Putin i Tramp sutra na Aljasci: O Ukrajini bez Ukrajine, ishod neizvestan

Samit će se održati u bazi Elmendorf–Ričardson, izvan Ankoridža, s početkom oko 11.30 po lokalnom vremenu (21.30 po srednjeevropskom vremenu) i obuhvatiće susret Putina i Trampa, kao i sastanak delegacija, izjavio je danas Putinov savetnik za spoljnu politiku Jurij Ušakov.To je Putinovo prvo putovanje u SAD od 2015. kada je učestvovao na Generalnoj skupštini UN u Njujorku, navodi AP i dodaje da pošto SAD nisu članica Međunarodnog krivičnog suda, koji je 2023. izdao nalog za hapšenje Putina zbog optužbi za ratne zločine, Vašington nema obavezu da ga uhapsi.

Obe strane potvrdile su da će na sastanku učestvovati samo Putin i Tramp, uprkos početnim nagoveštajima da bi mogao učestvovati i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Kremlj se dugo protivio susretu Putina i Zelenskog, barem dok se ne postigne mirovni sporazum spreman za potpisivanje.

Putin je prošle nedelje izjavio da nije protiv sastanka sa Zelenskim, „ali je potrebno stvoriti određene uslove a oni su „još daleko“. To je izazvalo strahovanja da bi Ukrajina mogla biti isključena iz pregovora, ukazuje AP i ističe da su Kijev i evropski saveznici naglasili da mir ne može biti postignut bez učešća Ukrajine.

Zelenski je u sredu bio u Berlinu na virtuelnim sastancima sa Trampom i evropskim liderima kako bi obezbedio da Ukrajina i njeni saveznici budu saslušani pre samita.

Ukrajinski predsednik je tada rekao da Putin „blefira“ u vezi sa vojnom snagom i efikasnošću sankcija i da „pokušava da izvrši pritisak… na svim sektorima ukrajinskog fronta“ kako bi pokazao da je Rusija „sposobna da okupira celu Ukrajinu“. U stvarnosti, sankcije „teško pogađaju ratnu ekonomiju Rusije“, rekao je Zelenski., dodaje agencija i podseća da se on danas u Londonu sastao i sa britanskim premijerom Kirom Starmerom.

Putinov dolazak na samit biće i prva poseta jednog ruskog lidera Aljasci koja je bila deo carskog carstva do 1867. godine, navela je ruska državna novinska agencija TASS.

Rusija je počela kolonizaciju Aljaske u 18. veku, a car Aleksandar II ju je 1867. prodao SAD za 7,2 miliona dolara. Kada je otkriveno da poseduje ogromne resurse Rusi su zažalili, navodi AP i dodaje da je posle raspada SSSR-a, Aljaska u Rusiji bila predmet nostalgije i šala.

Uoči samita, ocenjuje AP, Tramp deluje sve frustriraniji zbog Putinovog odbijanja da obustavi bombardovanje Ukrajine.

Kijev je pristao na prekid vatre, insistirajući da to bude prvi korak ka miru.Moskva je iznela uslove za prekid vatre koje Zelenski ne može da prihvati, poput povlačenja ukrajinskih snaga iz četiri oblasti koje je Rusija nezakonito anektirala 2022, obustave mobilizacije i zamrzavanja isporuka zapadnog oružja.

Za širi mirovni sporazum, Putin traži da Kijev prepusti anektirane oblasti (koje Rusija ne kontroliše u potpunosti) i Krim, da odustane od ulaska u NATO, ograniči broj svojih oružanih snaga i prizna ruski kao zvanični jezik ravnopravan sa ukrajinskim.

Zelenski insistira da svaki mirovni sporazum mora da sadrži čvrste bezbednosne garancije koje će zaštititi Ukrajinu od buduće ruske agresije.

Putin je upozorio Ukrajinu da će se suočiti sa težim uslovima za mir dok ruske snage prodiru u druge oblasti kako bi, kako je rekao, stvorile „zaštitnu zonu“. Neki analitičari sugerišu da bi Rusija mogla da ponudi razmenu tih novoosvojenih teritorija za teritoriju pod ukrajinskom kontrolom u četiri anektirane oblasti.

Zelenski je u subotu rekao da „Ukrajinci neće dati svoju zemlju okupatoru“.

Ali, Tramp je u ponedeljak rekao da će biti „nekog razmenjivanja teritorije“. „Znam to preko Rusije i razgovora sa svima. Za dobro, za dobro Ukrajine. Dobre stvari, ne loše. I neke loše stvari za obe strane“, rekao je.

Zelenski je u utorak izjavio da Putin želi da se Ukrajina povuče iz preostalih 30 odsto Donjecke oblasti koje još kontroliše, kao deo sporazuma o prekidu vatre, što je Kijev kategorički odbio. Ukrajina neće predati teritorije koje kontroliše, dodao je, jer bi to bilo protivustavno i služilo samo kao odskočna daska za buduću rusku invaziju.

Rekao je i da razgovori koje predvodi SAD o okončanju rata nisu obuhvatili ključne ukrajinske zahteve, uključujući bezbednosne garancije protiv buduće ruske agresije i uključivanje Evrope u pregovore.

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je u sredu da je Tramp na virtuelnom sastanku sa evropskim liderima i Zelenskim „bio vrlo jasan“ da SAD žele da postignu prekid vatre. Makron je dodao da je Tramp jasno rekao da se „teritorijalna pitanja koja se tiču Ukrajine… mogu pregovarati samo sa ukrajinskim predsednikom“.

Tramp je u sredu rekao da će biti „veoma teških posledica“ ako Putin ne pristane da zaustavi rat nakon samita, ali nije precizirao kakvih.

Putin samit vidi kao priliku da učvrsti teritorijalne dobitke Rusije, da zadrži Ukrajinu van NATO i spreči je da primi zapadne snage, kako bi Moskva mogla postepeno da vrati zemlju u svoju orbitu.

Veruje da vreme radi za njega, dok ukrajinske snage imaju problema da zaustave ruske prodore na frontu suočene sa rojevima ruskih projektila i dronova.

AP ocenjuje da je sutrašnji sastanak diplomatska pobeda za Putina, izolovanog od početka invazije. Kremlj nastoji da prikaže obnovljene kontakte sa SAD kao susret dve supersile koje pokušavaju da reše razne globalne probleme, pri čemu je Ukrajina samo jedan od njih.

Ukrajina i njeni evropski saveznici strahuju da bi samit bez Kijeva mogao omogućiti Putinu da pridobije Trampa i primora Ukrajinu na ustupke.

„Svaka odluka bez Ukrajine istovremeno je odluka protiv mira… Takve odluke neće doneti ništa. To su mrtve odluke. Nikada neće funkcionisati“, rekao je Zelenski.

Evropski zvaničnici ponovili su taj stav.

„Dok radimo ka održivom i pravednom miru, međunarodno pravo je jasno: sve privremeno okupirane teritorije pripadaju Ukrajini“ rekla je šefica diplomatije EU Kaja Kallas. „Održivi mir takođe znači da se agresija ne može nagrađivati“, istakla je.

Generalni sekretar NATO Mark Rute rekao je u nedelju da veruje da Tramp „želi da se uveri da je Putin ozbiljan, a ako nije, tu će se stati“.

„Ako jeste ozbiljan, onda od petka proces ide dalje – uključivanje Ukrajine, uključivanje Evropljana“, dodao je Rute.

Od prošle nedelje, Putin je razgovarao sa kineskim liderom Si Đinpingom, indijskim premijerom Narendrom Modijem, brazilskim predsednikom Luisom Injasijom Lulom da Silvom i severnokorejskim liderom Kim Džong Unom, kao i sa liderima Južne Afrike, Kazahstana, Uzbekistana, Belorusije i Kirgistana, saopštio je Kremlj.

Pozivajući se na ocenu provladinog ruskog analitičara Sergeja Markova, AP navodi da to sugeriše da je Putin možda želeo da obavesti najvažnije saveznike Rusije o mogućem dogovoru.

Putin se takođe sastao sa najvišim državnim zvaničnicima uoči samita, dodaje AP.