Zašto Putin toliko želi Donbas?

Ruski lider se, podsetimo, nedavno sastao sa američkim predsednikom Donaldom Trampom na Aljasci, na prvom rusko-američkom samitu za više od četiri godine. Gotovo celokupni tročasovni sastanak iza zatvorenih vrata proveli su razgovarajući o tome kako bi kompromis u vezi sa Ukrajinom mogao da izgleda, navode izvori koji su želeli da ostanu anonimni zbog osetljivosti teme.

Govoreći nakon sastanka pored Trampa, Putin je izjavio da se nada da će taj susret otvoriti put ka miru u Ukrajini ali nijedan od dvojice predsednika nije izneo konkretne detalje o onome što su razgovarali.

U najdetaljnijem izveštaju iz ruskih izvora do sada o Putinovoj ponudi na samitu, Rojters je uspeo da iznese okvir onoga što Kremlj želi da vidi u mogućem mirovnom sporazumu kojim bi se okončao rat.

Suštinski, rekli su ruski izvori, Putin je ublažio teritorijalne zahteve koje je izneo u junu 2024. godine, kada je zahtevao da Kijev preda čitave četiri oblasti koje Moskva smatra delom Rusije: Donjeck i Lugansk na istoku Ukrajine – koji zajedno čine Donbas – kao i Herson i Zaporožje na jugu.

Kijev je odbacio te uslove smatrajući ih ravnima kapitulaciji.

U novom predlogu, ruski predsednik i dalje insistira na tome da se Ukrajina potpuno povuče iz delova Donbasa koje još uvek kontroliše, navode tri izvora. Zauzvrat, međutim, Moskva bi zaustavila ofanzivu na trenutnim linijama fronta u Zaporožju i Hersonu.

Prema procenama SAD i otvorenim izvorima, Rusija kontroliše oko 88 odsto Donbasa i 73 odsto teritorije Zaporožja i Hersona.

Moskva je takođe spremna da u okviru mogućeg sporazuma preda male delove Harkovske, Sumske i Dnjepropetrovske oblasti koje trenutno kontroliše, rekli su izvori.

Putin i dalje insistira i na prethodnim zahtevima da se Ukrajina odrekne ambicija da pristupi NATO-u, kao i na pravno obavezujućem sporazumu sa vojnom alijansom predvođenom SAD kojim bi se garantovalo da neće biti daljeg širenja na istok.

Takođe zahteva ograničenja za ukrajinsku vojsku i sporazum kojim bi se zabranilo raspoređivanje zapadnih trupa na ukrajinskoj teritoriji kao deo mirovnih snaga, navode izvori.

Putin godinama koristi Donbas za manipulaciju

Godinama je Putin pokušavao da iskoristi Donbas kako bi manipulirao ukrajinskom vladom. Pre nego što je započeo invaziju punog obima februara 2022, koristio je pobunu koju su podržavali Rusi u tom regionu kao sredstvo pritiska protiv ukrajinskih težnji ka pridruživanju zapadnim organizacijama poput NATO-a.

A sada, u četvrtoj godini rata, ne želi samo da zauzme Donbas, već i da ga iskoristi kako bi politički oslabilo predsednika Zelenskog, kažu analitičari, prenosi Njujork tajms.

Bivši ukrajinski zvaničnici i politički analitičari smatraju da bi jedini način da predsednik Zelenski ubedi Ukrajince da se odreknu teritorije bio obezbeđivanje bezbednosnih garancija podržanih od strane SAD.

Takve garancije Ukrajini izmiču otkako je Donald Tramp isključio mogućnost članstva u NATO-u.

Međutim, te garancije morale bi da budu snažne – na primer, kombinacija evropskih trupa i američke vazdušne podrške – kako bi se Rusija odvratila od budućih napada.

Balaž Jarabik, bivši politički savetnik Evropske unije u Kijevu, rekao je da je Ukrajina možda došla do tačke u kojoj bi mogla prihvatiti predaju teritorije „za mirovni sporazum koji donosi zapadne bezbednosne garancije Ukrajini“.

„Ako bi zauzvrat mogla da se reši Donbasa“, dodao je, „mislim da bi to prihvatila“.

Tramp je ove teritorijalne ustupke predstavio kao „razmenu teritorije“, sugerišući da bi Rusija, koja trenutno kontroliše gotovo 20 odsto Ukrajine, mogla da vrati deo teritorije – verovatno male delove u severoistočnoj Ukrajini.

Administracija Trampa veruje „da su ove razmene teritorija zaista korisne za Ukrajinu, jer smatraju da će Donbas uskoro pasti, a tada Ukrajina više neće imati nikakve adute za dalje pregovore“, rekao je Maksim Skričenko, predsednik Centra za transatlantski dijalog, istraživačke organizacije sa sedištem u Kijevu.

Ukrajinci to vide drugačije, dodao je. Rusko napredovanje u regionu bilo je sporo tokom poslednje tri godine. Predaja preostalog dela Donbasa sada bi takođe značila da se Rusiji predaju gradovi i utvrđenja koja bi joj mogla pomoći da započne neku buduću invaziju.

Zašto Rusi žele Donbas?

Ukrajinske oblasti Donjeck i Lugansk zajedno poznate kao Donbas bile su industrijski centar u sovjetsko doba, mesto ugljenokopa i čeličana.

Međutim, oblast Donbasa takođe ima plodno poljoprivredno zemljište, važne reke i obalu na Azovskom moru, piše CNN.

Donbas se nekada smatrao proruskim zabačenim regionom. Mnogi od tadašnjih 6,7 miliona stanovnika govorili su isključivo ruski, bez znanja ukrajinskog, a devet od deset ljudi glasalo je za proruskog predsednika Viktora Janukoviča na izborima 2010. godine, podseća Njujork tajms.

Kada su prodemokratski i proevropski protesti naterali Janukoviča da podnese ostavku početkom 2014, Rusija je brzo reagovala. Prvo je zauzela poluostrvo Krim. Zatim je podstakla separatističke pokrete koji su, uz pomoć ruskih trupa, zauzeli trećinu Donbasa u sukobu koji je bio uvod u aktuelni rat.

Ukrajinska vlada je razmatrala mogućnost davanja autonomije određenim delovima Donbasa kako bi se rešio sukob, na osnovu mirovnog sporazuma postignutog u februaru 2015. godine u Belorusiji.

Ipak, Putin je želeo da bilo kakav autonomni Donbas ima pravo veta na odluke Kijeva, posebno one koje se tiču članstva u NATO-u.

„Cilj je bio da se Ukrajina pretvori u zemlju koja ne može da ostvaruje pun suverenitet – naročito kada je reč o njenoj spoljnoj politici“, rekao je Hari Nedelku, viši direktor u istraživačkoj organizaciji Rasmusen Global za Njujork tajms.

Kako su se pregovori odugovlačili, Volodimir Zelenski, tada politički novajlija, kandidovao se za predsednika Ukrajine 2019. godine sa obećanjem da će doneti mir sa Rusijom.

Zelenski je pobedio. U to vreme bio je otvoren za ideju kompromisa i dodeljivanja „specijalnog statusa“ Donbasu. Verovao je da bi mogao da postigne dogovor kojim bi se okončao rat na mirovnom samitu sa Putinom u Parizu, u decembru 2019. godine.

Ali se kod kuće suočavao s političkim pritiskom da ne postigne bilo kakav sporazum koji bi značio odricanje od ukrajinske kontrole nad Donbasom.

„Delovalo je kao da možete da se dogovorite s Rusima“, rekao je Igor Novikov, tadašnji predsednički savetnik, ističući da je Moskva pristala na razmenu zarobljenika i delovala kao da želi pregovore.

„Ali čim se taj sastanak u Parizu dogodio, mislim da je Zelenski zapravo bio prvi koji je shvatio da se s Rusijom ne može napraviti dogovor“, rekao je. „I on je tada napravio zaokret – što je razljutilo Putina“.

U februaru 2022. Rusija je započela punu invaziju na Ukrajinu, sravnivši sa zemljom gradove u Donbasu i nateravši milione ljudi da napuste svoje domove. Šokiran invazijom, Zelenski je izgledao kao da razmatra mogućnost davanja određenog oblika autonomije Donbasu.

„Možemo razgovarati i pronaći kompromis o tome kako će ti regioni nastaviti da žive“, rekao je za ABC News nedelju dana nakon početka invazije.

Ali nakon što su ukrajinske snage odbile ruske trupe, a masakri nad ukrajinskim civilima postali javno poznati, njegovo mišljenje se ponovo promenilo. Počeo je da se zalaže za povratak Donbasa, uključujući i one delove koje je Rusija zauzela pre invazije.

Jarabik, sada analitičar u R. Politik, firmi za političke analize u Evropi, rekao je da je Ukrajina tada promenila stav, što se ogledalo u krvavim borbama za zadržavanje grada Bahmuta. Nakon dugih borbi koje su naterale Rusiju da izgubi mnogo vojnika, Ukrajina je počela polako da se povlači.

„U suštini, Ukrajina je menjala teritoriju za ruske živote“, rekao je Jarabik.

Kako je Rusija napredovala na bojištu, Zelenski je prvi put prošle jeseni govorio o ideji privremenog odricanja od okupiranih teritorija u zamenu za bezbednosne garancije o ulasku u NATO.

Tramp je odbacio tu ideju.

Međutim, kao pobeda za Zelenskog, Tramp je prošle nedelje izjavio da će Sjedinjene Države učestvovati u bezbednosnim garancijama za Ukrajinu. Marko Rubio, državni sekretar SAD i savetnik za nacionalnu bezbednost, vodi napore da se dogovore detalji.

Pravo pitanje je da li bi Rusija prihvatila takve garancije. Ukrajina želi zaštitu nalik NATO-u, ali Rusija je pre deset godina započela rat u Donbasu pod izgovorom da bi blokirala put Kijeva ka NATO-u. Zašto bi Rusija sada dozvolila ozbiljne bezbednosne garancije?

„Dakle, u suštini, vraćamo se na početak“, rekao je Nedelku, analitičar iz Rasmussen Global. Osim ako se ne izvrši pritisak na Putina, rekao je, „u skorijoj budućnosti se ništa neće dogoditi“ u pregovorima o miru. Umesto toga, dodao je, „vidim da će se sukobi nastaviti“.

Šta kažu Ukrajinci o eventualnoj predaji Donbasa?

Većina Ukrajinaca i dalje se protivi predaji bilo koje teritorije Rusiji, pokazuju ankete, a ukrajinski Ustav zabranjuje odricanje od teritorije. Pred predsednikom Zelenskim je izbor – ili da podrži nešto što je nepopularno među Ukrajincima, ili da rizikuje da izazove bes Donalda Trampa.

„To je otrovna pilula“, rekao je Vadim Pristajko, bivši ministar spoljnih poslova. „Ukrajina će morati da je proguta, a onda ćemo videti kako će to svariti“, preneo je Njujork tajms.

Zelenski je izbegavao novinarska pitanja o tome da li bi predao deo teritorije, rekavši da o toj temi može razgovarati jedino sa Putinom – koji još uvek nije pristao da se sastanu.

Za Ukrajince, ankete pokazuju da su bezbednosne garancije apsolutno ključni deo bilo kakvog potencijalnog sporazuma – bilo da se radi o teritoriji ili nečem drugom.

„Ljudi u Ukrajini će prihvatiti razne oblike bezbednosnih garancija“, rekao je za BBC Anton Gruščecki, direktor Međunarodnog instituta za sociologiju u Kijevu, „jer su one neophodne“.

Za Jevhena Tkačova, radnika hitne službe u Kramatorsku, razmena teritorije mogla bi se uzeti u obzir samo uz „prave garancije, a ne samo pismena obećanja“.

„Samo tada, otprilike, bio bih za to da se Donbas da Rusiji“, rekao je. „Ako Britanska kraljevska mornarica bude stacionirana u luci Odesa, onda se slažem“.

Dok se različiti putevi ka miru predlažu i razmatraju – ponekad u stilu sklapanja poslova koji preferira predsednik Tramp – postoji rizik da se izgubi iz vida stvarni ljudi koji su uključeni: ljudi koji su već preživeli deceniju rata i koji bi sada mogli da izgube još više u zamenu za mir.

Donbas je bio mesto puno Ukrajinaca iz svih slojeva društva, rekao je ukrajinski istoričar Vitalij Dribnjica. „Ne govorimo samo o kulturi, o politici, o demografiji – govorimo o ljudima“, rekao je.

Donjeck možda nema kulturni ugled kao, na primer, Odesa, rekao je Dribnjica. Ali to je Ukrajina. „I svaki kutak Ukrajine, bez obzira na to da li ima neki veliki kulturni značaj ili ne, jeste Ukrajina“, navpdi ukrajinski istoričar.