prema Moskvi, on je takođe naglasio da su potrebne dve strane da bi se postigao dogovor i da Ukrajina mora učiniti „ono što mora“ da bi okončala rat. „I Rusija i Ukrajina moraju pregovarati o prekidu vatre i trajnom miru. Vreme je da se postigne dogovor“, rekao je 31. jula Dćon Keli, vršilac dužnosti američkog predstavnika pri UN-u.

Dakle, iako je Ukrajina pristala na prekid vatre koji je predložio Tramp, a Rusija nije, Moskva bi mogla videti priliku za pokušaj da natera Vašington da pritisne Kijev na ustupke.

Koje sankcije – i hoće li delovati?

Tramp nije precizirao koje sankcije planira uvesti, ali je jasno stavio do znanja da bi one mogle uključivati „vrlo oštre tarife“ samoj Rusiji i, kako je rekao 28. jula, „možda… sekundarne tarife“ za zemlje koje trguju s Moskvom.

Prve bi verovatno imale mali uticaj, kažu analitičari, jer je obim američko-ruske trgovine mali. Sekundarne tarife mogle bi biti mnogo značajnije, posebno kada je reč o nafti i plinu, najunosnijem ruskom izvozu. U intervjuu za Fox News Radio, Marko Rubio je napomenuo da izvoz nafte donosi „ogroman deo“ prihoda Rusiji.

Ali postoje rizici: Kina, Indija i Turska su daleko najveći kupci ruske sirove nafte, a takođe su i među glavnim kupcima njenih naftnih derivata, tako da bi sekundarne tarife mogle zakomplikovati odnose sa sve tri države.

U međuvremenu, nagrade su neizvesne, Kremlj ne pokazuje znakove da će napraviti bilo kakve ustupke, a Kina, čini se, nije voljna odustati od svoje podrške ruskom ratu protiv Ukrajine.

Rubio je rekao da Tramp ima „mnogo opcija“, uključujući sekundarne sankcije na prodaju ruske nafte i „sektorske bankarske sankcije koje bi takođe bile vrlo snažne“. Ali u svojim izjavama 31. jula, Tramp je, čini se, umanjio šanse da bi kaznene mere mogle uticati na Putina.

„Ne znam da li ga sankcije zabrinjavaju“, rekao je.

Hoće li Tramp istrajati ili odustati?

Osim sankcija, ključno pitanje je hoće li Tramp i dalje pokazivati interes za okončanje ruskog rata protiv Ukrajine u narednim mesecima ili će se povući, kao što su on i drugi zvaničnici administracije više puta sugerisali.

U nekom trenutku, Tramp će morati odlučiti „koliko će se nastaviti angažovati u nastojanjima da se postigne prekid vatre ako jedna od dve strane nije zainteresovana za to““, rekao je Rubio, dodajući da „očigledno predsednik neće čekati večno“.

Čak i pre izbora prošlog novembra, Tramp je nagovestio da bi mogao koristiti kombinaciju sankcija Rusiji i podrške Kijevu, uglavnom u obliku isporuka oružja, kako bi zemlje prisilio na mirovni sporazum.

Po pitanju oružja za Kijev, nije jasno koliko je Tramp daleko spreman ići. Sredinom jula, kada je postavio rok od 50 dana za mir – koji je ove sedmice smanjio na 10 dana – takođe je najavio planove za jačanje ukrajinskog arsenala, ali ne kroz direktne isporuke.

Umesto toga, opisao je aranžman u kojem bi članice NATO-a slale postojeće oružje poput raketnih sistema Patriot u Ukrajinu i nadoknađivale ga kupovinom novog od Sjedinjenih Država – ili jednostavno kupovale američko oružje i slale ga u Kijev.

Ali pitanje je koliko će oružja na ovaj način stići u Ukrajinu u bliskoj budućnosti i koliko brzo će stići tamo.

U međuvremenu, Tramp nije odobrio nove isporuke oružja Ukrajini u okviru programa, koji je često koristio njegov prethodnik Džozef bajden, a koji predsedniku daje ovlaštćenje da šalje oružje iz postojećih zaliha. Kada je Tramp preuzeo dužnost, na raspolaganju je bilo oko 4 milijarde dolara u okviru Predsedničkog ovlašćenja za povlačenje oružja (PDA).

Šta će se dogoditi na ratištu?

Ukrajinske snage su ostvarile malo napredaka na ratištu otkako je velika kontraofanziva propala 2023. godine. Rusija od tada osvaja dodatne teritorije – iako sporo i uz ogromne gubitke.

Kada je Tramp 14. jula najavio rok od 50 dana, kritičari su upozorili da će to Rusiji dati više vremena da krene napred pre nego što se suoči sa sankcijama ili drugim merama, slabeći poziciju Kijeva u bilo kakvim pregovorima o teritoriji.

Mnogo kraći rok ublažava te zabrinutosti, a analitičari su rekli da Rusija u svakom slučaju nema kapacitet da u skorije vreme preuzme u celosti ono što neosnovano prisvaja – kopnene regije Donjeck, Lugansk, Zaporžje i Herson, pored Krima.

Međutim, do sada Rusija nije pokazala znakove popuštanja u svojim naporima da napreduje na terenu, i nema naznaka da će rok 8. avgusta – ili sankcije koje će verovatno uslediti – to promeniti.

AFP je 1. avgusta, pozivajući se na vlastito istraživanje, izjavio da je Rusija u julu lansirala više dronova na Ukrajinu nego u bilo kojem mesecu od početka invazije 2022. godine.

Istog dana, Putin je izrazio samopouzdanje, rekavši da cilj Moskve za rat ostaje nepromenjen, dok je istovremeno tvrdio da ruske snage napreduju duž cele linije fronta uprkos onome što je opisao kao želju Zapada da zaustavi njihovo napredovanje.

„U narednim mesecima, Rusija će povećati pritisak na Ukrajinu i, naravno, pokušaće novu ofanzivu pre nego što nastupi zima“, rekao je politički komentator Ivan Preobraženski za Current Time, rusku televizijsku i digitalnu mrežu RSE-a.