Profesor o Venecueli: Sa stanovišta međunarodnog prava – flagrantno kršenje Povelje UN, upadamo u svet globalnog nereda

Mnogi smatraju, navodi on, da je ovde posredi plasman nove-stare doktrine nacionalne bezbednosti SAD – Amerika (treba da pripada) Sjedinjenim Američkim Državama.

Profesor političke filozofije i istraživač na Institutu za tehnologiju u Montereju Dejan Mihailović nije iznenađen napadom SAD na Venecuelu.

„Napad je najavljivan mesecima unazad. Vidi se po intervenciji da je brižljivo pripreman i uspešan, u smislu da je Maduro uhvaćen i odveden u SAD. Međutim, sa sa stanovišta međunarodnog prava ovo je flagrantno kršenje Povelje Ujedinjenih nacija. Polako upadamo u svet takozvanog globalnog nereda“, rekao je on.

Buduće suđenje Nikolasu Maduru u SAD je, objašnjava, deo strategije koja bi trebalo da da nekakav legitimitet vojnoj operaciji u Venecueli.

„Međutim, to je veoma problematično upravo zbog toga što su vašingtonske strategije borbe protiv trgovine drogom bile uglavnom neuspešne. Drugo pitanje je šta je sa narkobandama na tlu Sjedinjenih Američkih Država? Šta se događa kada droga dospe na američko tlo?“, naveo je on neka od brojnih pitanja.

I baš zbog tih pitanja, dodaje, mnogi analitičari smatraju da je problem sa drogom samo paravan.

„Veruju da je, u suštini, posredi plasman nove doktrine nacionalne bezbednosti SAD koja, mnogi su to primetili, dobrano podseća na Monroovu doktrinu iz 1823. godine – Amerika (treba da pripada) Sjedinjenim Američkim Državama. Bez obzira na izvore nafte koje poseduje Venecuela, na njena prirodna bogatstva, na ilegalnu trgovinu drogom, da je osnovni motiv SAD to da imaju potpunu dominaciju nad američkim kontinentom“, kazao je on.

Sve i da prihvatimo hipotezu da je Nikolas Maduro bio umešan u trgovinu drogom, pre samo nekoliko nedelja je Donald Tramp ukazaom pomilovao Orlanda Hernandeza, bivšeg predsednika Hondurasa koji je optužen i osuđen na 45 godina robije zbog šverca kokaina, podeća profesor Mihailović.

„Dakle, to je neka vrsta duplih standarda zbog kojeg je i javnosti u SAD, ali i u svetu teško da shvati o čemu se ovde zapravo radi“, kazao je.

Američke institucije, nastavlja, nisu pružile nijedan dokaz za svoje tvrdnje.

„Već mesecima SAD dejstvuju u regionu Karipskog mora sa lovcima, bombarderima, ratnim brodovima, napadajući čamce koje više podsećaju na lego kocke nego na neko ozbiljno plovilo koje je u stanju da prenese tone kokaina. Ne mogu da kažem da nećemo imati neke dokaze u budućnosti, ali sve nekako miriše na montiran proces. I i mislim da će Tramp imati dosta poteškoća da objasni javnom mnjenju zašto je Venecuela na tapetu i zašto bi eventualno Kolumbija bila sledeća, pa čak i Meksiko“, kazao je on.

Upitan ko će preuzeti vlast u Venecueli, Mihailović odgovara da bi to trebalo da budu potpredsednica Delsi Rodrigez ili (ako je ona onemogućena) predsednik Skupštine – koji je njen brat.

„Sada svi čekamo da vidimo reakciju najvećeg dela naroda Venecuele. Moguće je da Madurovi protivnici sada likuju i slave jer je on okarakterisan kao autokrata sa sumnjivom dozom legitimiteta, ali Maduro ima i pristalice. Moguće je i da deo Venecuelanaca, bez obzira što nije sarađivao sa Madurovim režimom, reaguje iz prosto rodoljubivih razloga. Istorija odnosa SAD i Latinske Amerike je komplikovana. I dalje postoji veoma jako kolektivno podozrenje prema Vašingtonu. Tu je i solidarnost ostalih zemalja. Meksiko je osudio napad, baš kao i Lula da Silva u Brazilzu, Gustavo Petro u Kolumbiji, Ortega u Nikaragvi, kubansko rukovodstvo. Moskva i Peking su reagovali“, naveo je on.

Profesor ističe – ako ovo „prođe“, može da postane jedan vrlo opasan model koji će se primenjivati svuda u svetu, ako određene politike u trećim zemljama „nisu po ukusu supersila“.

Svet prolazi kroz duboku krizu kapitalizma, u kojem ratovi postaju roba, naglašava on.

„Od Gaze, Sudana, pograničnih sukova u Aziji, rata u Ukrajini koji toliko traje… Prema mom mišljenju, najdrastičniji oblik borbe samog sistema da preživi je to njegovo insistiranje na ratu, normalizacija rata i političkog ekstremnog nasilja. Mislim da svi građani planete treba da se zabrinu i da se združeni pozabavimo činjenicom da li su ljudi koji vode naše države podobni za tako nešto. Mislim da je ovo kriza kapitalizma kao svetskog sistema i kriza liberalnog modela demokratije. Nažalost, kada je liberalni model demokratije u krizi, onda kapitalizam pribegava svom miljeniku – a to je fašizacija sveta. Svet skreće opasno u desno“, zaključio je on.