„Još više ludila tek dolazi“: Putin pretvara mirovne napore u ruševine

Kada je predsednik Tramp reagovao rekavši da je Putin „poludeo“, Kremlj ga je optužio za „preteranu emotivnost“.

Ali, još više ludila tek dolazi, piše u tekstu za Centar za evropske analize Niko Lange, viši saradnik na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u Berlinu i Minhenu i predavač na Katedri za vojnu istoriju na Univerzitetu u Potsdamu i na nemačkoj Hertie School of Governance.

Rusija sada pokreće dugo planiranu ofanzivu na četiri fronta u istočnoj Ukrajini.

U njoj učestvuju desetine hiljada vojnika, podržani hiljadama dronova i ogromnim kliznim bombama koje mogu da unište cele rovove.

Kakva je situacija i šta je potrebno?

Rusija pojačava kombinovane vazdušne napade, koristeći dronove, mamce, krstareće rakete, balističke i aero-balističke projektile.

U poslednjim mesecima, značajno je povećana masovna proizvodnja iranskih dronova tipa „Šahed“, kao i zalihe raketa i krstarećih projektila.

Novim velikim napadima na Kijev, Moskva nastavlja da ističe svoj zahtev za celom Ukrajinom.

Na taj način, Putin „pljuje u lice“ predsedniku SAD i evropskim saveznicima Ukrajine, odbacujući sve pokušaje pregovora, nacrte sporazuma i kompromisne predloge.

Ukrajinska protivvazdušna odbrana (PVO) nije u mogućnosti da se adekvatno suprotstavi poplavi unapređenih Šahed dronova, raketa i krstarećih projektila. Obim napada je jednostavno prevelik.

Mnogim zapadnim PVO sistemima nedostaje municije.

Nažalost, očekuje se da će brojni ruski dronovi i rakete prodirati kroz odbranu i to u sve većem broju.

Navodna spremnost Kremlja za pregovore i prekid vatre pokazala se kao obična varka.

Putin ostaje neumoljiv i sprovodi kopnenu ofanzivu koja se mesecima planira.

Ruske trupe napadaju ukrajinske oblasti Sumi i Harkov na severoistoku.

Na jugoistoku, Rusija izvodi napade zapadno od Pokrovska prema Dnjepropetrovskoj oblasti i severoistočno od Pokrovska prema Kostjantinovki na severu.

Kostjantinovka (ranije 25.000 stanovnika) je u opasnosti da postane novi Bahmut.

Gradu Donbasu preti potpuno uništenje ruskih kliznih bombi i artiljerije u narednim mesecima.

Rusija neće biti u stanju da ostvari proboje ili vojnu pobedu u ratu planiranim napadima. Međutim, moguća ruska okupacija teritorije u još tri ukrajinske administrativne oblasti dodatno bi zakomplikovala vojnu, a pre svega političku situaciju.

Kao i prošle godine, Rusija napreduje ka Sumiju i Harkovu, dok istovremeno izvodi vazdušne napade s ciljem da teroriše civilno stanovništvo i izazove nove talase izbeglica.

Ukrajini je potrebna municija za sve zapadno isporučene sisteme protivvazdušne odbrane, a ogromnu pomoć bi predstavljalo proširenje PVO pokrivenosti nad delovima zapadne Ukrajine, korišćenjem savezničkih sistema raspoređenih na teritoriji EU.

To bi ublažilo pritisak i pomoglo u zaštiti civilnog stanovništva.

Ukrajini su potrebni dodatni borbeni avioni, koje može koristiti za podršku PVO, kao što su F-16 i Mirage 2000, koji su već delimično isporučeni.

Takođe su neophodni sistemi za dalekometno dejstvo koji mogu podržati protivvazdušnu odbranu i ugroziti ruske aerodrome, lansirne rampe, skladišta municije i fabrike dronova. Pokušaji da se svaka raketa i dron obore su u osnovi uzaludni i previše skupi.

Ukrajini je potrebna investicija u domaću proizvodnju naoružanja, koja može povećati obim proizvodnje brže i sa kraćim rokovima isporuke od evropskih proizvođača.

Evropske zemlje treba da ubrzaju zajedničku proizvodnju, premeste masovnu proizvodnju u Ukrajinu i osnuju zajednička preduzeća.

Grubo odbijanje bilo kakvog približavanja i mirovnih inicijativa od strane Rusije mora imati posledice koje prevazilaze puku retoriku.

To uključuje: korišćenje 230 milijardi dolara zaplenjenih ruskih sredstava koja se nalaze u Evropi, blokadu „flote u senci“ (flote koja izbegava sankcije), poništavanje ruskih šengenskih viza, i sprečavanje zaobilaženja sankcija preko trećih zemalja.

Ukrajini je, takođe, potrebna praktična podrška za vanredne planove ako dođe do prekida američke pomoći – uključujući nove ugovore i partnerstva za satelitske snimke, geografske podatke, vazdušno izviđanje i pomorski nadzor.

Evropljani i dalje mogu mnogo da učine da poboljšaju situaciju u Ukrajini i ograniče Rusiju. Ne bi smeli, iz frustracije zbog neuspeha u postizanju primirja, da pasivno stoje i posmatraju kako Putin sprovodi svoje ofanzivne planove.

Nova nemačka vlada ne bi trebalo, kao i prethodna, da se prema odbrani od ruske ratne agresije odnosi kao prema još jednom od mnogih pitanja, već da angažuje ljude i uspostavi strukture koje će se isključivo baviti ovim pitanjem, kako bi mogla da preuzme inicijativu i da stekne veći zamah.

Oštra politička retorika Rusije zahteva ciljane i brze kontramere. Ruski izveštaji i izjave ne bi više trebalo samo da se ponavljaju.

Ruska ratna agresija ulazi u fazu u kojoj, u pozadini Trampovog nepredvidivog ponašanja, Putin namerno postavlja pitanje koliku vrednost u praktičnom smislu imaju evropske izjave solidarnosti, samit sastanci i saopštenja.

Sada je na Evropljanima koji su spremni da deluju da pomognu Ukrajini da gurnu Putina ka miru i da diplomatskim naporima daju potrebnu snagu. Ako Evropljani pokažu slabost, to će ohrabriti Putina da nastavi da vojnom silom preuređuje evropski poredak.