Ukrajina postavila Moskvi težak izazov: Šta Putin želi i zašto bi se Kremlj protivio primirju?

Ruski predsednik Vladimir Putin je u više navrata odbacio privremeni prekid neprijateljstava, rekavši da bi to samo koristilo Ukrajini i njenim zapadnim saveznicima jer bi im omogućilo da popune svoje arsenale.

On je insistirao da Moskva želi sveobuhvatan sporazum koji bi osigurao trajno rešenje.

Kremlj je oprezno odgovorio na vesti da je Ukrajina prihvatila primirje koje su predložile SAD tokom razgovora u utorak u Saudijskoj Arabiji, rekavši da mora da najpre zna detalje razgovora pre nego što iznese svoj stav.

Pažljiv pristup odražava Putinovu svest o riziku da bi grubo odbijanje ponude moglo poremetiti probne napore za normalizaciju odnosa Rusije i SAD.

Posmatrači kažu da će Putin, umesto potpunog odbijanja, verovatno predložiti da se primirje veže sa određenim uslovima koji bi zaštitili interese Moskve.

Zašto bi se Kremlj protivio primirju?

Ruska vojska je na bojnom polju prošle godine ostvarivala spore ali stabilne uspehe duž nekoliko delova linije fronta od 1.000 kilometara. Tempo ruskog napredovanja se ubrzao u jesen, kada su moskovske snage zauzele najviše teritorije od početka rata.

Ukrajina je pokušala da ponovo preuzme inicijativu iznenađujućim napadom na rusku oblast Kursk koji je počeo u avgustu prošle godine, nastojeći da odvrati moskovske snage od njihove ofanzive na istoku Ukrajine i ostvari dobitke koji bi potencijalno mogli da se u mirovnim pregovorima razmene za oblasti koje je Rusija okupirala.

Upad u Kursk je, međutim, skrenuo ukrajinske resurse sa odbrane Donjecke oblasti na istoku i nije uspeo da zaustavi rusko napredovanje tamo. Sada su ukrajinske snage na ivici da izgube svoj poslednji preostali mostobran u Kursku pod udarom brze ruske kontraofanzive.

Moskva je, takođe, opustošila ukrajinsku energetsku infrastrukturu napadima bespilotnim letelicama, uništavajući veliki deo njenih kapaciteta za proizvodnju energije.

Putin je više puta rekao da bi privremeni prekid neprijateljstava u vreme kada ruske snage čvrsto drže inicijativu samo omogućio iscrpljenim ukrajinskim trupama da se odmore i ponovo naoružaju.

„Što se tiče rešenja situacije, želeo bih da naglasim da ono ne bi trebalo da ima za cilj kratko primirje – neku vrstu pauze za pregrupisavanje trupa i prenaoružavanje kako bi se sukob nastavio, već dugoročni mir“, rekao je Putin.

Moskva je jasno stavila do znanja da neće prihvatiti vojnike iz članica NATO-a kao posmatrače u okviru budućeg mirovnog sporazuma.

Šta Putin hoće?

Ključni ciljevi Putina ostaju ono što je objavio kada je pokrenuo invaziju punog obima 24. februara 2022: Ukrajina se odriče pridruživanja NATO-u, oštro smanjuje svoju vojsku i štiti ruski jezik i kulturu kako bi zadržala zemlju u orbiti Moskve.

Povrh toga, Putin sada želi da Kijev povuče svoje snage iz četiri regiona koje je Moskva zauzela, ali ih ne kontroliše u potpunosti.

Ruski zvaničnici su, takođe, rekli da bi svaki budući mirovni sporazum trebalo da uključuje odmrzavanje ruske imovine na Zapadu i ukidanje drugih sankcija SAD i Evropske unije.

Trampova administracija je stavila na sto potencijalno ublažavanje sankcija.

Uz to, Putin je u više navrata naglašavao potrebu da se „otklone osnovni uzroci krize“, pozivajući se na zahtev Kremlja da poništi nagomilavanje vojske NATO-a u blizini ruskih granica koje opisuje kao veliku pretnju po svoju bezbednost.

Predsedenik Rusije tvrdi da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, čiji je mandat istekao prošle godine, nema legitimitet da potpiše mirovni sporazum.

Kijev smatra da je izbore nemoguće održati usred rata. Američki predsednik Donald Tramp govorio je o potrebi da Ukrajina održi izbore u komentarima koji su ponovili stav Moskve.

Šta bi Moskva još mogla da traži?

Neki posmatrači su primetili da bi umesto potpunog odbijanja predloženog primirja Putin mogao da postavi nekoliko uslova.

Prokremljovski komentator Sergej Markov sugerisao je da bi Moskva mogla da pristane na primirje ako ukrajinski saveznici obustave isporuke oružja Kijevu.

SAD su saopštile da su nastavile sa isporukom oružja i razmenom obaveštajnih podataka sa Kijevom nakon što je u utorak u Saudisjkoj Arabiji ukrajinska strana pristala na primirje.

„Rusija bi mogla da kaže ‘da, ali’ na ponudu o prekidu vatre, prihvatajući 30-dnevno primirje pod uslovom da se uvede embargo na isporuke oružja Ukrajini“, napisao je Markov.

Još jedna želja Moskve su predsednički izbori u Ukrajini, koji bi bili mogući nakon što Ukrajina ukine vanredno stanje.

„Mir bi omogućio Rusiji da utiče na ukrajinsku politiku i da koristi mirna sredstva za obezbeđivanje prijateljskih odnosa“, rekao je Markov.

Ekspert za spoljnu politiku iz Moskve Aleksej Naumov takođe je predvideo da će Rusija verovatno prihvatiti ponudu o prekidu vatre ako to dovede do izbora u Ukrajini.

„Postoji paradoks u ovim pregovorima i mirovnim inicijativama i Ukrajina i Rusija se bore za pažnju Donalda Trampa i nastoje da poboljšaju svoje pozicije uz njegovu pomoć“, rekao je Naumov.

Sem Grin iz vašingtonskog Centra za analizu evropske politike rekao je da bi bilo teško zamisliti Putina da kaže kategorično ‘ne’ predlogu o prekidu vatre, dodajući da je lider Kremlja „već postigao na neki način više kroz ovaj pregovarački proces nego što je postigao u dugom vremenskom periodu na bojnom polju“, opisujući kratkotrajni prekid u vojnoj pomoći SAD Ukrajini i razgovore o smanjenju sankcija kao „veliku pobedu“ za Rusiju.

Putinove izjave protiv privremenog primirja jednostavno znače da Rusija „verovatno neće pristati na primirje bez da izvuče razne ustupke usput“, rekao je Grin.

„Vrsta primirja koja bi mogla da zanima Rusiju je jasno nešto što nije vrsta primirja koja bi mogla da zanima Ukrajince ili Evropljane, iako bi Amerikanci mogli biti podložniji tom pitanju“, dodao je on.

„Moskva ima svaki razlog da veruje da ako ovaj proces negde dovede, to će biti mesto koje je više-manje u skladu sa ruskim uslovima, sve dok proces vodi Vašington“, rekao je Grin.

Dodao je da vrsta primirja za koju bi ona mogla biti zainteresovana nije ona vrsta primirja za koju bi Ukrajinci ili Evropljani mogli biti zainteresovani, „iako bi Amerikanci mogli biti savitljiviji u tome“.

„Moskva ima sve razloge da veruje da ako ovaj proces stigne bilo gde, dospeće na mesto koje je manje-više pod ruskim uslovima, sve dok procesom rukovodi Vašington“, naglašava Grin.